Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

28. mart 2019.

Na hiljade ikona i stotine ikonostasa sa duhovnim pečatom žičkog manastira urađeno je u ikonopisačkoj radionici ove svetinje, a za pravoslavne hramove širom sveta rade sestre Makrina, Antonija, Porfirija, Hrizostoma i Vesna

Nema kontinenta na kome zidove pravoslavnih crkava, manastira ili privatnih domova ne krase ikone iz radionice manastira Žiče. Počesto su to i čitavi ikonostasi i ne zna se tačan broj ovih umetničkih dela urađenih za protekle četiri decenije u manastirskoj ikonopisačkoj radionici. Pored naručenih od kupaca, ikone iz ovog manastira ,,putuju“ svetom i kao izložbene postavke. Tako se prva izložba u Moskvi od pre tri godine i kasnije Sankt Peterburgu nastavlja dalje po ruskim gradovima. Otuda stiže i ponajviše narudžbina i računa se da je ovde do sada ukupno urađeno i isporučeno na hiljade ikona, a na stotine ikonostasa. To nam potvrđuju i naše sagovornice, ikonopisateljke sestre Makrina, Antonija, Porfirija, Hrizostoma i Vesna. Sa njima razgovaramo u lepo uređenoj prostoriji za ovo crkevno poslušanje, a dok one crtaju, slikaju, pozlaćuju... stvaraju ikone na lipovoj dasci, u tehnici jajčane tempere sa pozlatom.

I, najpre ističu zasluge osnivača ove radionice iz sedamdesetih godina dvadesetog veka, tadašnjeg episkopa žičkog Stefana i đakona Miodraga. Navode posebno njihovu dobru nameru da sve snažnijem uticaju zapadnog stila ikonopisanja odgovore povratkom na vizantijsko i naše srednjovekovno slikarstvo. Zaslužan je zato đakon Miodrag, koji posle dugogodišnjeg rada i prenošenja znanja sestrama u ovom manastiru sada stvara u dalekoj Australiji. On je, inače, veštinu ovog slikanja savladao na Svetoj Gori, u poznatoj pahomejskoj školi. To znanje preneo je monahinjama manastira Žiče pa je tako 1978. godine otvorena žička ikonopisačka radionica. Seća se tih početaka sestra Makrina, dodajući ,,bilo je to ujesen, negde oko Svetog Luke“. Ova umetnica se i danas strogo drži stila nasleđenog od đakona Miodraga, dok su mlađe sklone i ponekoj novini. No, njihovo stvaranje je, ipak, lišeno ličnog pečata...

- Radimo timski i to je jedna naša specifičnost. Dopunjujemo se kako bi svaka dala najbolji doprinos, tj. uradila ono u čemu je najveštija. Težimo tome da svaka ikona, u skladu sa izvornim vizantijskim stilom i našim pravoslavnim crkvenim predanjem, nosi blagodarni dar koji proizilazi iz našeg molitvenog i ličnog odnosa prema Bogu i svetitelju. Tako su ikone iz ove radionice umetnički izraz ovdašnjeg bogosluženja i, naravno, sveukupno nose pečat duhovnosti našeg manastira. To, istovremeno, znači i da, za razliku od zapadnog stila gde uglavnom preovlađuje samo ta čovečja strana, naše ikone prikazuju i tu božansku prirodu svetitelja, njihovu oboženost – objašnjava nam sestra Antonija.

Nisu ove umetnice u manastir stigle sa ovakvim predznanjem iz škola i fakulteta. Jer, Makrina je zubni tehničar, Antonija stomatolog, Porfirija je završila Bogoslovski fakultet, Hrizostoma je muzički obrazovana, a jedino se Vesna i pre ove radionice bavila slikarstvom.

Na izbor ko će ubuduće za štafelaj ponajviše utiče mati Jelena, ne samo zbog toga što je igumanija manastira, nego što se, od osnivanja radionicepa do 1993. godine, i sama uspešno bavila ikonopisanjem. Inače, pravilo je da početnice najpre pet, šest godina uče crtanje, pa se tu vidi koliko i za šta buduća umetnica ima ponajviše talenta i veštine, odnosno da li će se ubuduće baviti slikanjem, pozlatom, ili drugim završnim radovima na ikonama.

Nije ova radionica ni bez zarade. Naprotiv, prihodi  nikada nisu bili zanemarljivi a sav zarađeni novac ide u kasu manastira i troši se za dogradnju i održavanje hrama. Narudžbine ikona i ikonostasa su, iz godine u godinu bile sve učestalije, pa se posao i rad u radionici uvećavao, tako da se na isporuku uglavnom prilično i čeka. Jer, žičke ikonopisateljke nisu oslobođene i redovnih poslušanja, recimo prisustva svakom bogosluženju. A, kako su nam objasnile, ova godina je, konačno, zbog obeležavanja osam vekova postojanja manastira Žiče, ,,rezervisana“ samo za izradu novih ikona, koje će ukrašavati zidove ove svetinje.

autor: M. Dugalić

izvor: "Politika"

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments