Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

16. oktobar 2019.

Za književnu nagradu „Srboljub Mitić“ ove godine konkurisala su 23 autora; zbirka poezije „Galicija i druge šume“ kraljevačkog pesnika proglašena je za najbolju, a nagrada autoru dodeljena je za Dan opštine Malo Crniće

Na svečanoj sednici Skupštine opštine povodom obeležavanja Dana opštine Malo Crniće, tradicionalna književna nagrada „Srboljub Mitić“ (koja se dodeljeuje za ostvarenja izdata između oktobra prošle i ove godine) uručena je pesniku Ivanu Novčiću iz Kraljeva, za zbirku poezije GALICIJA I DRUGE ŠUME.  

Tročlana komisija u obrazloženju svoje odluke navela je da se Novčićevo delo izdvojilo među radovima koje su poslala 23 autora, svi već potvrđeni i afirmisani pesnici:

Pažljivo čitajući stihove, vešto upakovane u pesmu, a pesme u zbirku, Komisija nije imalo nimalo lak zadatak. Jer trebalo je izabrati najbolju ne samo pesmu, nego ZBIRKU PESAMA.

Ivan Novčić, rođen je 27.07.1972 godine u Kraljevu. Po struci je inženjer poljoprivrede za stočarstvo i profesor srpskog jezika i književnosti. Svoje radove objavljivao je u časopisima Kvorum, Lipar Sizif, Bdenjem i u Novom filmografu. Dobitnik je brojnih nagrada, a objavio je knjige: „Amputacija duše“, „Šifarnik stradanja“, „Emir Kusturica: poetika poricanja smrti“, „Srem i Sumatra“ i „Posle potopa“.

Stihovi u zbirci poezije „Galicija i druge šume“ su pod plaštom misli Miloša Crnjanskog „Bio sam bled, kao krpa“ koja kao moto stoji na početku knjige i nagovštava dosta simbolčnog pevanja o životu. Novičić vrlo smelo i hrabro povezuje svakodnevne situacije u kojima se nalazi čovek modernog doba sa simbolikom postojanja i bitisanja. On slikovito opisuje mentalitet i karakter našeg podneblja,

mudro i spretno naizgled igrajući se stihovima, jasno i lucidno iznosi svoj stav. Kao pisac Novčić je otvoren i direktan, kao pesnik on je dubok, slojevit i pronicljiv. Često pravi paralele između onoga što je bilo i što jeste, a ponekad odlazi i u alegoriju. Karakteriše ga duboko poštovanje čoveka i njegovih ljudskih i moralnih kvaliteta.

Ono što je najvažnije jesu vidljive metafore koje su veoma bliske poeziji Srboljuba Mitića, što je i bio jedan od važnih elemenata konkursa. Simbolika, borba za moralnim kodeksom, otuđenost čoveka modernog doba i težnja ka ljudskosti su temelji ove zbirke, koju svojom imaginacijom, energijom i perom potpisuje autor Ivan Novčić“.

Književnu nagradu „Srboljub Mitić“ ovogodišnjem laureatu Ivanu Novčiću, uručila je Goranka Stević, predsednica Skupštine opštine Malo Crniće.

Pišući pogovor zbrirci pesama „Galicija i druge šume“, Nadežda Purić Jovanović navela je da „Galicija i druge šume“ po naslovu i strukturi pojedinih pesama direktno upućuje na „Liriku Itake“, odnosno na stvaraštvo Miloša Crnjanskog:

Mi „Galiciju i druge šume“ možemo čitati i kao sliku Itaje sto godina od njenog prvog objavljivanja, naročito u delovima u kojima govori u ime svoje generacije (godište 1972), „bezbradnih naturšćika“ kojih je najviše stradalo, jer ih je građanski rat (1991) zatekao na služenju vojnog roka... Za razliku od Prvog svetskog rata, ovaj „naš“ rat, rat koji smo mi doživeli ili preživeli, nije ušao u antologije srpske poezije („Srpske antologije“), bilo da je prikazan sa osudom, bilo kao afirmacija, recimo, epskih vrednosti našeg nasleđa. Kao da ga nije ni bilo.

Posmatrajući svakidašnjicu provincijskog mentaliteta (koji ne označava nužno život van prestonice, u unutrašnjosti) pesnik markira produkte novog doba, primere savremenih ženki i mužjaka ogrezlih u marketinšku prazninu i površni i lažni sjaj. Bezdušnost pojedinaca i udaljenost od prijateljske komunikacije, odnosno udaljenost od bilo kakve komunikacije, pretvara ponuđeni svet stvarnosti u daleke i hladne oblike...

...Knjigom „Galicija i druge šume“, autpr je iskazao duboko poštovanje prema tradicionalnim vrednostima naše poezije i odao počast velikom pesniku u čijim knjigama čita, kao da čita iz Večitog kalendara, i ovo naše vreme“.

Objavljujemo jednu od pesama iz zbirke poezije Ivana Novčića „Galicija i druge šume“:

NE SEĆAM SE

Ne sećam se

koja je to pesma bila

možda prva

Bilo je to ispod lipa

Granate su pevušile

Zapisao sam par stihova

o klasju kukuruza

koje se nervozno klatilo

 

Bilo je to ispod lipa

blizu spačvanskih šuma

onda kada je vojniku Šišku

metak prošao pored slepoočnice,

kada smo u Valjevu

svežim grobovima

bili počasna paljba

Zoran je ostao bez očiju kasnije

prosula se tečnost u one stihove

ne sećam se koje boje

 

Bilo je to ispod lipa

blizu spačvanskih šuma

kada je jedan Baranin

sasvim slučajno

pucao u svoju glavu

Prosuo se mozak po onim strofama

klizio kao medovina

po suvom grlu

 

Kanije smo odmarali pokraj Save

dodirivali Sremice

i gledali kako plutaju godine

i idu niz reku

ka ušću

i ulivaju u neku novu –

ne sećam se koju

 

Ne sećam se

koja je to pesma bila

možda prva

Njene stihove

jedan vojnik

ispisao je

na zidu svoje sobe

Prosuo mastilo

čije boje

samo mi pamtimo

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments