Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

Kraljevo, 20. februar 2016.

Zašto se država ne bori protiv utaja, za portal KRUG analizira ekonomista Dragan Radović

 

Ministarstvo finansija nastavlja sa merama koje će dodatno urušiti i ovako nepovoljan privredni ambijent, a još više standard građana, tvrdi beogradski ekonomista Dragan Radović

Akcize su za kratko vreme povećane drugi put (prvi put je to urađeno 1. avgusta prošle godine i to 7,5% na cenu kilovat sata električne energije).  Ako su akcize džoker za punjenje budžeta, zašto se država ne bori protiv kriminalnih utaja koje, samo na trgovini naftnim derivatima i duvanskim proizvodima, odnose 300 miliona evra budžetskih prihoda i to prema podacima koje je 23. oktobra 2013. objavila Vladina Kancelarija za saradnju s medijima, javno postavlja pitanje ekonomista iz Beograda Dušan Radović?

Prema tim podacima, na naftnim derivatima utaje su dostigle 100 miliona evra.

„Kako su zahvatanja na jednom litru goriva 53%, to znači da je 183 miliona litara dizela i benzina prodato na crno. Odakle tolike količine „crnog“ goriva? Samo jedan odgovor je moguć: to su oni milioni litara koji su iz legalnih tokova kroz papire  „oprani“ i plasirani bez evidentiranja prometa“, smatra Radović.

Taj „postupak“, kaže on, treba da otkrije Ministarstvo finansija – Poreska uprava Srbije, koja to ne radi.

Na nelegalnoj trgovini duvanskim proizvodima utaje su 200 miliona evra, rečeno je i u već pomenutom saopštenju.

„Kako su na ovoj robi zahvatanja veća, da bi se ostvarila navedena utaja potrebno je na crno prodati robe za 300 miliona evra, a ove količine jedino je moguće obezbediti, ponovo, iz legalnih izvora, preko lažnih papira i plasirati na crno bez registrovanja prometa“, pojašnjava sagovornik portala Krug.

Predstavnici Vlade i Kancelarija za odnose s javnošću do sada nisu pominjali utaje na „ostaloj akciznoj robi“, u koju spadaju sva alkoholna pića (pivo, vino, žestoka domaća i uvozna pića) i kafa, ali postoje procene da neverovatnih 80% svih žestokih alkoholnih pića završi na crnom tržištu, čak trećina kafe, polovina proizvodnje vina i trećina proizvodnje piva, što dodatno smanjuje budžetske prihode za još 100 miliona evra.

Zašto država ne sprečava ogromne utaje na akciznoj robi, kada se zna da bi na taj način mogla značajno da  poveća budžetske prihode i ne bi morala da povećava akcize na gorivo, koje je i ovako najskuplje u regionu?

Odgovor je logičan, odgovara Radović : ne žele da spreče, jer ovom robom mogu da trguju samo visokozaštićeni privrednici, koji se ne upuštaju u „šverc“ ako nemaju podršku iz „vrha“ .

“Kolač od 400 miliona evra se ne prepušta da bi se „tamo neko obogatio“, dobar deo se vrati „onima koji pokrivaju sve ove akcije“, smatra ovaj ekonomista.

Ako neko nije dobro razumeo, trgovinom akciznim proizvodima na crno, u rukama zaštićenih trgovaca ostaje 400 miliona evra utajenih poreza, u gotovini!

“Gotovina je vrlo lako deljiva roba: jedan deo odlazi zaštitnicima : političarima, kriminalizovanim službenicima MUP-a, Poreske uprave Srbije, možda i strankama, drugi deo ostaje trgovcima, a svi su čisti, sigurni, puni „k’o brod". Zato građani moraju podneti još mnogo puta uvođenje drugih i većih akciza, od januara veće iznose poreza na imovinu i ko zna šta još“, poručuje Radović.

Količine robe su plasirane na crno pokazuju da su to:

 

183 miliona litara nafte i benzina

300 miliona evra raznih duvanskih proizvoda

50 miliona litara žestokih pića

75 miliona litara vina

8 miliona kilograma kafe

180 miliona litara piva

 

Za to vreme traju akcije sklanjanje sa ulica i onih koji na kartonskim kutijama prodaju stvari iz kuće da bi tog dana imali šta da jedu. Danas je međunarodni dan socijalne prave. Bar na taj dan, 20. februara, bude vam sasvim jasno šta narod poručuje krilaticom: na vuka povika, a lisice meso jedu.

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments