Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

10. oktobar 2018.

Više od 70 bibliotekara iz Srbije učestvovalo je na dvodnevnom stručnom skupu "Biblioteke u kulturnom životu Srbije", koji je organizovala Narodna biblioteka "Stefan Prvovenčani" u Kraljevu

Ova manifestacija predstavljala je završni program obeležavanja 150 godina od osnivanja prve čitaonice u Karanovcu. Skup su pozdravili direktor biblioteke mr Miša Milosavljević i predsednik Bibliotečkog društva Srbije dr Bogdan Trifunović.

Ako bismo iz čak 26 izlaganja pokušali da izvučemo samo nekoliko zaključaka, oni bi mogli biti: biblioteke su sve značajniji kreatori kulturnog života u mnogim gradovima i biblioteke moraju pratiti tehnološke i kulturološke promene u društvu. O kriterijumima i stepenu prilagođavanja već bi se mogla voditi polemika.

Tako književni istoričar i pesnik doktor Dragan Hamović smatra da "... biblioteke, kao povlašćeni prostori, pored neizbežnog obola glavnom tržišnom toku koji se ne može izbeći, treba da budu tačke na kojima će se održati vatra prave poezije, koja ne priznaje bitnije naloge od naloga bartovskog Pisma".

I Gojko Božović iz izdavačke kuće "Arhipelag" stava je da biblioteke moraju čuvati i propagirati visoke standarde:

"Zabavu treba svako da plaća sam. Biblioteke kao javni servisi moraju da podržavaju kulturne poduhvate. Trebalo bi da poprime status kulturnih centara koji će zajednici ponuditi prave vrednosti".

Zoran Hamović iz izdavačke kuće "Klio" smatra da bi biblioteke trebalo da razvijaju servise za celoživotno obrazovanje ljudi. "Takođe, gradovima su potrebni novi narativi Zavičajna odeljenja su gnezda u kojima mogu da nastaju novi gradski mitovi. Sve to može da bude deo i kulturne i turističke ponude".

Nešto radikalnija u stavu da se biblioteke moraju menjati u skladu sa vremenom bila je doktor Milena Đorđijević iz Narodne biblioteke Srbije:

"Mnogi naši programi se moraju transformisati jer su potrošeni. Odbacili smo čitavu generaciju "milenijalaca". Do diskontinuiteta uloge biblioteka neće nas dovesti prilagođavanje, već opiranje promenama".

Na stručnom skupu su predstavljeni primeri dobre prakse  biblioteka. Magistar Ana Gvozdenović, urednica u Izdavačkoj delatnosti "Povelja", istakla je da je Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani” kao izdavač podigla svoju građevinu od blizu 250 izdanja u godinama koje kulturi nisu naklonjene. "Popunjavajući prostor koji je u izdavaštvu nastao gašenjem velikih izdavačkih kuća i pružajući priliku autorima, pre svega pesničkih knjiga, da ozvuče svoj glas, kraljevačka 'Povelja' je stigla do Specijalnog priznanja za izdavača godine Beogradskog sajma knjiga".

Urednik Programa za decu Miloje Radović predstavio je brojne radionice, akcije i manifestacije koje već godinama organizuje NB "Stefan Prvovenčani", i istakao značaj međusektorske saradnje. Zavičajno odeljenje kraljevačke biblioteke čuva svu pisanu građu koja se odnosi na Kraljevo i Kraljevčane. Do skoro je to bilo dostupno samo u materijalnom obliku, a od skoro i na internetu, o čemu je govorila  bibliotekar  savetnik Emilija Dimovska.

Urednik stručnog skupa bila je Katarina Jablanović, uz stručnu podršku doktora Dejana Vukićevića, voditelj Fonda starih i retkih knjiga u NB Srbije. Katarina Jablanović je izrazila zadovoljstvo što su pokrenuta brojna pitanja o mestu biblioteka u kulturi Srbie, ali i kulture u društvu. Sa stručnog skupa biće štampan zbornik recenziranih stručnih radova.fotografije: Ivan Spasojević

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments