Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

piše Vojkan Trifunović

Neki od naših običaja stari su i nekoliko hiljada godina, a praznovanje dana koji Božiću prethode i Božića, vreme su kada se čitav svet uključi u zaveru ljubavi

„Mi Srbi smatramo i držimo da je Božić pravi praznik naš domaći, ama nije crkveni“ – ovako je zapisao Vuk Vrčević, čuveni sakupljač narodnih lirskih pesama i saradnik Vuka Karadžića, navodno čuvši izjavu od jednog prostodušnog sveštenika. Možda u prvi mah izjava neimenovanog sveštenika deluje blasfemično, ali ukoliko se pažljivije analiziraju običajne radnje koje prate Božić i najveći vernik će se složiti da pojedini segmenti obeležavanja najradosnijeg hrišćanskog praznika potiču iz daleke prošlosti. Mnogi autori, pre svega Veselin Čajkanović, vrsni poznavalac prehrišćanske religije Srba i Slovena uopšte, su istraživali odakle potiču običaji koji su svima nama poznati, a koji se tiču obeležavanja Božića, i gotovo svi se slažu da oni vuku korene još iz perioda kada Sloveni, a sa njima i Srbi, nisu još uvek bili pokršteni. To nije ništa neobično jer je poznato da veliki broj običaja koje naš narod praktikuje, poput krsne slave, zadušnica, koledara i sličnih, potiču upravo iz prehrišćanskog perioda.

Postoji nekoliko glavnih karakteristika Božićnih običaja bez kojih se ovaj praznik ne može ni zamisliti. Pre svega, reč je o Badnjaku, ili hrastu. Većina je bila u prilici da ide po Badnjak, obično u neku od obližnjih šuma, posebno ako žive na selu, gde se tom prilikom vrši čitav niz radnji koje su, opet u vezi sa prehrišćanskom religijom, poput prosipanja vina, žita i sličnih darova, koji imaju funkciju žrtve. Nije neobično da je upravo hrast važan segment ovog obreda.

U mitologijama većine indoevropskih naroda, hrast zauzima važno mesto kao sveto drvo, a to je posebno zastupljeno kod Slovena. Pojedini autori objašnjavaju veliki uticaj hrasta time što je ovo drvo posvećeno slovenskom bogu Perunu, vrhovnom bogu pojedinih slovenskih naroda. Kako bilo, posebno kod Južnih Slovena hrast zauzima veoma važno mesto u običajima, ne samo onima vezanim za Božić. U mnogim selima se nalaze hrastovi zapisi koji služe kao obredna mesta, a koliko je ovo drvo bitno za naš narod svedoče brojni protesti javnosti protiv uništavanja nekoliko hrastova, koji su se našli na putu novim investicijama. To sve upućuje da ovo drvo zauzima posebno mestu u kolektivnoj svesti Srba. Kada je reč o samom običaju vezanom za Božić, Badnjak se najčešće posipa žitom, ali mu se prinose žrtve u hrani, preliva vinom ili vodom ili maže medom. Ovo simbolično darivanje hrane hrastu ima za cilj da umilostivi duhove i da porodici onog koji ga seče donese blagostanje. Sa tim u vezi je i ritualno džaranje vatre koje vrši položajnik uz propratne obredne pesmice - „Koliko varnica, toliko sreće, radosti i veselja. Koliko varnica, toliko zdravlja, mira i ljubavi. Koliko varnica, toliko parica i ostvarenih želja“. Upravo ova hrastova grana ima posebnu magijsku moć i ona je poznata kao gubina, što znači bogatstvo ili preobilje.

Sastavni deo Božićnog obreda jeste svakako i položajnik, koji se smatra inkarnacijom mitskog pretka ili kakvog božanskog gosta. Po verovanju, on treba svojim ulaskom u nečiju kuću da donese sreću, zdravlje i plodnost. Dakle, položajnik nije običan gost, već ga šalju duhovi predaka određene porodice sa ciljem da njihovim potomcima donesu blagostanje, te se oni moraju potruditi da ga lepo ugoste. Međutim, gostoprimljivost nije nešto što je vezano samo za Božić, već naprotiv, i tokom drugih dana u godini bilo je potpuno uobičajeno da se neznanci, putnici namernici i slučajni prolaznici ugoste, jer se verovalo da se u njima zapravo krije neki od duhova predaka.

Badnje veče takođe zauzima posebno mesto u Božićnim običajima. Ovaj naziv potiče od glagola bdeti, što ukazuje da su naši preci na taj dan sa svojim porodicam u kući provodili budni celu noć. Ono što je važno je da svi elementi koji se koriste na Badnje veče imaju svoju simobliku. U vezi sa tim, za samu gozbu uoči Badnje večeri važili su naročiti propisi, a neki su se zadržali do danas. Pre svega, svi ukućani se moraju okupiti, bez izuzetka; zatim se jede se sa poda po kome je prostrta slama; kolač se ne seče nožem, već se lomi rukom; ne sme se pojesti sve jelo ni popiti sve piće, već se nešto ostavlja i preko noći. Osim ovih pravila, postoje ona koja se tiču određene vrste hrane, pa se tako od jela sprema tucan pasulj, orasi i med. Ova jela zauzimaju posebno mesto u mitologiji Slovena, jer su vezana sa donjim ili „onim“ svetom. Pasulj je kod indoevropskih naroda oduvek imao važnu ulogu u kultu mrtvih, dok je orah mesto na kojima se skupljaju veštice. Da je ovo stvarno tako svedoči običaj koji je postojao u Homoljskom kraju gde se na prvi dan Božića delilo jelo za pokoj duše umrlih i odlazilo na groblje, pa se i tamo delilo za pokoj duše umrlih.

Međutim, Božić je bez obzira na ovu povezanost sa kultom mrtvih, zapravo praznik pun veselja i neograničene slobode. Tako je potpuno normalno da se jede u preterano velikim količinama i to ne predstavlja nikakav greh. Upravo u prilog tome govori i jedna narodna izreka – „O Božiću se objesti i pobljuvati nije nikakve sramota“. Osim hrane, ni vino ne sme da izostane sa Božićne trpeze. I njega je dozvoljeno koristiti u neograničenim količinama, pa u stara vremena ni ženama nije bilo zamerano što bi popile koju čašicu više, o čemu opet narodna izreka govori – „Ako sam se opila, Božić mi je došao“. Ovo prekomerno jedenje i pijenje istraživači objašnjavaju delom rituala u vreme Božića. Po njima, dobro je da se neko napije ili najede zbog toga što su u tom slučaju preci, za čiji račun pijemo i jedemo, zadovoljeni, pa će nam vratiti ljubav na taj način što će nas, u idućoj godini, nagraditi berićetom.

Malo je mesta da se u jednom tekstu opiše čitava kompleksnost narodnih verovanja i običaja vezanih za Božić. Oni se svakako razlikuju od oblasti do oblasti, u njima se mešaju uticaji prehrišćanskih religija i hrišćanstva, provlače se različiti mitovi i praznoverice. Lepo je znati da su neki od tih običaja i rituala stari nekoliko hiljada godina i da se praktikuju u našem narodu od davnih dana. Bez obzira na sve te uticaje, jedno je zajedničko za praznovanje Božića, a to je složićete se i njegova suština - vera u blagostanje, mir, slogu i lepšu budućnost. 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (day), 20 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:42 am   |   Sunset: 7:30 pm
49%     1.8 m/s     33.085 bar
Forecast
NED Low: 7 °C High: 25 °C
PON Low: 9 °C High: 26 °C
UTO Low: 12 °C High: 25 °C
SRE Low: 13 °C High: 26 °C
ČET Low: 14 °C High: 28 °C
PET Low: 14 °C High: 24 °C
SUB Low: 14 °C High: 22 °C
NED Low: 13 °C High: 23 °C
PON Low: 12 °C High: 26 °C
UTO Low: 13 °C High: 23 °C