Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

24. novembar 2019.

Sezona slava u Srbiji je uveliko počela, cena slavske trpeze zavisi od broja gostiju i navika domaćina, ali bez obzira na to koliko košta, domaćini ističu kako je to prilika da se vide sa dragim ljudima i da lepota tog druženja – nema cenu

Slavljenje slave je, kažu, ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba još od vremena pokrštavanja do danas. Mnogo je toga promenjeno u narodnom životu i običajima, ali Srbi su sačuvali slavu i tokom petovekovnog robovanja pod turskom vlašću. Slavili su je u ratu i miru; kad su imali razloge da se raduju, ali i kad su tugovali; u teškom siromaštvu i kad su imali čime da je proslave. Danas rečenica da se „slava ima proslaviti onako kako domaćinu dolikuje ili je neće biti“, zadaje brigu mnogima u Srbiji.

U  „osnovnu varijantu“ (koja ipak „izađe“ oko hiljadu dinara po gostu) obeležavanja slave spadaju: žito, slavski kolač (koji bi trebalo da umesi domaćica), predjelo, salata, čorba/sarma/kupus/gulaš, jagnjeće/praseće pečenje ili riba (za posnu slavu), kolači i piće.

Onima koji se opredele da na slavskoj  trpezi imaju i druge specijalitete od mesa, slane salate (ruska salata, mimoza...), slane rolate, pite, kajmak, pohovani kačkavalj, kvalitetnija pića ili riblje i posne đakonije  (ukoliko slava spada u vreme posta),  račun se, neretko, i udvostruči.

Ako slava ne pada u vreme posta, gozba počinje predjelom, koje se sastoji od  pečenice, kulena, šunke i suvog vrata,  a svaki taj delikates košta najmanje 800 dinara po kilogramu. Cena prasećeg pečenja, kada je „živa vaga" u pitanju, po nepisanom pravilu, tradicionalno skoči u periodu slava, a trenutno iznosi od 270 do 300 dinara po kilogramu, dok za kilogram već pečenog svinjskog mesa treba izdvojiiti 1.200 dinara.  Jagnjetina je, u proseku, za 200 dinara skuplja i trenutno košta oko 1.400 - 1.500 dinara.

Neke od najvećih slava ove godine su posne, a one su, tvrde oni koji slave, zahtevnije za pripremu  i - više koštaju. One su veće  opterećenje za džep, prvenstveno zbog visoke cene ribe, ali i posnih đakonija, čije spremanje obuhvata nešto skuplje namirnice.

U kraljevačkim ribarnicama cena neobrađene ribe kreće se od 290  do 700 dinara za kilogram. Prema mišljenju zaposlenih, i ove godine, kupci  se najviše odlučuju za kupovinu šarana, čija cena „žive vage" iznosi oko 350 dinara po kilogramu. Čišćenje ribe i uslužno prženje  se dodadno naplaćuju, a iako se sve veći broj domaćina opredeljuje za ovu varijantu, i dalje većina  sugrađana bira jeftiniju opciju.

- Imamo stalne mušterije koje traže uslužno čišćenje ribe i prženje, uz dostavu na kućnu adresu. Ipak, i dalje je to zanemarljiv procenat, pogotovo u periodu slava, kada se kupuje veća količina, a cena čišćenja i prženja je po komadu.  Riba koja se najbolje prodaje je šaran, tradicinalno. Naši ljudi vole masniju hranu, pa im šaran savršeno odgovara, jer je relativno povoljan, a i brzo zasiti. „Fino" se prodaju i oslić i skuša, ali i pastrmka, koja ima nešto „jaču“ cenu. Kada domaćini treba da preračinaju koliko kilograma ribe je potrebno, najbolja mera je jedan kilogram ribe (žive vage) po gostu. To bi značilo da je za 20 gostiju, potrebno oko 20 kilograma šarana, što bi značilo oko 7.000 dinara - otkriva Ivan zaposlen u ribarnici.

Osim vlasnika ribarnica, ruke zadovoljno trljaju i vlasnici samoposluga, s obzirom da u sezoni slava, kod njih promet skače za petinu. U nekoliko trgovinskih lanaca koje smo obišli, prodavci tvrde da su slavska sniženja i više nego povoljna i da su pojedini artikli, poput određenih vina i suhomesnatih proizvoda, na popustu od 40 procenata. Sa druge strane, mušterije smatraju da je to jedan u nizu marketinških trikova, budući da su, u istom  trenutku,poprilično poskupele druge namirnice, koje možda nisu prioritetne, ali su svakako nephodne za pripremanje slavske gozbe.

- Prodavci su izuzetno  lukavi: spuste cenu vina na 300 dinara da bi namamili kupce da baš u toj prodavnici kupuju i ostale potrepštine za slavu. Kupci računuju da će tako proći jeftinije, što je velika zabluda. Cene onih proizvoda koji nam najviše „upadaju u oči", jesu smanjene, ali su cene drugih proizvoda povećane. Kada pripremam slavu, moram da kupim i one sporedne sastojke, na primer, namirnice za mimoza salatu. Za kolače koje mesim, treba mi još 101 sastojak, koji su baš, eto slučanjosti, u ovom periodu, poskupeli za dobrih 20 - 30 porcenata. Tom logikom mogu da prevare novopečene domaćice i mlade žene, koje tek odnedavno slave. Mene, starog lisca, ne mogu - ističe penzionerka Zorka, koju smo sreli u jednoj od samoposluga.

Ona priznaje da je jedini način da spremi valjanu slavsku gozbu, praćenje akcija i popusta po prodavnicama i hipermarketima, a da  kupovina slavskih namirnica u jednoj prodavnici, kako kaže, danas predstavlja luksuz.

- Pratim akcije i tačno znam „u dinar" gde i koliko određeni artikal košta. Ljudi nisu svesni, koliko cene variraju od trgivine do trgovine. Cena  pakovanja ulja istog proizvođača, varira od 92 do 135 dinara, a da ne pičam o drugim namirnicama. Dok sam bila zaposlena, nisam imala vremena time da se bavim, a sada sam na neki način primorana, jer moja penzija ne pokriva ni polovinu troškova pripremanja Slave. Na ovaj način, uspem da uštedim i po nekoliko hiljada dinara, što nije malo - naglašava Zorka, pokazujući tri računa iz različitih prodavnica.

Sugrađanka Vesna Banjac, ističe da cena slavske gozbe, u najvećem broju slučajeva, na kraju nadmaši onu prvobitnu cifru do koje su domačini došli, kada su pravili spisak potrebnih namirnica, jer uvek postoje troškovi koji se predvide.

- Ove godine nam je slava posna. Cena posne slave je barem 30 odsto viša u odnosu na mrsnu, a čini mi se, manje se hrane pojede. Većina gostiju jede prebranac i ribu, ali domaćica mora da spremi još dosta posnih đakonija, poput posne ruske salate, posnih slanih torti i pljeskavica od ribe.Sa druge strane, dosta novca „ode" na neplanirane, sporedne stvari koje, dok pravimo spisak, uvek zaboravimo. Ne želim da budem shvaćena kao nevernik, ali samo za osveštanje slavskog kolača u crkvi na dan slave i u domaćinstvu, nekoliko dana pred slavu, retko ko daruje svešteniku manje od 500 dinara, a to je trošak koji gotovo uvek zaboravimo - iskrena je sugrađanka Vesna.  

Što se tiče sitnih kolača i torti, mišljena su podeljena. Jedni smatraju da su najlepši oni iz kućne radinosti, a drugi se radije opredeljuju opredeljuje za kupovinu kolača u obližnjim poslastičarskim radionicama, ili ih poručuju kod žena koje kod kuće prave kolače, po nešto povolnijim cenama. Cena kilograma sitnih kolača se kreće od 650 do 1.500 dinara, u zavisnosti od sastojaka i toga da li su posni ili mrsni. Uobičajeno je da cena posnih kolača, bude  za oko 20 odsto viša u odnosu na mrsne, ali nije pravilo. Sitne kolače je po znatno povoljnijim cenama, moguće pazariti i u hipermarketima, međutim, kupci se žale na njihov kvalitet.

- Nisam sigurna da li mi se više isplati kada naručujem kolače ili ih pravim sama. Zasigurno su domaći ukusniji, jer ne štedim na sastojcima. Sa druge strane, kada pogledam cene namirnica, struju koju potrošim, ovi kupovni ,dođu" jeftiniji. Naravno, i to zavisi gde se kupuje. Koliko god da para nema dovoljno, ne mogu da kupim kolače, od 300 dinara, bilo da je posna ili mrsna slava. Jednom sam probala i više nikad. Svi kolači su bili od keksa, margarina i nekih čudnih veštačkih aroma - naglašava sugrađanka Slavica Brkušanac, kasirka u prodavnici mešovite robe.

Ona smatra da je veliki problem i to što se, i pored višegodišnjeg isksutva, u većini domaćinstava, uvek spremi veća količina hrane, nego što je potrebna, nakon čega se ta hrana često, bez potrebe, „gomila" po frižideru.

- Problem je što uvek spremamo više hrane nego što se pojede, jer računamo treba da ostane i za sutradan, nešto se podeli komšijama, jer je takav red, a treba odneti nešto i na posao da se počaste kolege, u školu, da deca počaste drugare. Međutim, gotovo uvek ostane dosta hrane, koje „vučemo" po zamrzivaču do kraja zime, pa dođe Božić, i ponovno gomilanje hrane do proleća. Kao da nam je bitno samo da ima količinski dovoljno hrane, pa često preteramo i zaboravimo da se naša primanja ne podudaraju sa takvim, u nekuruku bahaćenjem. Međutim, svake godine, iz straha da ne bude dovoljno, ponavljam istu grešku - priznaje ova sugrađanka.

Za neke bahaćenje i pomodarstvo, za druge nužnost i „skraćivanje muka", ipak, jedno je neminovno, proslave krsnih slava u restoranima, postale su naša svakodnevnica, pogotovo u gradskim sredinama .Domaćini koji biraju da goste dočekuju u restoranima, navode da se za ovu varijantu najčešće opredeljuju iz praktičnih razloga – stan je mali za veći broj gostiju. Cene slavskih menija u kraljevačkim restoranima kreću se od 12 do 24 evra „po stolici", u zavisnosti od restorana i odabira usluge koja se plaća.

- Ne postoje crkvena pravila koja bi odredila mesto za obeležavanje slave, niti crkva brani svešteniku da prisustvuje proslavi u restoranu. Mi smo se za ovu varijantu opredelili kada smo shvatili da broj gostiju svake godine raste, a da nemamo fizički mesta u stanu od 45 kvadrata, da ugostimo sve te ljude kako dolikuje. U porodičnom domu ujutru ,,podignemo" slavu, kako dolikuje, a uveče prolavimo u restoranu, zajedno sa rodbinom i prijateljima koji nam znače. Što se tiče cene, kada se sve sabere i oduzme, dođe na isto, ali je sve neuporedivo jednostavnije - naglašava Milan Maksimović, koji već treću godinu obeležava slavu u jednom od kraljevačkih restorana.

U vreme robovanja pod Turcima, slave su uz svadbe, daće, crkvene slave i sabore, kažu, bile jedini način da se narod sastane. Turci su, naime, ostavljali raji slobodu da se, bar tim danima, sastaje bez njihovog prisustva. Ostalo je verovanje da je upravo na tim gozbama narod jačao veru da će ropstvo jednog dana biti samo ružna uspomena. Upravo na jednom takvom skupu u Orašcu 1804. godine je i doneta odluka da se podigne Prvi srpski ustanak.

            Jovana Ristić

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments