Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

5. novembar 2019.

Većina starijih sugrađana ne praktikuje kupovinu lekova bez konsultacije sa lekarom, ali mlađi se sve češće leče „na svoju ruku", određujući dijagnozu na osnovu preporuke onih koji su imali slične tegobe ili uputstava na internetu

Zbog straha od „belih mantila", ali i procedure zakazivanja pregleda, koja zna poprilično da se oduži, veliki je broj onih koji lekove i suplemente gutaju kao bombone - rezultat je ankete koju smo sproveli među kraljevačkim farmaceutima.

Najčešće se traže tablete za glavobolju, bol u želucu, nervozna creva, tablete protiv opstipacije (zatvora), tablete za potenciju, visok krvni pritisak i gljivične infekcije.

- Većina starijih sugrađana ne voli da eksperimentiše, birajući isključivo one medikamente propisane od strane lekara. Oni ne pristaju ni na adekvatnu zamenu, ukoliko je došlo do trenutne nestašice propisanog leka. S druge strane, imamo kupce, uglavnom mlade i srednjih godina, koji dolaze svakodnevno. Isprobavaju različite lekove i suplemente, ne pomišljajući da posete lekara i otkriju uzrok učestalih zdravstvenih problema koji ih muče, od kojih neki, ako se adekvatno ne leče, mogu da budu opasni po život - otkriva apotekarica Ivana Stamenić.

Prema njenim rečima, vodeći razlog lečenja „na svoju ruku"  je generacijski zastupljeno mišljenje da je određeni lek „dobar" ukoliko je pomogao nekom iz okruženja sa sličnim simptomima, ili u današnje vreme, ako na internet forumima, ima dobre preporuke.

- Uzmimo za primer najbanalnijiu situaciju: nekome će za lečenje bolnog želuca pomoći lek protiv virusne infekcije, a nekome tablete za suzbijanje želudačne kiseline, sve zavisi od uzroka bola, a to mnogi ne shvataju. Uzimanje leka na svoju ruku, na nečiju preporuku, sa sobom često nosi niz nuspojava. Na nama je da sugerišemo, ali odluka je ipak na kupcu - ističe Ivana.

Iako većina kupaca zna da lekove poput antidepresiva, antibiotika i određenih diuretika nije moguće pazariti bez lekarskog recepta, farmaceuti se svakodnevno susreću sa  molbama „za samo jednu kutiju Ksalola, zbog stresa na poslu", što sugeriše da postoje apoteke, gde se i dalje poznanicima prodaju ovi lekovi „ispod žita".

- Iako je zakon o zabrani izdavanja antibiotika bez lekarskog recepta stupio na snagu još 2011. godine, mnogi i dalje pokušavaju da se domognu ovih lekova na razne načine, ne prihvatajući drugi lek, koji pokušvamo da im ponudimo kao alternativu - priznaje Jasmina, zaposlena u apoteci Kršenković.

Farmaceuti upozoravaju i da je prethodnih nekoliko godina u kraljevačkim apotekama zabeležen drastičan porast prodaje medikamenata koji se koriste za odlaganje menstrualnog ciklusa, tableta za potenciju i lekova protiv gljivica, čija neadekvatna primena može biti posebno opasna po zdravlje pacijenata.

Sa druge strane, pacijenti često osećaju odbojnost prema zdravstvenim ustanovama, smatrajući da je period zakazivanja pregleda predugačak, pa se radije opredeljuju za jednostavniju varijantu - odlazak u obližnju apoteku.

- S obzirom koliko se čeka na pregled i činjenicu da u čekaonici ambulante mogu da „zaradim" još tri virusa, sigurnija mi je varijanta da siđem do apoteke i za pet minuta kupim pakovanje Defrinola. Da li je to dobra opcija ne znam, ali ja se tako lečim, u konsultaciji sa mojom apotekaricom koja mi uvek „pogodi" dijagnozu - priznaje mladić, kojeg smo zatekli u jednoj od apoteka.

Verovatno među nama nema onih koji baš nikada nisu zavirili u fioku sa lekovima u potrazi za lekom koji će nama kod prehlade pomoći onako kako je kolegi, komšiji, prijateljici. Neoprezno uzimanje antibiotika posebno je opasno, jer, prema objašnjenjima doktora, bakterije imaju sposobnost da razviju otpornost ukoliko ih prečesto i nekritički uzimamo, a to ugrožava zdravlje ne samo pojedinca, već čitave populacije. Milsite o tome, zato što antibiotici deluju isključivo na bakterije, ali ne leče virusne infekcije – kijavicu, upalu grla, temperaturu, kašalj. Nije za utehu, pa služi tek kao podsećanje – neracionalna potrošnja lekova niije samo naš, već i globalni proble, a „lek“ za ovaj problem je obrazovanje pacijenata sa porukom da svi treba da znaju da antibiotici nisu potrebni za manje tegobe, već samo za one koje propiše lekar i da neadekvatna terapija, umesto da leči, može samo da poveća komplikacije

       Jovana Ristić

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments