Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

9. oktobar 2019.

„Žiča o nama sve zna, mi o njoj tek ponešto; to „tek ponešto“ sam skupio u ovu knjigu, poručio je sinoć pred prepunom svečanim salom Gradske uprave, autor knjige – poeme „Mala priča o velikoj Žiči“ - Miloje Radović

Izdavači knjige za decu „Mala priča o velikoj žiči“ Miloja Radovića, koja je štampana s blagoslovom episkopa žičkog Justina, a objavljena povodom 800 godina autokefalnosti Srpske pravoslavne crkve, su Manastir Žiča i Knjižara „Prozor“ iz Kraljeva. Pre kraljevačke, knjiga je promciju premijerno imala 26. septembra i u Gradskoj biblioteci u Čačku.

Pogledajte kadrove zabeležene na promociji knjige u Kraljevu: 

Sinoćnju promociju u svečanoj Sali Gradske uprave kazivanjem stihova poeme otvorili s učenici drugog razreda OŠ „Živan Maričić“ iz Žiče. O knjizi su na promociji, osim autora, govorili i bibliotekarka Ana Gvozdenović, urednica knjijge Zorica Janković, Miloš Milišić i i protojerej Ljubinko Kostić.

On je istakao da „nije bilo ni boljeg vremena, ni bolje prilike, da se ova divna poema pojavi, jer govori o rađanju i nastanku naše sedmovrate Žiče, o njenom trajanju kroz vekove, istrajavanju kroz teškoće, nevolje i radosti, kroz pepeo i kroz vaskrs“.

- Žiča je ta koja je krunisala vladare, ustoličavala crkvene poglavare, širila prosvetu, u svom krugu imala i školu i bolnicu, gostoprimnicu. Odbijala je i odolevala najezdama mnogih osvajača, mnogo puta rušena i paljena, monasi su progonjeni, i kako kaže pesnik „olovni krovovi u metke pretakani, crkvena zvona u mačeve prelivana“. Ipak je odolevala svim tim nevoljama. A zašto? Zato što „ono što nebo sazida, to ljudi ne srušiše“ – podsetio je sveštenik Kostić, napominjući da Žiča zato traje i širi svoje ruke, otvara svoja nedra iosma vrata za sve koji joj priteknu“.

Knjiga, smatra Kostić, treba da podstiče na razmišljanje, posebno ljude koji žive blizu Žiče, zato što nam govori da imamo posebnu privilegiju što živimo u Žiči i pored Žiče:

- Imamo privilegiju da se pričešćujemo u njoj, da stajemo u stope svetitelja, da stojimo ispred prestola pred kojim je stajao i Sveti Sava i mnogi svetitelji iz svetorodne loze Nemanjića. Ona nas obavezuje da moramo da budemo svesni svoje prošlosti, sadašnjosti i budućnosti.

Slušali su prisutni pomno autora knjige dok se prisećao kako ga za drevnu Žiču vežu brojne uspomene iz detinjstva, kako su ga svakog jutra budila manastirska zvona. Shvatio je tada, kaže, da to Žiča dolazi kod njega, kad već on sam ne može da se stvori tamo svakog dana.

- Vremenom je svako od nas naučio nešto o Žiči, ali to je mnogo manje od onoga što ona zna o nama. Deca u školi uče o Žiči, međutim sve priče o Žiči su manje od onoga što Žiča svakodnevno priča. Sve priče napisane o Žiči su male, a samo je Žiča velika neiscrpna priča koja traje više od 800 godina. Žiča je živi život živoga života, stožer oko kojeg se okuplja sve što je srpsko, prošlo i buduće. Ona o nama sve zna, mi o njoj tek ponešto. To „tek ponešto“ sam skupio u ovu knjigu – pojasnio je autor, koji je publici pročitao pesmu „Krunisanje“.

Urednica knjige, vlasnica kraljevačke knjižare „Prozor“, Zorica Janković smatra da je knjiga zaista izuzetna.

- Smatrali smo da je neophodno u godini jubileja koji slavi Srpska pravoslavna crkva objaviti jedan ovakav rukopis, napisan još 2012. godine. Mati Jelena i sestrinstvo Manastira Žiča prihvatili su da budu izdavači sa knjižarom „Prozor“. Milojeve reči oslikao je ikonopisac Bojan Miljković, čije su slike večeras ovde prikazane, a njegov bogat kolorit doprinosi da se Žiča još bolje doživi – poručila je Janković.

Mr Ana Gvozdenović govorila je o knjizi sa književnog i književno - teorijskog aspekta . Prema njenim rečima, pisci se retko opredeljuju za formu poeme, ali se Radović. odlučio baš za nju, fragmentarno je gradeći i izdvajajući u toj priči dugoj 800 godina ključna mesta. Zato je bilo moguće da se deci to dugo trajanje približi u formi koja je njima prihvatljiva, objasnila je ona.

- Završno poglavlje govori o otvaranju osmih vrata. To su ona vrata koja nas, ukoliko prihvatimo Žiču, uvode u onaj svet koji je stariji od nas, koji postoji pre nas i postojaće posle nas. Autor deli romantičarski stav da su deca čiste duše – ocenjuje Gvozdenović i dodaje kako je autor u pravu zbog toga što smatra da s punim poverenjem deci treba da se prepustimo i da poradimo na tome da ona tu svoju čistotu odneguju.  

       M. M. D.

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments