Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  4 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivna
 

12. februar 2019.

Nova knjiga Ivana Rajovića „Sludnji dan Kraljeva“, sadrži prepoznatljivu Ivanovu leksiku, obilnu ironizaciju stvarnosti, gorke stihove i metaforu „sludnjeg dana“ kao apokaliptičnog trenutka koji je nekima spas od pošasti koja neprestano preti

(O knjizi Ivana Rajovića, „Sludnji dan Kraljeva“, Presing 2019)

„Ponekad je izazovnije skapati časno“

                                                                                                     (Sludnji dan Kraljeva)

Posmatrajući novi projekat tzv. pisaca biblioteke, koji ovih dana predstavljaju kraljevačke književnike (zapravo samo one koji kao upošljenici-pesnici biblioteke sa svojim umnim glavama iskaču sa sajta), nisam mogao, a da se ne  zapitam zašto na spisku nema značajnih kraljevačkih autora, poput Ivana Rajovića, plodnog kraljevačkog pisca, novinara, koji je još poznat kao buntovnik i protivnik totalitarnih režima. Tako se Centralni komitet Saveza pisaca biblioteke ogrešio o čoveka koji je na kraljevačkoj, a i na srpskoj književnoj sceni, ostavio značajan trag.

No, i pored toga, Ivan Rajović ne prestaje da piše i stvara. Nakon osam pesničkih zbirki, on još uvek traga za glasovima epohe koju preživljavamo, i u ovoj zbirci pesama, koja je možda i njegova stvaralačka suma, sabira nove pesme koje piše u lokalnoj sredini u kojoj obitava, slikajući ruinirane prostore u svom gradu, duhovnu razgradnju i teskobe jedne teške političke i socijalne drame.

Iako su oprečna mišljenja, a u vezi sa stvaralaštvom Ivana Rajovića (da je on najbolji u poeziji, drugi pak misle da je njegova ironija ujedno i njegov najjači izraz, treći se slažu da je veoma značajan pisac za decu i romanopisac), uvek sam smatrao da je Ivan Rajović jedan od najboljih kolumnista u nas. Samo tekst Kad se babe dokopaju moći zaslužuje pažnju javnosti van lokalne sredine. Briljantna i jetka satira našeg društva, koju je prikazao i u romanu Uzgajalište klonova, u ovom tekstu otkriva trnovit put svakog ko se samo usudio da progovori o licemerju kulturno-političkih poslenika (Gde ćeš na pisce biblioteke?) i onih koji se predstavljaju kao temelj kulturnog delovanja, a u stvarnosti stvari su sasvim drugačije. On je jedan od onih koji je na svom primeru video da je progon onih ljudi koji se drznu da prozovu kanonizovane kulturne samopromotere veći nego da je kritikovao Fond za humanitarno ili Helsinški odbor za ljudska prava. Veće su posledice, a one su izgnanstvo iz bilo kakvog javnog kulturnog života, kao i mogućnosti štampanja knjiga, a koje je dozvoljeno samo Centralnim komitetima naše male socijalističke zajednice u kojima životare naši mali zaštićeni beli medvedi, slikajući se čas sa jasnovicma i putovođama sadašnjeg režima, čas sa ubačenim opozicionim liderima, ali su u istom stroju i na prvoj liniji fronta kada treba sačuvati svoje uhlebljenje.foto: Vladan Matijevic

Nova knjiga Ivana Rajovića Sludnji dan Kraljeva, sadrži prepoznatljivu Ivanovu leksiku, obilnu ironizaciju stvarnosti, gorke stihove i metaforu „sludnjeg dana“ kao apokaliptičnog trenutka koji je nekima spas od pošasti koja neprestano preti, ali koja je tu odavno, ovoga puta u svoj svojoj punoći, kontaminira prostore sumanutim idejama i, kako pesnik u pesmi Namiguše kaže: u oprostačenoj viziji vidilaca, gde se pesnik pita: Zar je to tekovina ararata?

Zbirka je podeljena na tri dela: Jutro, Podne i Veče. Možda kao tri agregatna stanja čoveka ili kao slika onog apokaliptičnog dana koji hronološki teče kao i svaki drugi.

Ivan Rajović nije pesnik koji nagomilava trope, koji na kraju svojom zbrkom prave pesničke magle sklupčane u nebulosus versum, nije pesnik koji se drži poze dobronamernog liričara koji piše ni o čemu ili izbegava nezgodne teme, pesnik koji se ne suočava sa gorkim maglama koje su se spustile i na naš grad. Da bih to što bolje ilustrovao, navešću stihove jednog (našeg-svetskog) kraljevačkog pesnika koji je dobio sve moguće nacionalne nagrade: Ako bi krokodilu oblepio čeljust / i krotkog ga proveo plažom do žubora / napaćene moravske vode / došli bi organi reda / volonteri iz društva za zaštitu zveri / poslenici sedme sile bi okončali štrajk / sva pažnja bi bila namenjena samo tebi. Kritičarska elita voli besmislena poziranja i navodno univerzalne trikove. Zato što ovaj pesnik nema tragove proživljenog, bolnog pesničkog iskustva, tragove nemira i ne vidi svet oko sebe, nego u pesmi ukršta aligatore i žirafe kako bi jezičkom maglom zbunio i ono malo čitalaca poezije. Plaćeni teoretičari koji hvale ove besmislice, u svojim plaćenim doktorskim disertacijama, rekli bi da pesnik ne oseća emociju nego je misli (Genijalne nebuloze budućih doktora filoloških nauka). Kod Ivana Rajovića je sasvim obrnuto. Svaka misao prožeta je proživljenim iskustvom.

U pesmi Već viđeno Ivan Rajović se vraća na početke naše epske borbe protiv svake vrste tiranije: oživljeni tragovi predaka / misli mi gomilaju / u sličice epskog savršenstva / i ljupkosti elegične, koju sada menja poltronstvo i odsustvo bilo kakve vrste empatije: nosači tabane ližu / da ne jurišaju na barikade. U pesmi Osveta još je vidljivije prisustvo slikanja letargičnosti i uspavanosti koja dovodi do postavljanja na tron onih koji su daleko od razuma: jer je smisao nit otpora / koja ne klija u izrodu.

Zbirka je prožeta alegorijama i eufemizmima, ali i pitanjima na koja pesnik često nema odgovor, a i zašto bi ga imao, kada on samo slika devastaciju prostora na kojem pamti svoje dečačke igrarije, pesničko i duhovno sazrevanje, već viđenu borbu za koju smo mislili da je završena, i istim očima sada gleda krtolu od grada koja truli bez ikakvog ozbiljnog otpora i bunta. U epicentru ludila, koga ova zbirka pesama slikovito prikazuje sa najavom apokaliptičkog udara, isijavaju ljubavne pesme poput Danajka: dojku daješ ješnima / dok gluvare rtovima / parazita, kao i u pesmi Zenit: juče sam ti / u praznu punđicu udenuo / jato totema malih lilihipa. Zbirka je prožeta prelestom muza i igrom reči (piano-pion), humorom: na tavanu ovas prosejavam / tvoriću koji je džoker renesanse (Džoker renesanse) i nesvakidašnjim personifikacijama kojih je u ovoj zbirci puno: zlatne latice raži / leleču u naramenicama / ratnih profitera (Kad nje nema).

Stilski veoma vešto napisana, sa snažnom imaginacijom, leksički briljantno potkovana, uz emocionalni naboj pesnika koji se ne miri sa tišinom (koja se ludilu nameće kao jedina alternativa i na koju još uvek kao društvo nemamo odgovor) nova knjiga Ivana Rajovića zaslužuje pažnju javnosti i čitalačke publike. U njoj se epilog, ili možda trenutni lek protiv epicentra ludila, naslućuje poslednjom pesmom (To sam hteo da kažem) u kojoj je pesnik samim naslovom stavio jezivo istinitu tačku na putovanje po Sludnjem danu Kraljeva: Dovoljno je samo zapušiti nos / stegnuti srce / ignorisati želudačne kontrakcije / i zakoračiti preko praga u novu dimenziju stvarnosti.

Ivan Novčić

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

3 Comments

  • Gost - Ivan

    Gost - Ivan

    Dragi moj Despote, pa još i Paljoka, milo mi je da si i u tim zrelim godinama sačuvao svoj istančani satirični nerv, da ne kažem živac. Što se pomenutih tiče, tu si u pravu, bar tako je bilo do sad, mada se bojim da su i ta dva diva, te dve gromade kraljevačke kulture, a i šire, sada zabavljena važnijim poslom, kuda denuti svoje smrdljive guzičine kad narod ustane, a ustaje.
    Drugoj polovini se zahvaljujem na lepim kvalifikacijama, odabranim i iz srca odaslatim. A zar bih ja bio druga polovina da nije tako kako je? Nije lako, naravno, ali mora neko da bude i čovek u ovoj najezdi ološa i ništarija.
    • Ime: Ivan
  • Gost - Despot Paljoka

    Gost - Despot Paljoka

    Nije to nikakva knjiga, nije to nikakav pesnik, nije to nikakav pisac, ako svoju STRUČNU ocenu ne daju Sreten Jovanović, Miloš Milišić i još neki Sreteni i Mililišići , čija imena, a i dela, nikako da upamtim! Toliko o tome. Za sada. 
    • Ime: Despot Paljoka
  • Gost - Druga polovina

    Gost - Druga polovina

    Moje divljenje Ivanovoj upornosti ,
     dostojanstvenosti u i 
    hrabrosti u 
    nameri da ostane svoj.
    • Ime: Druga polovina