Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

piše Tata Duki

Stari doktor nije bio oduševljen, nije mu bilo milo da ima veze sa Nemcima, ali je želeo siguran život svojoj ćerki, a bogata porodica njegovog budućeg zeta je obećavala lakši život

- Kako je lep...O, kako je samo lep !

Curice su se smeškale skrivene iza lepeza, došaptavale i cvrkutavo ćućorile.

A on... On je bio potpuno svestan svog negovanog izgleda i utiska koji je ostavljao na okolinu. Visok, duže plave kose, metalno plavih očiju iznad ravnog i svedenog nosa, pravilnog lica, izgledao je kao neki od grčkih bogova. Crni redengot svilenih revera i cilindar su upotpunjavali izgled pravog svetskog gospodina koji je Orient ekspresom stigao u grad. Sa njim je iz voza izašao još jedan mladić, lepo odeven ali je evidentno bilo da, iako su vrlo veselo razgovarali, između njih postoji razlika, ne uočljiva na prvi pogled, ali ipak evidentna.  Mladiću je pritrčala devojka i bacila mu se u zagrljaj.

- Batice moj, stigao si!

- Seko moja, evo me... čekaj da te upoznam, ovo je moj kolega Jozef. Zajedno smo studirali.

Ona se lagano naklonila, Jožef se sagnuo i poljubio joj ruku

- Drago mi je, Ostoja mi je puno pričao o vama..

Ona se malo zarumenela i krišom pogledala brata...

- E, ovde se rastajemo, ali se nadam da ćeš održati obećanje i uskoro doći do mene... naravno, molim te da povedeš i sestru, da malo uživa u našoj ravnici – pozdravio se Jozef sa njima.

Ostoja je otišao sa sestrom, a Jozef je nastavio, lagano klimajući glavom šiparicama i njihovim majkama koje su, čekajući nekog, stajale u grupicama duž perona.

Na kraju perona su ga čekali otac i majka, sedi gospodin velikih brkova i crnpurasta  vitka gospođa.

Ukočeno su se pozdravili i izašli iz stanice. Ispred su ih čekali veliki crni automobil i kočija. Majka je sela u auto, a njih dvojca u kočiju koja je laganim kasom krenula ka izlazu iz grada. Posle nekog vremena otac je prekinuo tišinu.

- I, to je to ?

- Da, eto završio sam...sad sam doktor, kao što si želeo...

- Nisi još doktor, tek si završio... Tek treba da učiš... Đerđ je umro, to znaš...

- Da, sad je sva zemlja najzad tvoja...

- Ne budi drzak, zemlja je majčina...

- A Eržebet? Hoće li se doseliti?

- Ne, rešila je da ostane na onom salalsu gde su živeli, a kuću u gradu je preuredila u ordinaciju za tebe...

Jozef se osmehnuo... Baka Eržebet, polumađarica sa puno ciganske krvi je i dalje terala po svome. Đerđ, njen muž je na vreme odustao. Otkako je, već u dobrim godinama, neženja od koga su njegovi već digli ruke, video Eržebet u čergi, ostavio je sve čime se bavio i ponudio veliku kesu zlata njenom ocu. Ovaj se samo nasmejao i rekao mu da je on zaslužio dve kese zlata ako bude izdržao sa njom duže od tri meseca. Đerđ se nasmejao i odveo kući vešticu (kako je umeo kasnije da se žali malom Jozefu). Ona je uspela da od njega, veseljaka i boema, napravi poznatog trgovca. Malo imanje koje je imao se brzo pretvorilo u hektare zemlje, salaše i konje... Kad mu je rodila ćerku, odlučila je da je dosta i kad god bi se uvlačio u postelju, izbacivala ga je i slala u kuću sa crvenim fenjerom...

- Beži, matori jarce, nisam ti ja više za to...

On je odlazio i vraćao se jutrom..Ona je pazila i uzgajala ćerku koja je  nasledila njenu lepotu i samo malo mekši karakter.

Kad se zadevojčila, Eržebet je pažljivo gledala kako da bogatstvo za koje su mnogi govorili da i nije baš časno, okiti i nekom titulom. Od muža je odustala, on nikada nije bio ambiciozan, a ona je želela da bude cenjena i prihvaćena i među gospođama koje su je lagano izbegavale zbog njenog ciganskog porekla.

Odabrala je porodicu osiromašenog nemačkog barona koji je živeo na ostacima svog nekada velikog imanja u Banatu, blizu nekadašnje granice koje je još Marija Terezija obezbedila visokim nasipima i njihovog sina je svojim vezama i pažljivim biranjem prilika uspela da dovoljno zainteresuje za svoju ćerku. Svadba je bila velelepna, Eržebet nije žalila novca da svima pokaže ko je ona, ali je istovremeno vrlo pazila da baronov grb bude dovoljno istaknut kako bi svima bilo jasno da joj je ćerka baronesa.

Jozef se rodio manje od godinu dana posle svadbe i od samog početka je bio vaspitavan strogo i po svim preporukama pametnih ljudi. Profesori su defilovali kroz njihovu veliku kuću i kad je došlo vreme, junoša je poslat u Beč da studira medicinu.

Dok su studije još trajale, deda Đerđ je već bio ozbiljno bolestan i ležao je najčešće u velikoj sobi na salašu koji su oboje voleli i sa velikim uzbuđenjem čitao pisma koja je mladi Jozef redovno slao obaveštvajući ih o velikom gradu, studijama, društvu i svemu što se tamo, u belom svetu dešavalo.

Početkom tog leta, kad je naslednik završio studije i o tome telegramom obavestio porodice, Đerđ je pročitao telegram, osmehnuo se i umro.

Eržebet je brzo završila sve što je trebalo i sahranila ga u veliku porodičnu grobnicu, a čim je sahrana završena, otišla je do advokata i raasporedila celo imanje. Sebi je ostavila salaš i zemlju oko njega, a sve ostalo je prepisala ćerki, osim kuće u gradu. Pozvala je majstore da sve preurede i liferanta iz Beča da ordinaciju opremi  najmodernijom opremom. U vreme kad se Jozef pojavio na stanici, majstori su unosili novi nameštaj i raspakivali opremu. Zajedno su se čudili sjajnim aparatima i uglačanim kutijama sa instrumentima i svim čudima koje je liferant poslao. Najveće čudo im je bio ogroman aluminijski operacioni sto koji je stajao na sred velike sobe iznad kojeg su stajale ogromne svetiljke.

On je odlučio da ne počinje sa praksom još neko vreme i da malo “proživi”. Dogovorio se sa svojim kolegom sa studija, Ostojom, da mu dođe u goste, zajedno sa sestrom.

Ostatak tog leta su provodili jašući lepe konje, vozeći se kočijama, na zabavama koje su organizovali, ili njegova porodica, ili mnogi drugi koji su želeli da se zbliže sa mladim doktorom. Udavače su brojale plesove i ljubomorisale jedna na drugu, a Jozef je sve češće pozivao malu Ostojinu sestru da se prošetaju, a večeri koje nisu provodili na zabavama bi prolazile u dugim večerama u velikoj kući, posle kojih bi mala sestra svirala, a njih dvojca pevali. Njegovi otac i majka su uživali, dok je Jozef sve češće nemirno spavao mučen, po prvi put osećanjem  teskobe.

Nije ona ni izdaleka bila prva žena u njegovom životu. U Beču je bio redovan gost “onih” kuća u kojima je umeo da provodi mnoge noći, ali sve je to bio samo zov tela, “fiziološka potreba”, kako je umeo da govori Ostoji koji je umeo da ga prekori zbog toga...Ali, bez obzira na sve, studije nisu trpele...Koliko god da su noćni provodi bili burni, ujutru je bio na nogama, čio, veseo i spreman da pokaže i dokaze da u Beč nije došao da se provodi.

Pre nego su Ostoja i njegova sestra otputovali, Jozef je imao dug i ozbiljan razgovor sa ocem. Nije bilo lako, ali je otac, posle svega, bio ipak zadovoljan.

Ostoja je bio sin lekara u maloj srpskoj varošici, ozbiljan i poštovan. Njegov sin je i studirao kako bi nasledio očevu praksu.

Dva dana pre polaska, Jozef je sa ocem pozvao Ostoju i u veoma formalnom razgovoru najavio svoju želju da veri njegovu sestru. Ostoja nije bio iznenađen, znao je za osećanja  koja Jozef gaji prema njegovoj sestri, a takođe je znao da i njegova sestra rado gleda tog visokog i lepog čoveka.

Stari doktor nije bio baš oduševljen tim vestima, sećao se on suviše dobro prošlog rata i nije mu bilo milo da ima veze sa Nemcima, ali je sa druge strane želeo siguran život svojoj ćerki, a bogata porodica njegovog budućeg zeta je obećavala makar lakši život nego što je bilo ko mogao da joj obezbedi u varošici u kojoj je živeo.

Veridba je obavljena te jeseni, a svadba je bila uoči katoličkog Božića. Mladi bračni par se uselio u veliku kuću u kojoj je bila i njegova ordinacija i počeo je njihov zajednički život. Njoj je sve izgledalo kao san koji se ostvaruje. Muž, lep, mlad doktor, bogat i popularan, sa titulom, njegovi roditelji koji su je voleli zbog njene čistote i jednostavnosti, kuća i posluga, novo društvo koje je mladu gospođu rado primilo u svoje redove...

Međutim, iako je njoj sve bilo kao u snu, Evropom je počela da se širi nova noćna mora.

Bile su to godine pred sam veliki rat i iako uspomene na onaj prošli još nisu nestale, novo  zlo vreme se nadvijalo nad životima svih.

Ona je načula šta se priča, ali na to nije obraćala pažnju, jednostavno, sve to joj je izgledalo daleko i nevezano za nju i porodicu. Politika je bila nešto što joj je bilo strano i nije želela da se bavi zlim slutnjama.

 

Rat se na nju i njen život obrušio u aprilu sledeće godine i iako je bila zaštićena, duboko je osećala da se njen svet, onakav kakav je znala i želela, bespovratno ruši.

                                                     Nastaviće se...

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

4 Comments

  • Gost - Ivana Milankov

    Gost - Ivana Milankov

    Pp
    
    • Ime: Ivana Milankov
  • Gost - Vesna

    Gost - Vesna

    Bravo ujkoooo... divna pricaaa...
    • Ime: Vesna
    • Gost - tata duki

      Gost - tata duki

      hvala draga moja... bice toga jos... uskoro...
      • Ime: tata duki
  • Gost - Divnoooooo

    Gost - Divnoooooo

    Divnoooo...
    • Ime: Divnoooooo