Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

23. maj 2016.

«To je isto kao da se za ulazak u bazen ne plaća ulaznica, već dobija sladoled. E, ko tako uđe u vodu, iz nje može da izađe sa kožnom infekcijom»

 

Država, baš kao dobar pčelar, samo treba da napravi ram u koji će pčele same da ostavljaju med, a ne da ih namamljuje u košnicu. Neke pelinom, a neke šćerom. Ovim rečima, za “Politiku” profesor Miodrag Zec opisuje državnu politiku po kojoj se investitorima daju subvencije za novootvorena radna mesta.

„Takva politika je pogubna. To bi bilo isto kao da se za ulazak u bazen ne plaća ulaznica već dobija sladoled. E, ko tako uđe u vodu, iz nje može da izađe sa kožnom infekcijom”, rekao je Zec”.

Ovaj način podrške ulagačima smislio je svojevremeno bivši ministar ekonomije Mlađan Dinkić, a subvencije po novootvorenom radnom mestu kretale su se i do 10.000 evra. To je nastavila i vlada Aleksandra Vučića. Iako je ta praksa bila prekinuta početkom 2014. godine, kreatori ekonomske politike ponovo su za ovim receptom posegli u proleće prošle godine. Prema novim pravilima, na novčane dotacije po novozaposlenom radniku, u zavisnosti od razvijenosti opštine i obima investicije, preduzeća mogu da računaju na iznos od tri do sedam hiljada evra po radnom mestu. I to važi bez izuzetka i za domaće i za strane investitore.

Da li ovakva politika privlačenja stranih investitora daje rezultate i posle koliko vremena se u budžet vrate sredstva koja je država dala investitorima za novo zapošljavanje?

Prema zvaničnim podacima, od 2006. godine do danas, na ovaj način otvoreno je 57.107 radnih mesta, kažu u Razvojnoj agenciji Srbije (RAS). Budžet je ovaj program podsticaja koštao 404,49 miliona evra. Sredstva koje država da investitoru, u budžet se obično vrate posle nekoliko godina.

Kako kažu u RAS-u, jedan od prvih projekata koji su iskoristili mogućnost dobijanja bespovratnih sredstava za privlačenje investicija je kompanija „Agena” koja je napravila fabriku u Šimanovcima, opština Pećinci. Kompanija je 2006. godine zaključila ugovor o podsticajima, kojim je predviđena obaveza izgradnje fabrike i otvaranje 150 novih radnih mesta. Ukupan je bio 300.000 evra ili 2.000 evra po novozaposlenom radniku.

– Iako je 2015. godine prestala obaveza „držanja” tih 150 zaposlenih, kompanije i dalje nesmetano funkcioniše. Godišnje, samo po osnovu poreza i doprinosa na plate, uplati preko 600.000 evra, što je dvostruko više nego ukupan inicijalni podsticaj za pokretanje poslovanja u Srbiji. Osim toga, kompanija je ušla u novu investiciju koja obuhvata izgradnju fabrike u Rumi i otvaranje 200 novih radnih mesta u cilju proizvodne složenih mehaničkih sklopova – kažu u ovoj agenciji.

Kao drugi pozitivni primer u Razvojnoj agenciji navode i kompaniju NCR koja se kroz tri pojedinačna ugovora o podsticajima obavezala na otvaranje 1.150 novih radnih mesta u Beogradu. Ukupna visina dotacija za svako od ovih radnih mesta bila je u proseku oko 5.300 evra, što se samo kroz poreze i doprinose na prosečne bruto plate od 750 evra vrati u konsolidovani budžet za 18 meseci.

Ima, međutim i negativnih primera. Milan Knežević, vlasnik konfekcije „Modus”, često je isticao kako država nikada nije uspela da povrati novac koji je dala englesko-slovenačkoj kompanija „AHA grupa”, u čijem sastavu je i slovenačka „Mura”, koja je kupila proizvodne hale Industrije odeće „Prvi maj” u Pirotu i otišla u stečaj.

Knežević je isticao da je ,,Mura”, u stvari, za svakog „novozaposlenog”, koji je već bio u radnom odnosu, od naše države dobila po 5.000 evra.

„Radnici će, kao statisti, odglumiti da su otpušteni, kako bi ’Mura’ mogla ponovo da ih zaposli”, govorio je tada Knežević. Tako će „Mura” dobiti ukupno 6.750.000 evra, izvodio je dalje računicu. Kad kupac plati 2,1 milion evra za tri hale, ostaje mu 4.650.000 evra, što znači da je država kupila „Prvi maj” i poklonila ga „Muri”.

Milan Knežević je ubeđen, da uprkos tome što su strani i domaći ulagači pred zakonom jednaki, da su ovdašnji privrednici, ipak, diskriminisani.

– Od ukupnog iznosa dodeljenih subvencija 75 odsto je dodeljeno stranim firmama. Dakle skrajnuti su domaći privrednici jer su im dodeljena znatno manja sredstva – kaže Knežević.

On kaže da je ovakav način subvencionisanja diskriminatoran. Jer, oni privrednici koji nisu dobili podsticaje za zapošljavanje, plaćaju poreze državi koji se koriste za finansiranje njihove nelojalne konkurencije, pa su oni koji su dobili subvencije u startu privilegovani.

autor: Anica Telesković

izvor : Politika online (http://www.politika.rs/scc/clanak/355548/Placena-radna-mesta-budzetu-se-vrate-za-nekoliko-godina)

 

foto: Print Screen YouTube

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments