Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

9. oktobar 2018.

I ova knjiga, kao i prethodne, ima 31 pesmu, tačno onoliko koliko je godina imao Sašin brat blizanac Srđan, koji je poginuo na Košarama 1999. godine, verujući u ideale koje su izdali neki drugi, kaže u predgovoru recenzent Ivan Rajović

Nedavno je objavljena nova, šesta po redu, knjiga ušćanskog pesnika Saše Košanina Buga „Ne mogu da čekam“. I  različita, i slična prethodnim, ova knjiga je, ocenjuje njen recenzent Ivan Rajović, najviši dosegnuti domet Košaninovog pevanja. Iz knjige u knjigu, iz jedne u drugu, treću..., pesničku avanturu nataloženih emocija i želje za promenom sveta, Saša se polako i strpljivo uzdizao na stvaralačkom podijumu preživljavajući, secirajući i slažući u strofe detalje svog tegobnog života.

Kao i sve prethodne i ova knjiga ima tačno trideset i jednu pesmu, tačno onoliko koliko je godina imao njegov brat blizanac Srđan, koji je poginuo na Košarama 1999. godine, verujući u ideale koji su se, nedugo potom, pokazali kao i svi ideali, uglavnom – nedostižni i stavljeni u funkciju nekih drugih gospodara i kreatora naše stvarnosti. I šta god Saša pisao, čini se da je ovo ne samo okidač za njegovo literarno putovanje kroz vrleti pesničkog zanata, već i sveprisutna činjenica sa kojom nema pomirenja i koja neprestano traži da se objasni, oplemeni i uzdigne u one sfere običnog života u kojima bi i trebalo da bivstvuje. U svemu tome ima elemenata onog  epskog, hrišćanskog stradalništva za druge, onog do mitoloških razmera uzdignutog samoodricanja od života u ime promena na bolje koje se, opet, po pravilu - ne dešavaju.

Knjigu Ne mogu da čekam čine pesme uredno složene tako da se po nekoj, samo piscu poznatoj šemi, čitalac probija kroz bure i vrtloge pesničkog nadahnuća. Međutim, knjiga se u suštini sastoji iz dva balansirana i suprotstavljena, a opet neodvojiva dela, ili dve teme. U prvom delu to su takozvane socijalne pesme, pesme bunta, nepristajanja i nagoveštaja nečeg drugog i boljeg. Drugi deo su, uglavnom, pesme sa preovladavajućom emocijom karakterističnom za muško-ženske odnose ili, prosto rečeno - ljubavne. A kad se tragika ljubavi, kako to uglavnom biva, suprotstavi ili nadoveže na tragiku ukupnog opstanka pod postojećim uslovima, onda dobijemo delo koje prosto puca od naboja „jada i čemera“ i koje neizostavno traži novi život ili definitivno odustajanje.

Sve je tu u funkciji da čitaoca koji se poistovećuje sa autorom potakne da ga shvati, da pogleda oko sebe, da uđe u sebe i dođe do iste spoznaje. I to je ono što pored lirskog uzleta uobličenog u znalački oblikovane strofe, Sašinim pesmama daje  karakter angažovanosti. Dakle poezija i pesme kao takve nisu samo cilj samima sebi ili ispraznom i zaludnom bavljenju umetnošću u vremenima kad je to postalo gotovo sablažnjivo i sumnjivo u okružnju sveprožimajućeg primitivizma i prostote, već dođu nekako kao lek za dušu, gorki lek koji tera telo da se očisti od otrova, a dušu da se pokrene i nešto preduzme zarad sebe same i svojih najbližih.

Otuda to nestrpljenje, to priznanje želje za drugim i boljim, koje se i u naslovu transparentno „šepuri“ kao iskreni krik, ili šapat, ali i kao prezir i prekor svima onima koji imaju vremena na pretek i strpljenja kao obezdušene i obezličene lutke na koncu sudbine koja je sasvim izvan njihove moći korekcije.

Jednoga dana iste ove pesme biće svojevrsno svedočanstvo o vremenu beščašća i „samosnalaženja“ koje je čoveka svelo na bezvrednu kreaturu u tuđim životima, ali i rečita optužnica da smo sve to znali, a ništa nismo preduzeli. Tako ove pesme, koje u svojoj osnovi  jesu umetničko delo, dobijaju novu dimenziju namenjenu onima koji znaju da čitaju ili, prostije rečeno, koji žele da budu osvešćeni“, kaže u predgovoru knjige pesnik Ivan Rajović.

Sam Saša ističe da njegove pesme govore o čoveku, načinu života, običajima,  lepoti, sreći, ljubavi  ali i o teškoćama sa kojima se suočava, strašnim sudbinama, o patnji i bolu.

- Sve što živi ima ožiljak, a on je u mojoj duši duboko urezan  i sa njim moram da živim, jer drugog načina nema. Moje su pesme velike istine o najvećim motivima i pokretačima  života i umetnosti, o ljubavi i smrti. Ljubav je u mojim pesmama igra, sreća ili nesreća koja dolazi i prolazi i ona nije samo osećanje, već i misao, san, kretnja ali i ono što se čulima ne da dokučiti.  U svojim pesmama opisujem i ljudski strah, samoću, prazninu, ali u njima se neprekidno provlači  sugestija da se istraje u borbi i ide napred bez obzira na sve, jer čovek je višestruko ugrožen i jedini spas mora da nađe u ljubavi kao najvišem životnom načelu. U jednoj svojoj pesmi ja kažem: 

„Život je u iskušenju za nas,

sačuvajmo razum, ljubav je spas,

istina boli, čuje se glas,

ljudi će razumeti, konje u kas.“

Saša ističe da je za njega najveće bogastvo - bogatstvo duše, zato što su ostala dobra podložna velikim gubicima.

- Najlepši užitak i najveća radost života je osećati da si ljudima potreban i drag. Ja sam pesnik pobune i osvešćenja, jednakosti i pravde za sve, a ne samo za one koji su „jednakiji od drugih“. Pesme sam pisao srcem i dušom, slobodom bez granica, jedinim skromnim pravom koje sam sebi podario. Moja poezija traži pažljivog čitaoca koji će stvarnost sagledati iz jednog novog ugla,  jer pesnik može od malih stvari da oblikuje ideju vrednu najlepše pesme, a dušu u njima može da vidi samo neko ko i sam ima dušu – ističe Košanin, navodeći da žali što je takvih, nažalost, danas sve manje, ali je time i misija pesme i pesnika značajnija.

                                   O AUTORU

Rođen je 4. februara 1968. godine u Ušću. Osnovnu školu završio je u Ušću, a srednju Veterinarsku školu u Šapcu. Oženjen je, ima četrnaestogodišnju ćerku Sanju. Radi u Veterinarskoj ambulanti  u Ušću.  Izdao je  pet zbirki pesama: “Olovna noć“ 2010. godine, „Nema istina“ 2013. godine, „Jedanput  u životu“ 2014. godine i „Te oči srne“ 2015. godine i „Balkanska tuga“ 2017. godine.

ŠTA SAŠA KOŠANIN NE MOŽE DA ČEKA?

Ne mogu da čekam, više.  Boli me život, bole me neljudi, bole me sećanja, spoticanja, želje i uzaludan trud. Zašto su me najrođeniji i dragi ljudi ostavili, i zašto se odlazi od nekog s kim želiš ostati zauvek, a da se ne plašim zato što sa obe ruke držim nekoga ko granu spasa? Za život je potrebno malo, a za nesrećan život traži se mnogo više. Ne mogu da čekam, da će se sa drugog sveta pojaviti, moj otac Dušan, moja majka Milena, moja braća Srđan i Branko, i svi drugi dragi ljudi, i razumeti tu prazninu u mom srcu, da će me zagrliti i rasterati maglu u mom pogledu. Da mi je rukom da pređem po njihovom licu, vratu, ramenima, da osetim njihovu kožu pod prstima, da čujem njihov glas, Vi najbliža daljino moja. Nedostaje mi ono što smo bili i više nismo, i nedostaje mi ono što smo mogli da budemo i nikada nećemo. Obrazi su mi davno postali otporni na suze, rađaju se i umiru suze na mom licu, pričajući jedna drugoj o nama, umoran od svega, umoran od svih, nestaje ovo malo života u meni. Mnogi ljudi će ti prolaziti kroz život, ali samo pravi prijatelji će te voleti i ostaviti trag u srcu. Zato je poezija u mom životu, spona između neba i zemlje, želja i htenja, i jasan dokaz života kada me tuga ili ljubav dodirne. Mi se kroz pesmu ogledamo u vodi izvora. Izvor se kroz pesmu ogleda u nama...

...Nama predstoji puno istine o prošlim danima da bi sa osećajem umora bili zadovoljni na mnoga pitanja: Kako? Zašto? Zbog čega? Mi dobro znamo da se mladost i zrelost u čoveku stalno mešaju, bez obzira na uzrast, i da nije važno šta je pre, a šta posle, nego da u datom trenutku doprinosi punoći čovekovog bića. Društvo u kome opada uloga poezije postaje društvo niske kulture, društvo u kome vladaju lake jezičke forme, uzrečice i ograničenost vidova međuljudskih razmena emotivnih i duhovnih vrednosti. U takvim društvima probuđena kritička svest izoštrava jezičke naboje pesme, čini pesmu sposobnijom da iskaže više.

Zato više ne mogu da čekam: Da vaskrsne Bog i moji najmiliji, da samo istina govori dok novac zauvek ćuti, da ljubav neprestano cveta a zlo se iskoreni, da se rodi mladost i drugi svet, da siroti pogledi zauvek nestanu i Balkanka tuga, da knjiga života ne bude više velika i teška i da Bog ne okreće njene stranice, da se majkama i očevima vrate oteta deca, zarobljeni sinovi i posmrtni ostaci iz dubokih jama i da doživimo pravdu za sve i vladavinu prava.  Srce i jezik su mali, ali pokazuju veličinu čoveka. Ko piše srcem, ostaje u duši onoga ko čita.

 pesnik

                                 Saša Košanin – Bugo.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments

Vreme

Kraljevo Serbia Cloudy, 9 °C
Current Conditions
Sunrise: 7:2 am   |   Sunset: 5:40 pm
95%     2.7 m/s     33.220 bar
Forecast
UTO Low: 7 °C High: 13 °C
SRE Low: 5 °C High: 15 °C
ČET Low: 3 °C High: 12 °C
PET Low: 4 °C High: 19 °C
SUB Low: 7 °C High: 23 °C
NED Low: 10 °C High: 21 °C
PON Low: 10 °C High: 18 °C
UTO Low: 10 °C High: 20 °C
SRE Low: 7 °C High: 19 °C
ČET Low: 6 °C High: 20 °C