Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  0 / 5

Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

14. april 2018.

Marko Šelić Marčelo: Danas ovde preovladava razmišljanje da „samo treba preživeti do sutra, ko dolazi posle nas –nek se snađe, šta sad mi imamo s tim“, a to kolektivno „gledam svoja posla“ sigurno ne vodi ničemu lepom i dobrom

Gost Narodne biblioteke „Stefan Prvovenčani“ u Kraljevu, u serijalu pod nazivom „S razlogom“, koji je namenjen, pre svega, vršnjačkoj edukaciji, u rubrici „Mladi autori“ bio je pisac Marko Šelić Marčelo, koji je, kroz druženje s mladim Kraljevčanima, predstavio svoju novu knjigu "Malterego – Knjiga druga: Higijena nesećanja", knjigu koja, prema mišljenju kritičara, pokazuje da nema bekstva od sećanja. Koliko je istinski tanka linija između dobra i zla i šta je zaista stvarnost, a šta košmar– saznaćete, kažu ako pročitate ovu knjigu u kojoj je „kraj početak, a početak kraj, jer nema dovoljno tesnog pakla za junake ove uzbudljive i na momente zastrašujuće priče“.

Iskoristili smo priliku da sa Markom Šelićem, tokom njegovog boravka u Kraljevu (gde je osim u biblioteci, gde se, za puno mladih u publici tražila stolica više, Marčelo prisustvovao i času srpskog jezika đaka na filološkom smeru kraljevačke Gimnazije), napravimo i kratak intervju:

Krug: Šta je ono što današnji mladi ne bi smeli, ali ne bi ni trebalo da oproste starijim generacijama?

- Nije lepo deprimirati ljude koji čitaju ovaj intervju, ali – u suštini, ne mislim da smo mlađima ostavili išta lepo. Bojim se da je ono što je lepo i dobro sada već u davnoj prošlosti, koja je gotovo polumitska, a ono što imamo u sadašnjosti je: nekoliko sportskih heroja, na koje stvarno treba biti ponosan, to je i poneki akt ponekog pojedinca koji ima veze sa društvenom hrabrošću i nesebičnošću i – više ništa.

Krug: Šta mislite, šta će o nama, ovakvima kakvi danas jesmo, nezainteresovani za opšte dobro, onda kada nas više ne bude bilo, pisati oni koji dođu posle nas?

- Mislim da je to, pomalo, problem čitave epohe, a ne nužno naše zemlje, Bojim se da je to sada stvarno već planetarna stvar, jer je život već postao previše instant i da su ljudi, generalno, možda za nijansu više „osebičeni“ nego nego što su pre bili. Na jednom trusnom području kao što je naše, valjda zato što smo manji, to biva još više vidljivo. Jednostavno, mi se pokrećemo na akciju gotovo isključivo tek onda kada na sopstvenoj koži osetimo neki problem. Dok god se to dešava nekom drugom, makar bio s druge strane ulice, ili u stanu pored našeg, mi „gledamo svoja posla“. Mada, dese se ponekad i okolnosti koje iz nas izvuku neki sasvim drugačiji duh. Poplave u Obrenovcu ili situacija sa migrantima to su dobro pokazale. Moj jako dobar prijatelj radio je sa migrantima, najpre u Preševu, a onda i u Atini, pa tako „iz prve ruke“ znam da smo se tu pokazali ljudima koji imaju daleko više sluha za tuđu nevolju, nego neke druge zemlje oko nas, što mi je bilo nesumnjivo drago. Ali, to „dnevno saosećanje“ nas samih, prema nekome ko je bukvalno pored nas, potpuno je potopljeno pod tom tendencijom „gledanja svog posla“. Ponekad to i nije samo fraza, jer neki ljudi zaista „gledaju svoj posao“, ne bi da ga izgube ili ugroze. Sve to skupa izgleda prilično kolektivno „bašmebrigački“ i sigurno ne vodi ničemu lepom.

Krug: Zašto nema brige za budućnost?

- Pretpostavljam da je nema zbog opterećenosti ljudi sadašnjošću. To je ono razmišljanje da „samo treba preživeti do sutra, a ko dolazi posle nas – taj nek se snađe, šta sad mi imamo s tim, ni nas nas niko nije gledao“. To je, valjda, ta logika. Pogubna, ali – takva je.

Krug: Da li nam je ovako kako jeste zbog toga što je više onih koji veruju da je Srbija baš onakva kakvom je prikazuju udarni televozjski dnevnici nacionalnih medijskih kuća?

- Svi bi voleli da žive u Srbiji iz Dnevnika RTS-a. Mislim da možemo da se složimo da bi, kad bi to stvarno bilo moguće, to bilo sasvim u redu. Problem je, međutim, što to nije moguće i što ljudi ne mogu da se obaveste na pravi način, ili mogu, a neće. To je vrzino kolo, a iz takvog kola svi žele da izađu. To onda znači fizički izaći iz ove zemlje, jer mlad i obrazovan svet jednog jutra ustane i kaže: „Neću više da se igram!“ Ono što ostaje – utopljeno je u taj, vrlo gust medijski mrak i kolektivnu halucinaciju, koji su još bolniji zato što nam se dešavaju drugi put. Mi smo takvu demagogiju već gledali, doduše, sa daleko pogubnijim posledicama. Jer, zaista ne spadam u one koji govore da je sada gore nego 90-ih. Ne bi bilo pošteno to reći, bilo bi čak sumanuto, ali možda je gore u tom smislu što sebi dopuštamo sličan problem, nakon što nam se jednom već desio. Manifestacija je bila gora onda, ali – samo ponavljanje je katastrofa. Čak i moje mačke, a imam ih dve u stanu, ako se dogodi da opeku šapu na ringlu, ne pokušavaju više da skoće na ringlu, zato što shvataju da će se opeći. A mi smo malo tvrdoglaviji ili više skloni bajkama.

                                             M.M.D.

Biografija:

Marko Šelić Marčelo (Paraćin, 22.01.1983) pisac je kojem se dogodila muzika, iako hronologija objavljenih dela sugeriše da se desilo obrnuto. Objavio je studijske albume De facto (2003), Puzzle shock! (2005), Treća strana medalje (2008) i Deca i Sunce (2010), romane Zajedno sami (2008), Malterego, knjiga prva: Rubikova stolica (2012; izmenjeno i dopunjeno izdanje 2016), Malterego, knjiga druga: Higijena nesećanja (2017), zbirku tekstova O ljudima, psima i mišima (2009), stotinak kolumni za razne redakcije i Napet šou (2014), konceptualno delo koje objedinjuje peti studijski album i zbirku kolumnističko-esejističkih tekstova. Pažnju javnosti najpre je stekao tekstovima svojih pesama, kojima je zavredeo priznanja poput nagrade TV Metropolis (najbolja pesma) i Davorin za 2006. i 2009. godinu (najbolji urbani/rok album), a spot za Pozerište prvi je srpski spot uvršten u World chart express evropskog MTV-a. Prvi album bio je najprodavanije izdanje godine na listi IPS-a, tada najrelevantnijoj. Nekoliko godina objavljivao je kolumne u Politici, ali i u Huperu, gde je vodio i rubriku o stripovima. Ovaj angažman ovenčan je Nagradom za najboljeg mladog strip esejistu na Desetoj smotri mladih strip autora Balkana (2010), a od 2009. i poslom jednog od urednika u redakciji Veselog četvrtka, najvećeg domaćeg izdavača stripova, gde se stara o svim izdanjima Dilana Doga, italijanskog junaka. Uradio je, takođe, prevod i adaptaciju svih šest knjiga serijala Lokot i Ključ za kuću Darkwood. Učestvovao je u akcijama REX-a, Centra za nenasilje, Centra za ratnu traumu i organizacije ASTRA; temom tolerancije među narodima ex-Yu bavi se i aktuelna televizijska emisija Perspektiva, u kojoj je jedan od naratora i moderatora. Udruženje izdavača i knjižara Vojvodine dodelilo mu je titulu ambasadora knjige i čitanja (2007), a prva dva njegova romana dobila su Popboksovu nagradu publike za najbolju knjigu 2008. i 2012. Časopis The Men proglašava autora „čovekom godine“ u kategoriji New Idol (2010), a 2012. Šelić otvara 49. Niški sajam knjiga i grafike. Poslednjih godina angažovan je i u pozorištu: u DADOV-u se 2010. igrala dramska adaptacija romana “Zajedno sami” (po tekstu Branislave Ilić), a radio je i na komadima „Klasni neprijatelj“ P. Stojmenovića (tekst završnog songa), „Istraživač noćnih mora“ N. Zavišića (scenario) i „Doktor Nušić“ K. Mladenovića (tekstovi svih songova). Napet šou osvojio je nagradu City magazina za album godine, a celokupan Šelićev javni angažman doneo mu je i nagradu Pravi muškarac, kojom su ovenčani i Marko Somborac, Saša Janković, Zoran Kesić i Renato Grbić.

Diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, smer srpski jezik i književnost; Fakultet pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu dodelio mu je počasnu diplomu Magister Humanitas za pedagoško delovanje i poseban doprinos razvoju kulture mladih. Radi i radi u Beogradu. Živi u svom svetu.    

 

                          (preneto sa sajta Laguna)

                                               

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Kraljevčanka

    Gost - Kraljevčanka

    "Pametan mladi čovek koji razmišlja svojom glavom, jedan od retkih koji je ostao u ovoj našoj Stradiji."

    Hajde sada da se ne lažemo. Kako ste Vi, Stanaru, dobili posao? Vaši prijatelji? Kolege? Šta ima po Twiteru? Hoće li ta viza za van Stradije skoro? Šta beše ono? Nemačka, Kanada ili pak Australija? Znam, zakonski propisi i ograničenja.

    Gospodin Marčelo je klasičan sakupljač političkih poena. Bude 10 minuta na studentskom protestu da ga uhvati koja fotografija sa studentima. Sedne na Cvetnom trgu da ispije kafe sa Žutim patkarima pa se posle  vrati na Voždovac, kada protest utihne. Tamo gde su cene stanarina prosečno 300 evra. Snašao se čovek. Ušao u sistem.

    Pre desetak godina,  priča o mladima, njihovo savetovanje od strane pametnih, poruke koje su puštane u etar su bile identične. Promenili su se samo nazivi a negde i vlasnici lokala i restorana, gde se za istim stolom goste i pozicija i opozicija a i glasnici visprenih poruka o stanju i budućnosti u Srbiji.

    • Ime: Kraljevčanka
  • Gost - Stanar

    Gost - Stanar

    Pametan mladi čovek koji razmišlja svojom glavom, jedan od retkih koji je ostao u ovoj našoj Stradiji.
    • Ime: Stanar

Vreme

Kraljevo Serbia Fair (day), 26 °C
Current Conditions
Sunrise: 5:46 am   |   Sunset: 7:36 pm
75%     3.1 m/s     33.051 bar
Forecast
SUB Low: 15 °C High: 29 °C
NED Low: 17 °C High: 30 °C
PON Low: 16 °C High: 28 °C
UTO Low: 16 °C High: 28 °C
SRE Low: 18 °C High: 28 °C
ČET Low: 17 °C High: 29 °C
PET Low: 16 °C High: 29 °C
SUB Low: 15 °C High: 27 °C
NED Low: 15 °C High: 27 °C
PON Low: 16 °C High: 28 °C