Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

28. april 2019.

Srcâ ispunjenih velikom radošću i svetlošću, slavimo praznik nad praznicima, koji nam govori da „prolazno i stvoreno ne može samo iz sebe postati neprolazno i večno“, jedna je od poruka iz vaskršnje poslanice srpskog sveštenstva

Patrijarh srpski Irinej poručio je u Vaskršnjoj poslanici da je Vaskrs „svepraznik pobede vere i života nad smrću, praznik Vaskrsenja Hristovog, ali i vaskrsenja ljudske prirode, vaskrsenja svakog čoveka“ i, izeđu ostalog, dodao:

Propadljivost i smrt, kroz greh usađeni u ljudsku prirodu, svojom grubom i nepobitnom izvesnošću potvrđuju kraj istorijskog puta i života svakog ljudskog bića. Biološki ciklus koji počinje od majčine utrobe završava se u utrobi zemlje, a prolaznost i smrt se pokazuju jedinom neizbežnom stvarnošću. Mi, međutim, od prvog čoveka do danas, svakom svojom rečju, mišlju i delom pokazujemo da se sa smrću ne slažemo, da je smrt anomalija, da smo gladni i žedni neprolaznog života, jednom rečju, da smo stvoreni i naznačeni za punoću života i večnosti. Stoga smrt vidimo kao besmisao, kao svog najvećeg i u suštini jedinog, poslednjeg neprijatelja.

Otuda su svi napori čovečanstva usmereni na pokušaj iznalaženja leka protiv smrti i propadljivosti. Sve religije sveta, svi uzvišeni napori ljudskog duha – filosofija, nauka i umetnost – u krajnjem slučaju imaju samo jedan cilj: pobediti smrt! S tim ciljem, čovečanstvo je kroz vekove stvorilo neviđena čuda tehnike i materijalne kulture uopšte. Do neslućenih razmera razvilo je naučno znanje, ispoljilo nemerljiv zamah socijalnog stvaralaštva, filosofsku misao dovelo do izvanredne finoće i jasnoće i stvorilo veliku umetnost, ali cilj je ostao nedostižan! Razlog je jednostavan – prolazno i stvoreno ne može samo iz sebe postati neprolazno i večno.

Nažalost, i pored nebozemne pashalne radosti, i dalje smo suočeni sa mnoštvom iskušenjâ i nevoljâ, sa terorizmom, ratovima i oduzimanjem ljudskih života širom zemljinog šara. Plač i agonija žrtava, koji do nas dopiru najvećom brzinom putem savremenih sredstava komunikacije, ranjavaju naša srca. Raznovrsna i bezbrojna razočarenja, tuga i nezadovoljstvo obuzimaju naše duše. Svuda oko nas vlada nepravda i mržnja, a istina se relativizuje. Ljude vrlinskog života klevetaju i progone. To se odvija ne samo na ličnom i lokalnom planu nego i u globalnim razmerama. Svedoci smo da se danas u celom svetu osnovne hrišćanske vrednosti potiskuju u drugi plan, a čovečanstvu se negde predlažu, a negde nameću, ne samo hrišćanstvu tuđi, nego i njemu potpuno suprotni sistemi vrednosti.

U tako izopačenom svetu, mi, pravoslavni hrišćani, pozvani smo da svojim primerom svedočimo, bližnjima i daljnjima, pobedu života nad smrću i smisla nad besmislom. Crkva ne sme da živi samo za sebe kao zatvorena religijska zajednica, zaokupljena samo pitanjima lične pobožnosti. Dužna je da radošću i iskustvom Vaskrsenja bude činilac mira i pomirenja, ljubavi i solidarnosti, u svecelom čovečanstvu.

U godini u kojoj proslavljamo veliki jubilej naše Crkve, osam vekova njene autokefalnosti, molimo se za punoću našeg blagočestivog naroda, koji živi u otadžbini i u rasejanju, da se raduje Vaskrsenju Hristovom i da u ljubavi i slozi čuva jedinstvo svoje svete Crkve; da nikada svoje lične ili bilo čije zemaljske interese ne pretpostavlja interesu Crkve Hristove, ali ni sveopštem ljudskom dobru.

Sa posebnim usrđem se danas molimo Vaskrslome Hristu Bogu da se, zastupništvom Svetoga Save, svetoga cara Lazara i svih svetih iz roda našega, vrate mir i sloboda na naše raspeto Kosovo i Metohiju, našu duhovnu kolevku i naš Jerusalim, tamo gde su najveće srpske svetinje, biseri pravoslavne duhovnosti, srpske kulture i sveukupne hrišćanske i svetske duhovne baštine.

Izražavajući jednim ustima i jednim srcem ove istine, svi mi, pravoslavni hrišćani širom vaseljene, danas kličemo: „Danas je dan Vaskrsenja i prosvetlimo se slavljem, i jedni druge zagrlimo, i recimo „braćo“ i onima koji nas mrze! Oprostimo sve Vaskrsenjem i zapevajmo: Hristos vaskrse iz mrtvih, smrću smrt porazivši i onima koji su u grobovima život darovavši.

                                                  Hristos vaskrse!

                                                  Vaistinu vaskrse!

U Patrijaršiji srpskoj u Beogradu, o Vaskrsu 2019. godine.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments