Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Tata Duki

Sve više smo okruženi ludilom, u medjima nam ga serviraju kao prihvatljivo i poželjno, a sve o čemu se nekad pričalo šapatom sada se promoviše kao ispravan način ponašanja

Institucija dvorske lude je davno poznata, bili su to milljenici kraljeva i careva, isprva samo vešte akrobate koje su svojim sposobnostima izazivale divljenje prisutnih velikaša, dok su velikaši zabavljeni pićem i jelom uživali u vratolomijama...

Osim same gimnastike, počeli su da pričaju i šale i dosetke, izvode manje igrokaze koji su svojim vokabularom često prelazili tadašnju liniju dobrog ukusa (posebno pred damama), ali je sve to tolerisano, jer, Bože moj, to su lude...

Neretko su takvi komičari postajali glas naroda, pa i savetnici, istina neformalni, ali ništa manje uticajni...

Često su, kao glas naroda, bili i neophodni kao protivteža bezbrižnom i lagodnom životu koji su tadašnji velikaši vodili...

Osim njih, postojale su i gradske lude, često pusta sirotinja i još češće mentalno oštećeni ljudi, koji bi svojim benavljenjem uveseljavali prosti puk..

Dvorovi su polako nestajali, a sa njima i lude.. mislim na dvorske...

Gradske lude su preživele sve... Bili su sirotinja koju su hranili neki dobri ljudi, ziveli u nekom budžaku i pojavljivali se taman onoliko često da svojom pojavom uvesele narod do neke sledeće prilike...

Moj Beograd ih je imao…onoliko…

Ja sam zapamtio njih nekoliko…

ŽIka Obretković je dugo bio zaštitna pojava u Skadarliji, gde bi svojom poezijom i neukim sviranjem frule izazivao podsmeh dokonih šetača, ali je istrajavao, ponekad maltretiran od strane mangupa niže lige. Neki su ga sažaljevali, onako debeljuškastog i dobroćudnog… Jedna ekipa ga je povela i na ORA (omladinska radna akcija) negde, odakle se vratio okićen zelenom uniformom, nekom pohvalom i ponosan na društvo koje ga je prihvatilo takvog kakav je bio. Godinama se pojavljivao  na trasi Skadarlija – Knez Mihajlova-Kalemegdan, vazda veseo i nasmejan, govoreći svoju poeziju, a kako sam načuo, neko mu je objavio i knjigu poezije koju je, vrlo ponosan preterano izražajno čitao na radost prisutnog puka…

Piksi je bio mladji, mršuljast lik koji je «ordinirao» u Knez Mihajlovoj gde je neko vreme bio atrakcija svirajući frulu stojeći na jednoj nozi, dobacujući neke, često i duhovite, najčešće vrlo proste doskočice. Dokoni šetači bi se okupili, on bi odsvirao nekoliko tonova na fruli, kako bi dodatno okupio publiku u šou bi počeo… Par rečenica, često potpuno nepovezanih, neke bi izazvale smeh, neke i ne, ali je on dorađivao svoj šou, ponavljajući one fazone koji su palili, ubacujući nove, na zgražavanje  starijih, na smeh mlađih… Pokušavao je da parira uličnim sviračima koji su tih godina počeli da se pojavljuju, duvajući u frulicu iz sve snage, ali je tu trku gubio…pojavljivao se sve ređe i ređe, dok na kraju nije i odustao..

Car Evrope i Amerike je bio u sedamdesetim godinama. Natovaren nekim kesama i torbama upadao je u skuplje restorane i držao govore protiv svega i svakoga… nije čačkao lokalne političare, ali je najbolje znao zašto američki predsednik nema pojma o životu, ko će zavladati svetom i da samo čeka da mu dosade svi ti političari i da će onda da se vrati na svoj presto i da vlada onako kako treba. Viđao sam ga po gradskom  prevozu, natovarenog svim i svačim, okićenog svim značkama do kojih je mogao da dođe, sa malenim tranzistorom u ruci, na koji je lepljivom trakom prilepio komad neke žice. Svakih par minuta bi nekom “javljao” svoju poziciju i hrabrio tog nekog da izdrži, pošto, eto, samo što nije stigao… I on, kao i svi prethodni je samo netragom nestao…

Tada je većina bila normalna, a ovi, i još neki nepomenuti su bili reper ludila na osnovu kojih bi mi, normalni, merili svoju normalnost… I držali se najčešće podalje, možda iz straha da je ludilo zarazno…

Kako je vreme prolazilo, ludilo je sve više postajalo prihvatljivo, polako je ulazilo u mainstream, postajalo je sve prihvatljivije, svakodnevnije i….normalnije…

Danas je prvo politički nekorektno nazvati nekog ludim, a drugo… granica je toliko tanka da je skoro nevidljiva i jako je lako preći je…potpuno neosetno…

Okolnosti u kojima živimo, tempo kojim živimo, način na koji proživljavamo svoje dane nas polako vuče u vir ludila, a sve je manje snage i volje da se tom toku odupremo…

Sve više smo okruženi ludilom, u novinama koje nam  to ludilo serviraju kao prihvatljivo i čak poželjno, na televiziji traju beskrajni reality shitovi gde se ponosno prikazuje sva dubina neotesanosti, primitivnosti, gliba i ludila, gde se sve ono o čemu se nekad pričalo šapatom i u odabranom društvu, sada promoviše kao poželjan, pomodan i ispravan način ponašanja…

Ludilo je postalo način života, ludilo je toliko intenzivno i sveobuhvatno da mi sve češće na pamet pada samo jedna rečenica kao kontrateža svom ovom ludilu…

Blaženi bili NORMALNI, njihovo je carstvo nebesko…jer za njih ovde nema mesta…

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments