Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

24. april 2017.

U gradu na Ibru veća je ponuda, nego potražnja za stanovima, investitori su ostali bez novca, a potencijalni kupci nemaju poverenje dok ne vide da je zgrada okrovljena ili da je dobila upotrebnu dozvolu

Odeljenje za urbanizam u Kraljevu među najboljima je u Srbiji što se tiče rokova za izdavanje dozvola i ostalih odobrenja za gradnju. Tu ocenu i pohvalu, koja se čula i u resornom ministarstvu, krnji činjenica da u oblasti novogradnje i nemaju baš mnogo posla. U prilog tome ide podatak da su u protekle godine izdali samo jednu dozvolu za gradnju stambene zgrade na gradskom području.

Istina, bilo je tu odobrenja za nekoliko državnih poslovnih objekata i privatnih, ali namenjenih trgovini, uslugama, skladištenju robe... No, za stanovanje, kako sada stvari stoje, gradiće se samo jedna zgrada.

Tako ispada, a prethodnih godina, kada je ovde bilo istovremeno i oko 15 gradilišta, iskorišćene su najbolje lokacije. Možda bi tu bilo još prostora za gradnju, ali su brojni delovi grada pod nekom vrstom zaštite i tu imamo stalne polemike sa nadležnima u ovdašnjem Zavodu za zaštitu spomenika kulture. Uz to, padu obima gradnje doprineo je i pad kupovne moći potencijalnih kupaca, ali i situacija da su investitori ostali bez novca. Na njihovu nevolju sada su kupci, posle svih prevara, postali oprezni pa se više traže polovni, nego novi stanovi – objašnjava nam Zvonko Kovačević, načelnik gradskog odeljenja za urbanizam.

Sve to povlači i niz drugih nevolja: brojne građevinske firme jedva preživljavaju, na retke konkurse za izvođenje radova javlja se najmanje njih desetak, na skladištima građevinskog materijala je prodaja prepolovljena, a građevinski radnici odlaze u druge gradove, najviše put Beograda...

U tako snažnoj lokalnoj konkurenciji vlasnici građevinskih firmi sve češće i negoduju tvrdeći da „u Kraljevo iz drugih gradova može doći i graditi ko kod hoće, a nama je takva prohodnost na strani često, na razne načine, nepravedno uskraćena”. Kraljevački građevinci ukazuju i na jednu nelogičnost: gradnja jeste opala, što znači i ponuda stanova, ali su cene novih sve niže. Tako se u samom centru grada može kupiti novi stan čak za oko 800 evra po kvadratu, a malo dalje, recimo u blizini gradske velike pijace, za dve stotine evra manje po kvadratu, a polovni stanovi se prodaju za oko pet stotina evra za kvadrat. Reč je o zgradama u kojima postoji centralno grejanje, lift i sve druge pogodnosti.

Šta je, pored pomenutog nedostatka atraktivnih lokacija i jake konkurencije još dovelo do ovog stanja u kraljevačkom građevinarstvu?

Više vlasnika građevinskih firmi nas podsećaju da su pre najviše desetak godina ovde preko noći nicala gradilišta stambenih zgrada. Tiskali su se graditelji između postojećih objekata, rušene su stare kuće i tu podizani temelji za nove višespratnice. Bila je velika potražnja građevinskih parcela, a u posao gradnje stanova za tržište, pored građevinaca ulazili su i mnogi iz drugih zanimanja. Mamila ih je dobra i brza zarada, jer „kvadrati” su bili na ceni, a kupaca znatno više od broja ponuđenih stanova na ovdašnjem tržištu. Tako je 2007, 2008. i 2009. godine prodavano oko 650 stanova godišnje. Cene kvadrata su bile skoro dvostruko viša, a sada se od početka ove godine takoreći na prste se mogu prebrojati kupci novih stanova pa u nekoliko ranije sagrađenih zgrada uveče „svetli” tek poneki prozor.

Na to je sigurno uticao i dolazak oko 20.000 izbeglih lica u Kraljevo, koji su najpre naglo podigli tražnju, a kasnije, kad su ovi doseljenici uvideli da ovde nema posla ni za domaće stanovništvo, odlaze dalje i kupljene stanove nude na prodaju i onda tako povećavaju ponudu. Zatim je došlo do pada kupovne moći stanovništva, uz to i veće opreznosti „beskućnika” kada je u pitanju zaduživanja kod banak,a s obzirom na sve nestabilnije ekonomske prilike. Vlasnici građevinskih firmi priznaju i uticaj neodgovornosti, tj. ranijih prevara kupaca stanova od strane nekih njihovih kolega, pa sada novi kupci ulažu novac u kupovinu stana tek kada se zgrada okrovi ili se za nju dobije upotrebne dozvola, dok su raniji nazovi investitori, prodajući stanove koji će tek biti sagrađeni, zgradu takoreći podizali tuđim novcem.   

Tako je među ovdašnjim građevincima sve manje optimizma u povratak dana kada su kraljevačke firme gradile diljem Srbije, a pored Kraljeva ponajviše u Beogradu, Kosovskoj Mitrovici... Istina, malo nade bude subvencija države i sve povoljniji krediti za potencijalne kupce stanova, kao i sve podnošljiviji uslovi bankarskog kreditiranja potencijalnih investitora u građevinarstvu, a računa se i na početak odavno najavljenog podizanje čitavog naselja, oko 360 novih stanova u okviru projekta obnove dela grada duž Dositejeve ulice, oštećenog u zemljotresu.

autor: Miroljub Dugalić

 

izvor: “Politika online” (http://www.politika.rs/scc/clanak/379070/Samo-jedna-nova-zgrada-u-Kraljevu)

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

3 Comments

  • Gost - Ljubisa Jovasevic

    Gost - Ljubisa Jovasevic

    Postovani urednice,
    iznenadjuje me da Vas dopisnik, gospodin Dugalic, koji je inace jako dobro upoznat sa ovom problematikom, salje textove cija je izgleda svrha da ublazi novonastale probleme odeljenju Urbanizma Grada Kraljeva. Naime svi gradski problemi, ili pak najveci broj njih, povezan sa korupcijom upravo onom koja se nalazi na relaciji Direkcija za iygradnju Kraljeva, Urbanizam Grada Kraljeva i investitori i to je jedna strana.Druga strana je nesrecni Zavod za Zastitu Spomenika. I dok glavni planeri grada mudro planiraju za one koji su spremni da plate za usluge i informacije, dotle zavod pokusava da spasi nesto sto se spasiti nikad izgleda u ovoj drzavi nije ni moglo. U samom Zavodu postoji takodje jedna grupa koja saradjuje sa investitorima, cak se bave tajno i projektovanjem a rezultat svega je srusen SAH klub, pa rusenje u cara Lazara kuce Mikosavljevica, potom rusenje u Karadjordjevoj preko vikenda a sve su to bile zgrade pod zastitom drzave.. Kakva nam je drzava takva nam je izgleda i zastita. Rezultati ovakve politike su katastrofalni, zelenila nema, luftiranja grada nema a aeroyagadjenje je diraktna posledica toga, reka je zaklonjena, zgrade kao kineski zid bez parkinga i bez garaza niicale su na sve strane i gradsko jezgro je potpuno unisteno. U dvoristu Zavoda je nikla ilegalna ili bar polulegalna gradjevina radi prodaje, postojao je cuveni lokalni zakon M.Petrovica, Dragise Kostica i ostalih o pravilima privremene gradnje po kome se parcela popunjavala do 90 procenata placa objektom a visina je za odabrane bila daleko iznad sedam spratova. Postoji cak i gradski cinovnik, arhitekta u opstini inace, koja obavlja komunikaciju izmedju pojedinaca u Zavodu i Urbanizma koji ima zahteve investitora. Uostalom u gradu nema potrebe nista ni graditi. Gradjani odlaze, oni koji su stigli kao interno raseljena lica uveliko prodaju stanove i odlaze. perspektive u gradu Kraljevuy nema a caruje bezidejnost koja radja beznadje. Ovim gradjanima jos malo nece imati kod da pise, da zloupotrebim Markesovog pukovnika.
    • Ime: Ljubisa Jovasevic
  • Gost - Aki

    Gost - Aki

    Vise Kosovari, ne kupuju po Kraljevu . Zato je mala potraznja!!!!
    • Ime: Aki
  • Gost - Blosom

    Gost - Blosom

    Pa zaštićeni status dela centra nije bio prepreka da se od devedesetih na keju podignu velikim delom ružne, nefunkcionalne i veoma raznorodne građevine na malim parcelama bez ikakvih infrastrukturnih prednosati za stanare. A o izgledu tog dela grada, u kome je jedna zgrada pokrivena crepom, druga, limom,. treća tegolom, bolje da ne govorimo. Čist primer špekulativnog urbanizma isključivo u interesu investitora a ne grada i stanara. Pogledajte na šta liče te fasade, koliko nekvalitetno okrečene, ili se ljušte ili je plava boja postala skoro roze! Šta tek reći o kršenju urbanističkih uslova i sprat-dva većom gradnom od dozvoljene!? Da li je neko odgovarao zbog toga? Problem je takođe mentalitet i malograđanska svest i težnja da ako ne živite u centru onda ste niko i ništa! Svi bi da siluju staro jezgro Kraljeva umesto da objekti  izgrađeni pedesetih i šezdesetih godina, treba ostaviti da žive pored svih onih starih objekata koji jesu dokaz istorijskog trajanja grada. U centru treba izvoditi samo pažljive građevinske intervencije koje ne narušavaju tradicionalan izgled tog dela grada, manji objekti i u saradnji svih službi radi što boljeg esteskog i komunalnog izgleda. Svuda u svetu se težište nove gradnje izmešta na slobodne prostore gde se urbanistički opremaju parcele i grade funkcionalni objekti sa svim kvalitativnim prednostima za stanare (otvoreni prostor, igrališta, zelene površine, parking prostor. Kreatori urbanističke politike u gradu jednostavno nemaju pojma!
    • Ime: Blosom