Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

8. oktobar 2019.

Malina Mutavdžić (75) u selu Vraneši živi u trošnoj kući od blata, ima kravu koja više ne daje mleko, ali joj je prijatelj; da bi se prehranila baka nadniči: seje i bere žito, plevi, okopava zemlju i veruje da će joj dobri ljudi pomoći da blatnjaru sredi

Ne zavisi, kažu mudraci, od čoveka hoće li biti bogat, ali samo od čoveka zavisi hoće li biti srećan. To su oni koji veruju u sudbinu, ali ni na nju se ne ljuti Malina Mutavdžić (75) iz Vraneša kod Kraljeva, koja živi u trošnoj kućici od blata, staroj više od 100 godina. U njenoj blatnjari svaka kiša za sobom ostavi potop, a samo je pitanje trenutka, kada će joj se nešto što se nekada zvalo plafon sručiti na glavu. Zjape ogromne rupe u nekadašnjem plafonu, ali na prozoru se šćućurilo jesenje cveće i jedna kokoška kljucka po dvorištu. Ponekad je i to dovoljno da se oseti dah života koji ovde zamire. Baka Malina je, ipak srećna i ima osmeh na licu, zato što je živa, zato što još može da plate, zato što ima kravu koja više ne daje mleko, ali joj je, kako kaže prijatelj...

Iako u poznim godinama i narušenog zdravlja, Malina je primorana da nadniči, kako bi sebi obezbedila ono najosnovnije - hranu. U uslovima koji nisu dostojni čoveka, ova starica provodi dane bez ikakvih novčanih primanja. Od rodbine, tvrdi, ne dobija pomoć, ali ih razume, jer je, kako kaže, svesna da su teška vremena i da se svako bori za sopstvenu, golu egzistenciju.

U selu odavno nema mladih, pa je ova baka godinama jedna od onih osoba koju mnogi meštani zovu u ispomoć kada su poljoprivredni radovi u pitanju. Da bi zaradila koji dinar, u osmoj deceniji, radi najteže fizičke poslove, seje i bere žito, plevi, okopava zemlju za krompir...Baka Malina sa autorkom teksta

- Ja nisam lopov da kradem. Ponos mi ne da da prosim i uzimam bilo čiju milostinju. Nisam obrazovana žena, nemam školu, ali svi u selu znaju da sam dobar radnik i da se nikada nisam libila nijednog posla. Ako sama sebi ne obezbedim obrok, ko će to da odradi umesto mene? Zašto bi ljude na vlasti zanimalo to što neka baba iz Vraneša bedno živi? – pita me starica ne očekujući odgovor.

Malina nema nikakvih novčanih primanja, niti pravo na socijalnu pomoć, jer ima 64 ari zemlje, koju je nasledila od roditelja. Prema Zakonu o socijalnoj zaštiti, svako ko poseduje više od pola hektara potencijalno obradive zemlje, nema pravo na novčanu pomoć Centra za socijalni rad.

- Čitav svoj radni vek provela sam u njivi, radeći najteže poljoprivredne poslove, za koru hleba. Nikada nisam bila prijavljena negde, a radim otkad znam za sebe. Do pre dve godine sam primala 2.500 dinara godišnje, kao neku vrstu pomoći. Sada nemam ni tu crkavicu. Imam to parče zemlje, pa ne mogu da primam socijalnu pomoć od države. To da li ću i šta ću danas pojesti zavisi od toga da li ima nešto da se radi u selu kod nekog. Ako ima, dobro je, ako nema, strpim se, ali da tražim, ne dolazi u obzir - kategorična je Malina.

Tokom zime, kada nema poljoprivrednih radova, ova ponosna baka plete vunene čarape i šalove, koje pijačnim danom prodaje u Podunavcima. Do pre nekoliko godina, živela je i od povremene prodaje sira i kajmaka, međutim, kako kaže, danas domaći proizvodi ne zanimaju nikoga.

- Prošlo je vreme kada su ljudi kupovali sir i kajmak po selima. Sada sve to ima da se kupi u samoposlugama. Nema veze što nije domaće. Meni je ova krava sve što imam. Da joj se nešto desi, ne znam šta bih radila, iako se već dve godine nije telila i ne daje mleko. Ona mi je, na neki način, prijatelj. Dugo godina smo provele zajedno. Bila je uz mene kada niko nije. Sada je već stara, ali svaki njen rastanak sa teletom urezao mi se u sećanje - tužnih očiju, ali sa puno ljubavi otkriva starica.

Da najviše žele da pruže oni koji najmanje imaju uverila me je upravo baka Malina, koja se, kada je čula da želim da naparvim priču o njoj, potrudila da me ugosti, onako - po srpskim običajima. U njenim očima videla sam dečju radost što se neko setio i nje.

Pre nego što me je ispratila odvela me je u štalu da mi ponosno pokaže kravu mezimicu i, kako kaže, najlepši pogled na selo. Pomalo stidljivo pohvalila se i starim mobilnim telefonom koji je dobila od komšija.

- Ne razumem ti se ja u te tehnologije, ali pošto nemam fiksni telefon, pod stare dane, dobila sam ovaj mobilni na poklon. Još se učim. Umem da se javim, za početak je dosta – s radošću mi priča.

Dok sam odlazila od nje okupirale su me razne misli... Osetila sam u baka Malininoj radosti zbog naše posete koliko je tačno da su „samo mudri bogati i kada su veoma siromašni“. Nisam znala, a i sad ne znam kako bih joj tačno pomogla, kako da joj svi pomognemo, ali se uzdam u sve ljude dobre volje koji mogu i žele da pomognu. Zaslužila je da se preostale dane života provede u boljim uslovima, da ima krov nad glavom koji ne prokišnjava, jer ovaj svakog trenutka može da joj prekine ionako mučan život.

Dolaze hladni dani, a baka Malina plete zanimljive stvarčice od vune, zahvaljujući kojima uspeva da preživi zimu. Prodaje ih, kaže, u Podunavcima, pa se setite da zastanete ako je ugledate kako prodaje vunene stvari i nešto kupite, čak i ako vam ne treba.

Ne traži ona puno, iako joj je najveća želja da se njena stara blatnjara osposobi za iole human ostatak života. Njene dobre komšije kažu nam da su u MZ Podunavci upoznati sa baka Malininim slučajem i da, ukoliko neko ima mogućnosti i voljan je da pomogne, može da se obrati mesnoj zajednici. Možete da se javite i našoj redakciji porukom na FB stranici portala Krug ili nam pišite na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. 

I hvala vam za svaki gest ili pomoć u baka Malinino ime!

Možda ovakvih priča ima mnogo u opustelim srpskim selima. Surova statistička predviđanja kažu da je stanje u Srbiji takvo da će od 4.700 sela u Srbiji - čak 1.200 nestati za samo deceniju i po (podatak Branisalva Gulana, novinara i publiciste koji je rezultate svog poluvekovnog istraživačkog rada objavio nedavno u knjizi “Ruralne sredine u Srbiji – Spasavanje sela i države – nova razvojna filozofija”. Ostaće, kako kaže u svojoj knjizi Gulan - samo spomenici selima, ako bude imao ko da ih sagradi. Sa selima nestaje i država, jer ostaju samo prazne teritorije. Kad na njima ne bude bilo naroda, neće biti ni glasačkog tela i to bi svaka vlast trebalo da ima na umu. A narod? Hajde da kroz pomoć baka Malini svi mi koji možemo pokažemo da smo – ljudi.

                    Jovana Ristić

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments