Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

8. septembar 2018.

Osnovna škola u Vrbi kod Kraljeva postoji od 1839. godine, kada je paroh vrbljanski, izvesni pop Todor u svojoj kući osnovao privatnu školu za dva dečaka koje je, najverovatnije želeo da opismeni za pomoć u parohijskim poslovima

Osnovnu školu „Dositej Obradović“ u Vrbi danas čine škole u Vrbi, Ratini i Dragosinjcima kao jedinstvena celina. Prvi pomeni osnovne škole u selu Vrba kod Kraljeva datiraju još iz 1839. godine, kada je paroh vrbljanski, izvesni pop Todor osnovao školu kao privatnu u svojoj kući. Škola je tada imala  dva učenika muškog pola. Verovatno je sveštenik hteo da opismeni decu zarad pomoći pri parohijskim poslovima.

Da bi se bolje razumela potreba za osnivanjem škole u Vrbi neophodno je da se ukratko iznesu istorijske  činjenice o školstvu u Srbiji.

U Srbiji, južno od Save i Dunava, pod vlašću Turaka u 16. i 17. veku  pismenost se učila samo u manastirima. Najpoznatije škole su postojale u manastirima: Studenici, Ravanici Dečanima i Mileševu. Tako je bilo i 18. veku. Prota Mateja Nenadović u svojim memoarima je napisao:,,Jer u ono vreme u Srbiji nigde ni glasa ni traga od škola nije bilo, no svaki đak, koji je želeo što učiti, morao je popu ili u manastir ići.“ Vuk Karadžić u svojim zapisima piše:,,U današnjoj Srbiji odprije do godine 1804.  ni u sto sela nije bilo svuda jedne škole, nego (koji su mislili biti) popovi i kaluđeri učili su po manastirima kod kaluđera ili po selima kod popova.“

Prve škole počinju da se otvaraju u toku Prvog srpskog ustanka na oslobođenim teritorijama. O tome Vuk Karadžić piše:,,Za vladanje Crnog Đorđija u Srbiji bile su postavljene škole gotovo po svim varošicama i gradovima, a i po gdjekojim selima.“

Epoha prosvećenog apsolutizma smatra se kao prvi pokušaj zainteresovanosti države za školu. Najbitniji događaj odigrao se 1774. godine, kada je doneta Opšta školska uredba za škole u Austriji kojom je bilo propisano obavezno pohađanje trivijalnih tj. Osnovnih škola za decu oba pola. Ova uredba je doneta po narebi Marije Terezije u skolpu velikih reformi poznatih kao terezijanska reforma školstva. Marija Terezija je pored pruskog cara Fidriha II, i austrijskog cara svoga naslednika Josifa II, bila jedan od najznačajnih zagovornika ideje školstva. Vreme prosvećenog apsolutizma kao kulturnog pokreta 18. veka poklopilo se nastankom prvih nacionalnih država. Upravo su kroz instituciju škole bili oblikovani i nastali svi tvorci nacionalnih preporoda odnosno nacionalnih država koje će nastati u 19. veku. Škola u Vrbi danas nosi ime velikog srpskog prosvetitelja Dositeja Obradovića, koji je prihvatio prosvetiteljstvo koje je zahvatilo zapadnu Evropu i doneo u oslobođenu Srbiju. U oslobođenoj zemlji proveo je samo pet godina svoga života od 1807. do 1811, dajući ogroman doprinos „prosvešćeniju“ i „izobraženiju“ svog roda. Osnovao je Veliku školu – budući univerzitet 1808. godine i Bogosloviju 1810. Kao član Praviteljstvujuščeg sovjeta bio je prvi ministar prosvete u Srbiji. Najpoznatija izreka Dositeja Obradovića pored mnogih drugih koje je ostavio iza sebe glasi: „Nema gorih ljudi od onih koji se protive prosvećenju i obrazovanju naroda. Takvi, da mogu, i sunce bi ugasili.“

Deo Dositejevog govora na otvaranju Velike škole u Beogradu i danas odjekuje među zidovima škola u Srbiji:

„Vozljubljeni učenici, Bog preblagi i mnogomilostivi izbavlja zemlju našu i ljubimo otečestvo od sužanjstva turskoga, a mi valja da se staramo da izbavimo dušu našu od sužanjstva duševnoga, to jest od neznanja i od slepote uma. Ovo izbavljenije drugojače ne može biti razve črez priležnu i trudoljubnu nauku. Vi vidite, dražajši učenici, koliko se roditelji i stariji vaši staraju ne samo za [h]raniti vas i odevati, nego jošte štaviše ne žale troška za nauku vašu. Soderžavaju i rado plaćaju učitelje vaše, da vas svakim lepim i poleznim naukam[a] obučavaju i na svako dobro nastavljaju, da budete s vremenom na polzu i na pohvalu ljubimomu otečestvu i celome narodu. Blago vami ako budete učiteljem pokorni i poslušni i ako vozljubite mudrost i nauku, zašto ovo su darovi Božiji najmnogoceniji.

Blago i celome narodu serbskomu ako vi postanete i budete bogoljubivi, pravdoljubivi i prosvešteni! Od vas će se ova nacija naša prosvetiti i na svako dobro nastaviti, zašto vi ćete biti s vremenom narodni poglavari, sudije i upravitelji i od vas će zavisiti sve opštenarodno blagopolučenije, čest i slava. Ako li vi budete (sačuvaj Bože!) zli, nepravedni, grabitelji i mučitelji, teško narodu i s vami zajedno. Zato, dražajši učenici, budite blagonaravni i poslušni učiteljem vašim, učite se i prosveštavaje se u naukami i dobrodeteli i bićemo svi srećni i čestiti pred Bogom i pred ljud'ma, koje nam daruje dragi Bog. Amin!“.

Intenzivniji rad škola omogućio je hatišerif iz 1830. godine  u kome je pisalo: ,,Srbi će moći osnivati bolnice, štamparije i škole za poučavanje mladeži.“  Već 1834. godine u Srbiji su postojale 63 osnovne škole, od kojih je bilo 34 opštinskih koje je izdržavala opština, i 29 privatnih koje su izdržavali đački roditelji.

Prve državne osnovne škole počele su se otvarati posle Sretenjskog ustava (1835. godine) i u njima su se postavljali učitelji. Te godine bilo je 23 državnih škola. Školske 1835-36. godine  na teritoriji Srbije bile su 72 škole. Od tog broja 26 je bilo državnih, 27 opštinskih i 19 privatnih.

Prvi zvanični nastavni plan i program za normalne škole izdat je  11. avgusta 1838. godine. Tim planom, pod nazivom:,,Naznačenije učebni predmeta“, želelo se uspostaviti jedinstvo u predavanju predmeta. Učiteljima su određene njihove osnovne dužnosti u školskom radu.

Od prvog pomena školstva u Vrbi 1839. godine za koje imamo tragove zahvaljujući arhivu u Kraljevu, kada su se školovala dva seoska učenika verovatno se radlo o njihovom opismenjavanju, zarad pomoći u parohijskim poslovima, do zvaničnog pomena škole u dokumentima 1845. godine prošlo je šest godina. Škola je te godine zvanično počela sa radom. Pripadala je karanovačkom srezu koji je bio deo čačanskog okruga. U to vreme okrug je imao samo pet škola, pa se naša škola svrstava u red najstarijih u Srbiji. Školske 1845/46.  godine u školi u Vrbi se školovalo 65. učenika. Učenici su bili raspoređeni po razredima od prvog do četvrtog.

Zakonom iz 1857. godine, ,,Ustrojenije osnovni škola u Knjaževstvu Srbiji“, propisano je da je svaka opština sa 400 domova obavezna  da podigne školu. Manje opštine su imale mogućnost udruživanja i podizanja škole uz saglasnost Popečiteljstva prosveštenija. U njihovoj nadležnosti je bilo i materijalno opremanje škola.

Novi „Zakon o ustrojstvu osnovnih škola“ od 11. septembra 1863. godine je propisivao da se osnovna škola može otvoriti ako u mestu ima najmanje 25 učenika. Osnovno školovanje nije bilo obavezno .

Zakon o osnovnim školama je donet krajem decembra 1882. godine . Ovim zakonom je osnovnoj školi stavljeno u zadatak "da sprema učenike za građanski život i za učenje u srednjim školama“. Prvi put je proklamovan princip o obaveznom osnovnom školovanju.

Na pragu dvadesetog veka 1889 – 1900. godine, u žičkom srezu čačanskog okruga postoji 12 škola: Kraljevska, Adranska, Žička, Vrpska, Sirčanska, Mrsačka, Vrdilska, Samailska, Roćevićska, Međurečka, Kamenička i Gračačka .

U Zakonu o narodnim školama od aprila 1904. godine  je rečeno da škole treba da ,,vaspitavaju decu u narodnom duhu i da ih spremaju za građanski život, a naročito da šire prosvetu i srpsku pismenost u narodu“. Osnovna škola trajala je šest godina, od kojih su četiri godine učenja bile obavezne. Podmirivanje škola materijalnim potrebama vršile su školske opštine. Takođe su morale da obezbede školi potrebno zemljište, školsko dvorište i igralište. Škole u selu su morale da imaju najmanje pola hektara zemlje za školsku baštu koja je morala da bude u blizini škole. Upis dece u prvi razred vršio je školski odbor, koji je takođe imao pravo da kazni roditelje za neopravdane izostanke iz škole. Za prva tri dana sledila je opomena a za svaki naredni dan izostanka po 0,20 dinara. Novac od kazne je išao u korist školske kase.

Ubistvom kralja Aleksandra Obrenovića i njegove supruge Drage Mašin u noći između 28. i 29. maja 1903. godine završen je jedan težak period u istoriji Srbije. Za novog kralja Srbije Narodna skupština je 2. juna 1903. godine izabrala Petra Karađorđevića. Sin kneza Aleksandra i unuk vožda Karađorđa položio je zakletvu 12. juna i počeo svoju vladu. Krunisan je septembra 1904. godine. Novi režim je doneo ozdravljenje državnog i duhovnog života u Srbiji. Vlada Petra Karađorđevića je period ubrzanog političkog, nacionalnog i kulturnog uspona. Kao vladar poštovao je Ustav i parlamentarnu demokratiju. Sa velikim uspehom je vodio Srbiju kroz Balkanske ratove 1912-13. godine.

Kraj Prvog svetskog rata označio je kraj postojanja velikih carstava kakva su bila tursko i austro – ugarsko i nastanak niza novih evropskih država. 1. decembra 1918. godine na mapi Evrope ucrtana je i Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca. Nastanak zajedničke države Južnih Slovena predstavljao je izraz vekovnih težnji južnoslovenskih naroda, veliku promenu ali i svojevrsni izazov u životu svih njenih građana. Teritorija koja je 1918. godine objedinjena granicama zajedničke države bila je geografski, geopolitički, geostrateški, istorijski, ekonomski, komunikaciono veoma šarenolika.

Škola u Vrbi je kraj Prvog svetskog rata dočekala sa izvesnim razaranjem. Nastava u školi je nastavljena odmah posle rata 1918. godine, iako može da se kaže da nastava nije ni prekidana tokom rata izuzev u pojedinim slučajevima nedostatka učitelja.

Materjalna šteta, prema presudama Višeg i Prvostepenog suda, koju su pretrpele škole žičkog sreza u prvom svetskom ratu iznosila je 254805. dinara  od te ukupne sume školi u Vrbi je pripadalo 12.000 dinara ratne odštete. Visina dosuđene ratne štete nije, međutim, i pravi pokazatelj stepena oštećenosti škole. Naime, što je škola kvalitetnije zidana i bolje opremljena to je šteta na njoj veća. Nastava u školi je nastavljena odmah posle rata 1918. godine, iako se pouzdano zna da nastava nije ni prekidana tokom rata izuzev u slučajevima nedostatka učitelja - nastavnika. Neke škole u žičkom srezu nisu radile i pune tri godine od završetka rata, takav je slučaj sa školom u Kamenici koja usled ratnog razaranja nije radila tri posleratne godine.

U ratnom vihoru na školskoj zgradi stradala su vrata i prozori, kao i pod koji je bio od drveta. Neprijatelj, a ponekad i naše stanovništvo prilikom bežanja, na ovaj način su obezbeđivali ogrev. Iz istih razloga je nestala i školska ograda, te je školsko dvorište te posleratne školske godine bilo neograđeno. Uopšte u svim školama žičkog sreza paljene su ili na drugi način uništavane knjižnice, a od školskih učila i školskog nameštaja ostala je ponegde izbledela tabla, ili poneka klupa, dok je škola u Vrbi, uz adransku i gračaničku, ostala bez ičega. Samim tim dosuđena ratna odšteta od 12. 000 dinara bila je vrlo mala u odnosu na stvarnu štetu.

O stanju osnovne škole u Vrbi u školskoj 1918/1919. godini školski nadzornik u svom godišnjem izveštaju kaže: „Škola je neokrečena, bez prozora i vrata kao i bez najpotrebnijeg nameštaja i učila. Školsko dvorište je neograđeno. Neprijatelj je ogradu pogoreo. Škola je ostala i bez školskog zvona. Neprijatelj je i njih skinuo i upropastio. Odneo ih za svoje potrebe. Školske, narodne i đačke knjižice sve su uništene. One su i pre rata bile siromašne i u povoju, a sada su sasvim propale.“  

U kakvim finansijskim teškoćama se nalazila škola u Vrbi koja je zahvaljujući entuzijazmu učitelja počela sa radom školske 1918/1919. godine može se videti iz realizovanog školskog budžeta koji je prema planu i odluci iznosio 3.365 dinara . Od toga realizovano je samo 105. dinara ili 3,12 %. Škola u Dragosinjcima, od ukupno planiranih 1670 dinara dobila je 632 ili 40,11%.  Bilo da se radi o siromaštvu seljaštva koje nije moglo da odgovori svojim poreskim obavezama, ili, pak, o nemarnosti opštinskih činovnika kojima je bilo važnije da se ne zamere seljaštvu (trebalo je obezbediti glasove za izbore 1920. godine) nije teško zaključiti kakve su teškoće čekale školu kad dobije 3,12 % od ukupno namenjenih sredstava, koji opet ne bi bili dovoljni da se podmire svi školski troškovi popravke i obnove. Svestan materjalnih teškoća u kojima se našla škola u Vrbi, i sve ostale škole u žičkom srezu, školski nadzornik  je u svom izveštaju konstatovao: „ I pre rata izdržavanje škola bilo je slabo, ali je rat i ono malo dobre volje i prihoda poremetio da se sada škole nalaze u vrlo žalosnom stanju. One tako reći životare.“ Stoga on u svom izveštaju dalje kaže:„Školovanje i izdržavanje dece mora uzeti na sebe država, kao što je uzela brigu o vojsci. Obavezno školovanje ne može se izvršiti bez besplatnog školovanja. Inače ovakav način izdržavanja samo je mučenje i dece i učitelja i đačkih roditelja.”

Strahote rata su tako bile jedan od osnovnih uzroka za slabije finasiranje škole u Vrbi, ali i svih ostalih škola. One su međutim uslovile i nedostatak nastavnog kadra. Jedan broj nastavnika je poginuo u toku rata, dok je jedan broj zadržan u vojscii u prvoj polovini 1919. godine. Zbog toga škola u Dragosinjcima  nije radila u prvoj posleratnoj školskoj godini.

Nastava u deset seoskih mešovitih škola, školi u Ratini, koja je bila privatna, i u muškoj i ženskoj školi u Kraljevu otpočela je krajem 1918. godine. Dakle, pre raspisa Ministarstva prosvete Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca Br. 731 od 22. januara i Br. 1831 od 10. februara  1919. godine, prema kojima su se upisani učenici u školu u Vrbi, zbog ratnih dešavanja i prekinutog školovanja za većinu učenika morali deliti na kategorije i upisivati odgovarajuće tečajeve.

U školi u Vrbi prilikom upisa  školske 1918/1919. godine  sva deca su razvrstana po redovnim razredima.  Zbog svega ovoga, a i s obzirom i na to da su se u selima u školu upisivala uglavnom manja deca, kod kojih se ne može izvršiti podela na kategorije i tečajeve, školski nadzornik je uputio zahtev okružnom školskom odboru da ga ovaj prosledi ministarstvu prosvete kako bi se u školi u Vrbi odvijala redovna nastava, mada po skraćenom programu. Ovaj zahtev od 20. aprila 1919. godine Ministarstvo prosvete odbilo je 8. maja. Međutim isti taj zahtev upućen je 26. maja te godine opet Ministarstvu prosvete od starne Nastavničkog veća kraljevačke osnovne škole usvojen je 4. juna 1919. godine  i važio je za sve škole u čačanskom okrugu.  Pošto su i jedna, i druga odluka dobijene u maju, odnosno junu mesecu, to je 68 učenika Vrpske škole prve poleratne godine radilo po redovnim  razredima. Ovaj broj učenika, ako se ima na umu da se radi o godini neposredno posle ratne katastrofe, je iznad svih očekivanja, što konstatuje i sreski školski nadzornik: „Đački roditelji posle ovoga strašnog sloma države i naroda uvideli su još više važnost škole,te su svoju decu uredno davali u školu. To svedoči i veliki broj đaka u školi“.

Iako se u školi u Vrbi radilo po redovnim razredima, prilike u njoj su bile daleko od redovnih i normalnih. Škola je bila bez osnovnih učila i bez najosnovnijeg školskog nameštaja. Nije bio redak slučaj da su deca od kuće donosila tronošce na kojima bi sedela za vreme nastave. Zbog rđavog izdržavanja škola nije mogla da plati poslužielja pa su njegovu dužnost obavljali sami učenici i učitelji.  Redovna je bila pojava da u toku zime nedostaje i ogrev pa su se opet morali snalaziti sami učenici i nastavnici uz pomoć roditelja. Učenici su radili bez osnovnih udžbenika – čitanki i bukvara. O jednobraznosti rada nije moglo biti ni govora, pošto je u jednom odeljenju često bilo i po nekoliko vrsta i bukvara i čitanki.  Uzimajući u obzir uslove u kojima su učitelji radili, školski nadzornik, prilikom završnog pregleda škola u junu i julu, nije ocenjivao uspeh učenika iz pojedinih predmeta, niti učitelje pojedinačno kojih je na kraju godine u čitavom žičkom srezu bilo samo osamnaest. Prema izveštaju školskog nadzornika za čačanski školski srez učiteljica i upravnik škole u Vrbi bila Zora Čurlić.

Opšti zaključak školskog nadzornika  za školsku 1918/1919. godinu bio je: „Da su učitelji moga školskog sreza učinili sve što su bili dužni i kadri učiniti, da su u nastavi svih predmeta postigli uspeh, kakav se ove godine uopšte mogao postići. Taj uspeh je relativno odličan. Ovaj uspeh, dakle, još je daleko od pravog uspeha, kakav treba naša osnovna škola da postigne. Ove godine svetlost osnovne škole bila je bez potrebne toplote, a bez toplote nema života.”

Škola u Vrbi u periodu između dva svetska rata doživljava pravi mali procvat, u odnosu na tu posleratnu godinu, kao i sveukupno stanje školstva u Kraljevini SHS. U prvih deset godina postojanja, Kraljevina SHS ( Jugoslavija ) nije uspela da dobije jedinstveni zakon o narodnim školama, što je značilo da su se prvih deset godina postojanja Kraljevine na različitim teritorijama primenjivala različita zakonska rešenja. Škole u Srbiji su radile po zakonu iz 1904. godine. Kraljevina Jugoslavija je dobila svoj prvi  jedinstveni zakon o narodnim školama u decembru mesecu 1929. godine, punih 11. godina od nastanka zajedničke države. Ovaj zakon je propisivao da je narodna škola ošta i obavezna u celoj državi kao i to da je nastava bila besplatna.

Napredak škole u Vrbi se ogleda u tome što je 1936. godine, zahvaljujući meštanima i prihodima vlasti podignuta nova velelepna školska zgrada. Novoj školskoj zgradi najviše su se obradovala deca. Škola je sada imala sav osnovni školski pribor. Nastava u novosagrađenoj školi odvijala se redovno skoro punih pet. godina. Sa izbijanjem Drugog svetskog rata 1941. godine, počelo je novo stradanje škole. Te iste godine novu školsku zgradu pale okupatori. U njoj su izgorela sva školska dokumenta, sem upisnice (dnevnika) iz školske 1941/42. godine. Iz ove upisnice se takođe vidi da je škola nastavila da radi u privatnoj kući za vreme rata. Iz oba stradanja škole možemo reći samo jedno: školu ne čini školska zgrada, već je čine njeni učenici i učitelji, koji su i pred ratnim strahotama uspeli da održavaju nastavu i da školuju nove generacije đaka. Škola se od svojih najstarijih dana do 1944. godine zvala jednostavno „Škola u Vrbi“, od 1944. škola nosi naziv „Vuk Stefanović Karadžić“. Zatim škola opet menja ime u OŠ "Dr Miloš Savković", to ime će zadržati do školske 1955/56. godine, kada narodni odbor sreza žičkog donosi rešenje da se u Vrbi obrazuje osmorazredna osnovna škola i tada se školi vraća staro ime „Škola u Vrbi“.

Od 1955. godine postoji kao osmorazredna škola za Vrbu i Dragosinjce. Radne zajednice osnovnih škola u Vrbi (br. odluke 02154/1-65 )  i Ratini (br. odluke 47/65) su na svojim sednicama donele odluku o pripajanju škole u Ratini školi u Vrbi, na šta je Skupština Opštine Kraljevo 18. februara dala svoju saglasnost. Od te godine Škola u Vrbi, Ratini i Dragosinjcima radi kao jedna celina. Skupština Opštine Kraljevo je na svojoj sednici od 24. januara 1969. godine donela odluku da se školi u Vrbi još jednom promeni ime, pa se škola od tada zove OŠ „14. Oktobar“ Vrba. Školske 1996/97. godine ime škole je opet promenjeno u OŠ „Dositej Obradović“, kako i danas glasi njeno ime.

Danas škola živi punim plučima, zahvaljujući direktorki škole Jeleni Dragović, kao i čitavom nastavnom i nenastavnom osoblju škole, koji svojim trudom i zalaganjem čine našu školu uspešnijom, lepšom i boljom. Školu u Vrbi vole i svi njeni sadašnji i bivši učenici, koji joj duguju prva slova, prve reči i prve simpatije.

Tripo Spahić, profesor istorije

Korišćena literatura:

Istorijski arhiv Kraljevo, fond Škola u Vrbi, zapis na poleđini rešenja o promeni direktora 1961. godine

Prota Mateja Nenadović, Memoari, Beograd 1951,

Vukovi zapisi, Beograd, 1964,

Aleksandra Ilić, Udžbenicii nacionalno vaspitanje u Srbiji 1878 -1918. godine, 2010,

Ljubodrag Dimić, „Prosveta u Kraljevini Jugoslaviji“, Obrazovanje kod Srba kroz vekove, Beograd, 2003, str. 213.

Hatišerif od 29. avgusta 1830, Istorijska čitanka, II izdanje, Znanje, Beograd 1949, +

Đorđević Živojin, Škola i prosveta u Srbiji 1700-1850, Beograd 1950,

Školstvo Srbije 1804-1918, Naučna knjiga, Beograd 1980

Momčilo Isić, Naša prošlost, Osnovne škole Žičkog sreza, 1986,

Zbornik zakona i uredaba Knjaževstva Srbije, 1857

Srećko Ćunković, Školstvo iprosveta u Srbiji u XIX veku, Beograd 1971,

Arhiv Srbije, Beograd, Ministarstvo prosvete Kraljevine Jugoslavije, Osnovna nastava, kut. 12, Spisak škola koje imaju presude dosuđene ratne štete u ratu 1914 – 1918. godine izrađen 31. 12. 1922. godine. Tabelarni pregled stanja škola i školskih zgrada u  toku školske 1918/1919. godine.

Opšti izveštaj školskog nadzornika o stanju osnovnih škola za 1918/1919. godinu u školskom srezu čačanskom upućen Ministarstvu prosvete Kraljevine Srba Hrvata i Slovena  17. avgusta 1919. godine

Istorijski arhiv Kraljevo, Fond škola u Vrbi, upisnica 1941. godina.

Istorijski arhiv Kraljevo, Fond škola u Vrbi, upisnica 1941/1945. godina

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

5 Comments

  • Gost - Anita Markota

    Gost - Anita Markota

    Svaka cast za tekst! Dane moje mladosti provela sam u ovoj skoli. Hvala puno autoru. Pozdrav iz dalekog Sidneja!
    • Ime: Anita Markota
  • Gost - Milan

    Gost - Milan

    Svaka cast za tekst! Mnogo mi se svidja. Konkretno cilj teksta koliko sam primetio je istorija škole, a ne direktori... Tako da nije ni potrebno pominjati bivše direktore... Nije samo Živan bio direktor škole nego Stanojlo Tanović.
    • Ime: Milan
  • Gost - Blagica Zivanovic

    Gost - Blagica Zivanovic

    Prelep tekst, obiman i sadrzajan. Pruža dosta informacija.
    • Ime: Blagica Zivanovic
  • Gost - Dragoslav Pantelic

    Gost - Dragoslav Pantelic

    Zaista divan tekst, i konkretno nismo ni znali da je naša škola jedna od najstarijih u Srbiji. Hvala autoru.
    • Ime: Dragoslav Pantelic
  • Gost - Дејан Перић

    Gost - Дејан Перић

    Срамота да се не помене и Живан Сеизовић претходни директор школе ! За време Живана школа у Врбу је обновљена и проширена каква је сад ! Јелена је дошла на готово !
    • Ime: Дејан Перић

Vreme

Kraljevo Serbia Sunny, 25 °C
Current Conditions
Sunrise: 6:22 am   |   Sunset: 6:39 pm
49%     6.3 m/s     33.187 bar
Forecast
SRE Low: 10 °C High: 27 °C
ČET Low: 10 °C High: 26 °C
PET Low: 11 °C High: 26 °C
SUB Low: 13 °C High: 28 °C
NED Low: 11 °C High: 21 °C
PON Low: 9 °C High: 25 °C
UTO Low: 9 °C High: 15 °C
SRE Low: 6 °C High: 13 °C
ČET Low: 5 °C High: 14 °C
PET Low: 5 °C High: 20 °C