Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

14. oktobar 2018. 

Među streljanima u Kraljevu oktobra 1941. godine 106 njih nije imalo 18 godina, a svestranu Kraljevčanku Draganu Petrović, te tužne priče o prekinutim mladim životima, inspirisale su da napiše pesmu čiji će vas stihovi - naježiti

 

Ove ti redove, najdraža majko,

u vetar noći i peru pišem,

uželeo sam te se jako,

a sedamdeset leta ne dišem.

 

Nema ni tebe tamo, međ živima,

davno si dušu nebu predala,

krivce još tražiš među krivima

što nisi me se ti nagledala.

 

Sećam se, kao da juče je bilo,

po brašno pođoh kod gazda Rajka,

rekla si dok si brisala krilo:

''Požuri, sine, ljubi te majka''.

 

I ja sam žurno bare preskakao,

što kiša iznedri baš toga dana,

Žuća je uvek pred mene iskakao

kad pazarim kod gazda Radovana.

 

Nije ga bilo, a ti si sama,

ja ispred pekare stojim na kiši,

taraba slomljena, pucnji, galama,

Nemci u dvorištu, od tate viši.

 

Guraju Rajka, žene se boje,

viču na mene, uši mi vuku,

kundakom rebra kao da broje,

uvrću moju dečačku ruku.

 

Pusti me, čiko, majka me čeka,

brašno da nosim, hleb da umesi,

rasplakaće se ona i seka

ako se meni šta ružno desi.

 

Jedan je takav, baš kao ti što si,

pucao letos, ubio tatu,

mrzim kad vetar prašinu nosi,

barut što seća da smo u ratu.

 

Kod pruge mi se pertla odvezala,

cipela stara u travi osta,

reka se ljudi niz polje razvezala,

kulja ulicom i preko mosta.

 

Tu smo, na livadi velikoj onoj,

gde sam sa dedom pravio strele,

kapu izgubih u gužvi ovoj,

vetar savija topole bele.

 

Nisam plakao, hrabar sam bio

kad metak taj me pogodi jako,

samo sam leđa od bola savio,

video tebe i seku, majko.

 

Zemlja je hladna, mokra, crvena,

nemoj da plačeš, više ne boli,

čuvaj mi ona kolica drvena

seki ih daj, jer brat je voli.

 

Samo te molim, majčice moja,

ispričaj svima kako je bilo,

da živim bar kroz sećanja tvoja,

kad unucima napuniš krilo.

 

A ja im opraštam sve svoje rane,

sa neba grad ću svoj ja da gledam,

za bolji život i bolje dane,

dao sam svojih godina sedam.

                     Dragana Petrović (2017.)

foto: Pixabay

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments