Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

13. novembar 2020.

Nekoliko desetina placeva između stambenih zgrada katastarski je upisano na vlasnike stanova, pa su novi "zemljoposednici" uveliko krenuli u ograđivanje tih površina

U nekoliko stambenih kvartova u Kraljevu odnedavno su  postavljene rampe tako da na zemljište između zgrada automobilom ne može niko osim, kako na tablama piše, članova stambenih zajednica. Istina, nema stražara, već se negde rampe podižu uz pomoć ključa za katance, a negde elektronski.

Otkuda ova „uzurpacija“ gradskog zemljišta pitali smo nekoliko predsednika pomenutih stambenih zajednica koji imaju istovetan odgovor – „nema uzurpacije, već smo svoji na svome“. Tome još dodaju objašnjenje:

Rampe su postavljene zbog vlasnika automobila iz grada i okolnih naselja koji, ne želeći da parking po sistemu SMS plate, automobile parkiraju u naša dvorišta, a mi nemamo gde nego na ulicu“.

A, kako su vlasnici stanova u tim zgradama „svoji na svome“, to je već posebna i, kaže Zvonko Kovačević, načelenik Odeljenja za urbanizam u Kraljevu, „veoma složena priča“.

- Još pre šest godina Zakonom o planiranju i izgradnji je definisano kako se to zemljište konvertuje u svojinu. Reč je parcelama u stambenim blokovima ili ispred zgrada građenih osamdesetih godina, koje su uknjižene kao vlasništvo onih koji su stanove tada otkupili. Smatram da tako svojina parcela nije mogla biti promenjenoa upisom na vlasnike stanova i lokala dok prethodno nadležni državni, odnosno  resorni gradski organi nisu odredili šta je zemljište za redovnu upotrebu poput, recimo trotoara, cvećnjaka... Ovako im je kraljevački katastar, bez obaveštenja gradskih organa, cele parcele uknjižio kao njihove. I, sada su nad zemljištem ispred čak oko 80 stambenih objekata, prema katastarskim knjigama, vlasnici stanova, proporcionalno površini svojih stambenih jedinica, i suvlasnici delova tih parcela. Drugačije bi, naravno, bilo da je prethodno utvrđena površina za takozvanu redovnu upotrebu tj. obavljena preparcelacija placeva. Ovako imamo ponegde i apsurdnu situaciju da su recimo 27 vlasnika stanova u jednoj zgradi u Karađorđevoj ulici i vlasnici dela ulice i raskrnice (kod „Terzića semafora“ prim. M.D.), sve dokle se ta cela parcela pod brojem 403 prostire. Mislim da ćemo ta naopaka rešenja uspeti da ukinemo – kaže Kovačević.    

Uz ovaj primer doznali smo, čak, i da se jedna ulica između stambenih blokova u tom delu grada, posle pomenute uknjižbe, vodi čak na 120 imena, ali u kraljevačkom odseku za katastar, bez posebnih odobrenja, nismo mogli dobiti preciznije odgovore na ovu zavrzlamu, osim njihove potvrede o doslednoj primeni Zakona o planiranju i izgradnji.

A, slovo pomenutog zakona zaista kaže:

„Ako se na katastarskoj parceli nalazi objekat u suvlasništvu različitih lica, organ nadležan za poslove državnog premera i katastra u evidenciju nepokretnosti i pravima nad njima upisuje da je parcela u suvlasništvu tih lica, a da je udeo tih lica u strazmeri sa površinom koju poseduju u objektu“.

No, pravnici sa kojima smo na ovu temu razgovarali, poput Predraga Simovića iz Kraljeva ističu da se „zakon ne može tumačiti protiv zdravog razuma, pa sigurno predstoje tužbe od strane grada protiv ovakve uzurpacije državnog građevinskog zemljišta“, a kraljevački advokat Dragan Ivanović, još ukazuje „da su nadležne gradske službe, pre upisa svojine nad parcelama, morale sačiniti planski dokument, obaviti preparcelaciju, a skupštine stambenih zajednica doneti odluke o tome kako će koristiti samo delove parcela, znači samo one površine neophodne za takozvanu redovnu upotrebu“.

Kako bilo, prema sadašnjoj situaciji, pojedini vlasnici stanova su, kako se ovde u šali čuje, postali i zemljoposednici i to bez plaćanja poreza na tu, upisom u katastar dobijenu imovinu. Ponegde su i vlasnici parkinga, parkova, delova ulice, ili cele preistupne saobrćajnice...Shodno tome, pristupili  su i ograđivanju svojih parcela, pa im inspekcija za sada samo preti prinudnim rušenjem rampi...

autor: M. Dugalić 

izvor: „Politika“

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

12 Comments

  • Gost - Ana

    Gost - Ana

    Ocigledno da tom novinaru sto je pisao ovaj tekst smeta sto nije nabavio kljuc,jer pola grada ima kljuc od te rampe ,a pojedini vlasnici ga nemaju.Ako misle da ruse rampu neka obezbede stanarima ulazak u zgradu ,posto se pojedina gospoda parkiraju na sam ulaz i stanari ne mogu uci u zgradu.To bi i mi mogli ispred nekih ulaza da parkiramo i da smatramo sta nas briga da li neki ljudi mogu da udju u svoj stan ili ne mogu.Kada niste obavesteni u cemu je problem nemojte da pisete.Ne daj Boze  da se desi pozar,vatrogasci i hitna ne mogu da pridju ulazu zato sto pojedini pametni parkiraju na sami ulaz auto,jer im je zao da plate parking.
    • Ime: Ana
  • Gost - Nestoris

    Gost - Nestoris

    Ajde pošteno nam recite šta ima normalno u ovom gradu bar nešto pronađite pa da se kandidujemo za nobelovu nagradu
    • Ime: Nestoris
  • Gost - Maja

    Gost - Maja

    Sramota za Kraljvo. U Kraljevu su uvek radili sta su hteli pojedini....Niko ih ne dira! Zato im se moze!
    • Ime: Maja
  • Gost - Makarije

    Gost - Makarije

    Dvorište koje je na fotografiji je u vlasništvu ministarstva odbrane  a ne grada .Takvih dvorišta u krugu ili kocki zgrade ima jos dosta u gradu.  Iz toga proizilazi da grad vodi brigu o tuđoj svojini Karta za parkiranje na sat vremena je jedna od najskupljih u Srbiji a mesečna za stanare je skuplja od mesečne karte u Beogradu . Umesto da iza zgrade opštine naprave gradsku podzemnu garažu koja bi služila za dobrobit svih gradjana ista lokacija je prodata investitorima napravi stambeno poslovni objekat .Znači bitniji je interes pojedinaca nego dobrobit svih gradjana .
    • Ime: Makarije
    • Gost - Zadušni deda

      Gost - Zadušni deda

      Znači, stanari ipak nemaju pravo da ograničavaju pristup parceli... Raščišćavanje imovinsko-pravnih odnosa u ovom pokušaju od države je neophodno, ali nemam ni malo optimizma da očekujem da će to da se dogodi, posebno ne na pravno valjan, pravedan i razuman način...
      • Ime: Zadušni deda
  • Gost - Predrag

    Gost - Predrag

    Užas, ovo nema na svetu, sve živo su ogradili bez dozvole...sramota za grad i njih koji vode ovaj grad...SRAMOTA
    • Ime: Predrag
  • Gost - Jug Bogdanova

    Gost - Jug Bogdanova

    Pa kako su krenuli investitori zgrada da naplacuju to zemljiste za "redovnu upotrebu" na kraju ce stanari da ulaze u svoje stanove vazdusnim putem...Toliko...
    • Ime: Jug Bogdanova
  • Gost - Dusan Radosavljevic

    Gost - Dusan Radosavljevic

    Glavna ulica je pretvorena najbedniju kafanu, u vasar sa spravama za deciju igru. Postoji li jos neki grad u okruzenju, u Srbiji koji je pao toliko nisko i sebe toliko unazadio? Glavna ulica nije oprana od kada je "rekonstruisana" i od najlepse postala najgora. Sto se ovim pitanjem ne pozabavi dopisnik Politike?
    • Ime: Dusan Radosavljevic
    • Gost - Karac

      Gost - Karac

      A zasto vama smetaju sprave za decu??? Sram vas bilo! 
      • Ime: Karac
      • Gost - Zadušni deda

        Gost - Zadušni deda

        Zna se šta su prigodne sprave za dečiju igru: ljuljaške, tobogani, klackalice i druge, prilagođene različitim uzrastima.. Mogu biti i u verzijama za odrasle, da vandali ne bi uništavali one prilagođene maloj deci "igrajući se"... Ljuljanje na maketama na električni pogon baš i nije igranje...
        • Ime: Zadušni deda
    • Gost - Bs kv

      Gost - Bs kv

      Kafanu?Ne, pretvorena je u najgoru ciganski čergu postavljanjem onih
      šatri
      • Ime: Bs kv
  • Gost - Dragan_KV

    Gost - Dragan_KV

    Samo komentar na tumacenje adv.D.Ivanovica :"... a skupštine stambenih zajednica doneti odluke o tome kako će koristiti samo delove parcela, znači samo one površine neophodne za takozvanu redovnu upotrebu."

    Prema Zakonu o stanovanju i odrzavanju zgrada (Sl.glasnik RS br.104/2016 i 9/2020) sledi: Skupstina stambene zajednice donosi odluku o nacinu koriscenja  i odrzavanju zemljista koje sluzi za redovnu upotrebu zgrade, a to je zemljiste ispod i oko objekta koje ispunjava uslove za gradjevinsku parcelu i koje po sprovedenom postupku u skladu sa zakonom kojim se uredjuje planiranje i izgradnja, postaje katastarske parcela.

    Prvo, ne postoji nigde definisana "takozvana" redovna upotreba zemljista. Drugo, ne vidim gde ovde stoji da suvlasnici te parcele odlucuju o koriscenju samo delova parcele? Kojih delova? Ko odredjuje nad kojim delovima, koji su u suvlasnistvu svih vlasnika posebnih delova objekta na toj parceli, skupstina stambene zajednice ima pravo da odlucuje a nad kojima ne?



    p { margin-bottom: 0.1in; direction: ltr; color: #000000; line-height: 115%; text-align: left; orphans: 2; widows: 2; background: transparent }
    p.western { font-family: "Liberation Serif", serif; font-size: 12pt; so-language: sr-Latn-RS }
    p.cjk { font-family: "Noto Serif CJK SC"; font-size: 12pt; so-language: zh-CN }
    p.ctl { font-family: "Lohit Devanagari"; font-size: 12pt; so-language: hi-IN }
    strong { font-weig

    • Ime: Dragan_KV