Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

18. februar 2019.

Centar za socijalni rad često ima pozive iz kraljevačke bolnice da se uključe u rešavanje problema kada posle bolničkog lečenja starih ljudi njihova deca - ne žele da iz bolnice izvedu svoje roditelje, a postoji i tzv. „ekonomsko nasilje“

Prema statističkim podacima, prosečna starost stanovnika Kraljeva je oko 42 godine. Od ukupno 125.000 stanovnika, 23.000 njih starije je od 65 godina, a skoro polovina od tog broja živi na selu. U planinskim selima na rubnim krajevima kraljevačke opštine u većini domova živi samo po jedna osoba ili ostareli bračni par. Često se dešava da o starim roditeljima ili jednom od njih, deca u gradu – uopšte ne vode računa, a kada se desi da neko od tih starih zanemarenih ljudi dopadne bolnice, događa se da po završetku bolničkog lečenja deca odbijaju da dođu da ih izvedu iz bolnice, a u rešavanje th problema uključuje se Centar za socijalni rad u Kraljevu.

- Uključujemo se tako što decu tih starih ljudi pozivamo i upućujemo ih na članove zakona koji ih obavezuju na brigu o nemoćnom članu porodice. Uglavnom uspevamo, oni prolongiraju ili kalkulišu, ali vrlo često dođu da preuzmu roditelje. Ako se to ne dogodi, radimo zbrinjavanje u tzv. „urgent porodice“, a onda zbrinjavanje u ustanove socijalne zaštite – kaže Svetlana Dražović, direktorka Centra  za socijalni rad u Kraljevu.

Prema njenim rečima, veliki je problem kada lica koja su poslovno sposobna ne žele da budu smeštena u ustanove socijalne zaštite i za to ne daju svoju saglasnost, a zdravstveni radnici kažu da je takvom licu potrebna posebna nega.

- Takva osoba može da bude i životno ugrožena, zato upozoravamo porodicu da u slučaju nepreuzmimanja takve osobe mogu i krivično da odgovaraju. Nažalost, osim nebrige prema starima, postoji i, uslovno rečeno, ekonomsko nasilje nad starima, zato što stari često ne raspolažu svojim prihodima, već članovi njihove porodice preuzimaju prihode starih i raspolažu njima. Često se susrećemo i sa fizičkim nasiljem nad starim osobama – ističe diirektorka Centra za socijalni rad u Kraljevu.

To što neko nije više fizički sposoban da stvara, da radi ili čak ni sam da se kreće, ne znači da ne treba da ima moć da odlučuje, da planira i da donosi odluke. Ipak, ovakva vrsta nasilja vrlo je prikrivena, jer stari ljudi retko prijavljuju svoju decu. Nažalost, na teritoriji koju pokriva Centar za socijalni rad u Kraljevu – raste broj starih zanemarenih osoba, posebno u selima.

- Dešavalo se da za vreme velikih vremenski nepogoda, kakvih nije bilo ove godine, ali jeste ranijih, uleti neko od građana u naš centar sa pretnjom: „Nemojte slučajno da mi se tašta, majka... smrzne!“, dok se vi pitate ko je taj koji je odgovoran da brine i obezbedi zaštitu toj staroj osobi, ako ne njena deca? – prepričava Dražvović.

Ovakve situacije delom su posledica migracija mlađih sa seoskog područja, dok stariji izbegavaju da odlaze sa svojih ognjišta i žele da ostane u svojim kućama.

- Stari ljudi najčešće i ne mogu na pravi način da procene rizike kad su u pitanju njihovo zdravlje, problemi koje sa sobom donose jaka zima ili druge nepogode, ali zaista ima i zanemarivanja starijih  - kaže naša sagovornica.

U takvim slučajevima, dodaje ona, Centar za socijalni rad u takvim slučejevima pokušava da ide na tzv. komšijsku solidarnost. Postoji mogućnost da se radi i privremeno, odnosno zbrinjavanje na tri meseca tokom zimskog perioda u hraniteljskim porodicama..

- Iako u zakonu ne postoji hraniteljstvo za stare, ne pominje se ni da nema tog prava, pa tako imamo i zakonsku mogućnost da za takve ljude kod komšije regulišemo privremeni smeštaj. Tada komšija dobija nadoknadu za privremeni hraniteljski smeštaj svog suseda, ali ne nalazimo načine da se takav vid pomoči ostarelim ljudima ukoreni i da postane praksa. Nadoknadu od države mogu da dobiju čak i srodnici ostarele osobe o kojoj vode računa. Srodnici ne dobijaju i platu, ali dobijaju možda 20.000 dinara za potrebe takve osobe. Ne mogu oni više ni da pojedu ili popiju, ali nema zainteresovanosti. Ali zato, kada neko od starih kojima je pomoć bila potrebna umre, svi dolaze po nasleđe – razočarana je Dražović.

Stari ljudi izbegavaju da idu u dom i pod izgovorom da nemaju platu, odnosno penziju, ali – nije ni potrebno da je imaju ako imaju imovinu.

- Stavlja se hipoteka na imovinu koju poseduju, kako neko ne bi mogao da je otuđi, a usluge smeštaja u domu plaća država. Ako se dogodi da korisnik doma premine, naslednici mogu da skinu hipoteku i da naslede njegovu imovinu pod uslovom da državu obeštete za dug napravljen dok je preminuli koristio usluge domskog smeštaja – pojašnjava Dražović.

Nažalost, stari često nemaju ni zdravstveno osiguranje.

- Zato ih molimo da uđu u sistem prava koji će im omogućiti i zdravstvenui zaštitu. Tada formalno treba da stave hipoteku na deo imovine, ali stari tu odustaju govoreći da „ne žele deci da zarobe imovinu“. Kažemo im da će biti mali iznos koji će plaćati za zdravstveno osiguranje, da će zahvaljujući reprogramu moći da ga plaćaju i na rate, ali stare osobe obično smatraju da za svoju decu treba da sačuvaju imovinu, da deca treba da je naslede, čak i u slučajevima kada im deca ne daju novac ni da se leče – kaže Dražović.

Pravo na novčanu socijalnu pomoć preko Centra za socijani rad u Kraljevu prošle godine koristile su 1.702 porodice, odnosno 4.064 lica.

                 M. M. D.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments