Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

1. maj 2019.

Završava se tužan porodični pomen na Barutani, a kraj susednog spomenika susreću me oči tužnog dečaka: igra se klikerima dok baka skuplja vosak kako bi mogla da prehrani njega i sestricu, oboje rastu bez majke, koja je umrla na porođaju

Groblje je, kaže jedan aforizam, jedina zemlja u kojoj vlada ravnopravnost. Ne znam zašto sam se baš toga setila kada sam jutros stigla na kraljevačko Novo groblje – u narodu znano i pod nazivom Barutana. Možda je jedna priča već tada čekala da bude ispričana, priča koja pokazuje da, ponekad, ni na groblju nema ravnopravnosti.

Nekako se dogodilo da, posle jednog tužnog porodičnog pomena, poslednja krenem ka izlazu sa groblja. Pogled udesno – pada mi na ruke dečaka koji se na susednom grobu igra sa klikerima. Pogled naviše i susrećem se sa tirkiznim pogledom dečaka tužnog izraza lica.

- Tu se igraš? – pitam ga, iz čiste radoznalosti, ne da bih mu zamerila.

Dečak, maleni Rom, stidljivo se osmehuje, nesiguran, valjda mu se učinilo da ga kritikujem. Uz osmeh, njegove oči dobijaju sjaj kakav, valjda, mora da ima lepota u kontrastu sa pozadinom – čini se nepreglednom „rekom“ spomenika od kojih svaki krije neku tužnu priču.

- O, kako lepe oči imaš! – gotovo uzviknem i tek tada vidim da desno od njega sedi gospođa očiju lepih kao njen sin.

- Mamine oči imaš?- bilo je to, valjda, pitanje i za dečaka, i za njegovu, kako sam mislila – majku.

- Nisam ja njemu, gospođo, majka, nego baba. Njegova majka je umrla na porođaju, kad mu je prošle godine rodila sestricu – odgovara žena, a ja bih da potonem od stida što ponekad ne umem da procenim situaciju, pa tek onda nešto da kažem.

Izvinjavam se, nespretno, ali žena pokušava da mi olakša nelagodu. Otvorila se, i njoj je potrebno da je neko sasluša, očigledno, da iz sebe izbaci jed koji je tišti otkad neguje Leonarda i njegovu sestricu umesto njihove majke. Boli je sećanje na dan kada im je rečeno da će kući doći samo beba koja majku neće zapamtiti.

Pitam ih da li bi sačekali da se vratim sa nešto hrane do njih.

- Može, gospođo, naravno, ali vaši su nam već dali da se poslužimo. Ako baš hoćete da nam donesete još nešto, a ja ne budem ovde, jer skupljam vosak po grobovima, sačekaće vas Leonardo. Nismo svakog dana ovde, dođemo ponekad. Ljudi nam daju i hranu. Ako je mi ne uzmemo, svakako će je pojesti životinje, nikom ništa nažao ne činimo. Trudim se da unuke vaspitam najbolje što umem, da budu čisti i uredni. Njega školujem, i malu ću kada dođe vreme za školu – kaže odlazeći u dubinu groblja Leonardova baka.

Osećam kako sam prvi put srećna zbog činjenice da u kolima imamo hranu koja je iznošena za pomen. Uvek me ljuti taj običaj koji, duboko verujem, ima mnogo više veze sa paganstvom, nego sa hrišćanskim običajima, ali – ovog puta se radujem dok se vraćam sa hranom u naručju do mesta na kojem Leonardo i dalje igra klikere.

Zastane, da me ispoštuje, zahvali se što sam se vratila i kaže kako nije gladan da bi odmah jeo. Objašnjava mi da osim bake i sestrice ima i tetku koja ima dvoje dece.

- Svi živimo zajedno. Baka je dobra, ali je bez mame mnogo tužno. Ja sad imam devet, a ona je, kad je umrla imala samo 28 godina. Otišla je da rodi bebu i samo je više nije bilo – nema više osmeha na Leonardovom licu.

Dok mi objašnjava kako je sada đak trećeg razreda u osnovnoj školi „Dimitrije Tucović“, shvatam kako sedimo pored spomenika nekog mušarca.
- Leonardo, pa ovo nije spomenik tvoje mame?!

- Nije, ona nema ovo (pokazuje na spomenik), sahranjena je tamo dole – pokazuje rukom na sam kraj Novog groblja sa leve strane.

Tad se setih kako mi onaj aforizam, s početka ove priče, da je „groblje jedina zemlja u kojoj vlada ravnopravnost“, možda, nije sasvim slučajno pao na pamet. Tamo dole... ili gore, kako ko veruje, svi su ravnopravni. Za sve ovo iznad zemlje, odgovorni smo mi i te tragove ostavljamo prema mogućnostima ili u skladu sa ljubavlju koju smo osećali prema onima kojih više nema. Da je samo do ljubavi, i Leonardova mama bi imala spomenik, ali – još ga nema.

Da malo razvedrim naš razgovor, pitam ga da li će mu značiti odeća i obuću koje ću se potruditi da mu donesem.

- Kako neće! – u uglove usana vratio mu se osmeh. Dao mi je broj telefona svoje bake Mirvete, obećao da će biti dobar i ubuduće, a ja njemu da ću im se javiti. I hoću – što pre. Poljubih ga u glavu pre odlaska. On se malo zbunio, pa nasmešio, a ja sam tad već bila sigurna da slučajni susreti nisu uvek slučajni.

Onima koji će pročitati ovaj tekst do kraja, a onda reći kako „ima i dece koja nisu Romi, a teško žive, o njima treba pisati“, rekla bih da da bih najradije pisala o svima kojima je pomoć potrebna, ali – danas je bio dan za Leonardovu priču.

Leonardo Radosavljević je jedan od oko 147.000 Roma, koliko ih, prema poslednjem popisu iz 2011. godine, ima u Srbiji. Oko 90 odsto odraslih pripadnika romske populacije nema posao, četvrtina nikada nije išla u školu, a zbog loših uslova života, samo jedan od 100 Roma živi duže od 60 godina. Romkinje su u još težoj poziciji, jer one žive za 25 godina kraće od prosečnog životnog veka stanovnika Srbije.

Uskoro će Đurđevdan, a po tradiciji Romi čergari su 6. maja uvek pakovali čerge i počinjali svoj nomadski život. „Takve su im zvezde“, kažu, a ja jednu, Leonardovu, molim da mu bude naklonjena bar u daljem životu. Dosta mu je uzela – onog dana kada se njegova mama sa svojom bebom nije vratila njihovoj kući. 

Za one koji žele da pomognu Leonardu i njegovoj porodici ( a neki su se već javili), uz dozvolu, ostavljamo telefon njegove bake Mirvete +381 61 222 95 22

                                 M. M. D. 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Hana

    Gost - Hana

    Objavite broj telefona ili adresu, da im se odnesu jos neke stvarcice.
    • Ime: Hana
    • Gost - Redakcija

      Gost - Redakcija

      Telefon Leonardove bake Mirvete objavljujemo uz njenu dozvolu i molimo da ih kontaktiraju samo oni koji zaista žele da pomognu  + 381 61 222 95 22

      Unapred hvala, redakcija portala Krug

      • Ime: Redakcija