Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

10. novembar 2019.

Pesnik Saša Košanin, ušćanski Don Kihot, koji je izgubio na Kosovu 1999. brata blizanca, kasnije i sam preživeo težak udes, ostao bez roditelja i posla, u svojim pesmama na svet gleda kritičkim pogledom, dušom deteta i jezikom pesnika

            Nova knjiga ušćanskog pesnika Saše Košanina Buga pod nazivom „Živi silo i nepravdo“ umnogome podseća na prethodne, što je njemu očigledno i namera, ali se u velikoj meri i razlikuje, što je, opet, posledica ili logično ishodište pesnika koji sazreva i okolnosti koje ga inspirišu, a koje su, takođe, vrlo promenljiva kategorija u stanju neprekidnih turbulencija i neočekivanih zapleta.

            Prateći neku svoju unutrašnju logiku kao u nekom za sebe i čitaoce osmišljenom ritualu, Saša nas svake godine, gotovo u isto vreme, već sedmi put iznenadi i obraduje svojim delom. Sa istim temama, od kojih ne odustaje, istim brojem pesama (31, koliko je godina imao njegov brat blizanac kada je poginuo na Košarama).

            U istom ritmu i sa istom žestinom ovaj ušćanski Don Kihot sa perom u ruci juriša na zle vetrenjače takozvanog savremenog sveta. Vremenom to njegovo pero postaje sve oštrije i ubojitije ali efekata, ako ih je iko očekivao – nema jer poezija, dokazano je to, nije sredstvo koje menja svet, ali je način da se o tom svetu progovori. To saznanje i, na neki način shvatanje, ali ne i pomirenje sa faktičkim stanjem sadržano je i u naslovu knjige koji bi trebalo čitati kao apsurd, sprdnju ili ironičnu doskočicu negaciji života sa kojom su se, čini se, ovde svi odavno pomirili, prihvatajući je kao usud, odnosno prokletstvo, ili blagostanje u odnosu na ono što bi nam se moglo desiti, kad bi se desilo, a svi su izgledi da hoće.

            Jer, ko bi normalan glorifikovao i na život podsticao silu i nepravdu, osim onih koji od toga imaju direktnu korist? A Saša je ponajmanje taj i takav.

            Čovek koji je izgubio brata blizanca, potom oca, nedavno i majku, koji je u međuvremenu preživeo težak udes sa ozbiljnim posledicama i na kraju ostao bez posla, na svet mora da gleda kritičkim pogledom, čak i kad poseduje dušu deteta i jezik pesnika.

            Tako te njegove pesme, koliko god bile refleksivne, čak dokumentarističke i proživljene, ili preživljene, imaju naboj buntovnika koji bi da oplemeni, ali i podigne i pobuni čitaoca, da ga natera da se zamisli nad sudbinom koja nam je u krajnjem ishodištu svima zacrtana i ista.

            Na tim isuviše životnim, ali i imaginarnim, u datom trenutku metafizičkim pojmovima smrti, života, ljubavi i religioznog prizivanja Gospoda, Saša gradi svoju novu knjigu, ostavljajući zapis o sebi u svetu, i svetu u njemu.

            Surovost i tamu smrti bližnjih nemoguće je dočarati stihom, a još je teže i besmislenije opevati. Daleko od toga. Ali se ta emocija, makar i fragmentarno, duboko i neprebolno može utkati u pesmu ili nešto što se bar u vizuelnom smislu pesmom može zvati, a zapravo je vapaj, krik u beznađu iz kojeg izlaza nema, samo suočavanje sa tragedijom koja tako postaje još bolnija i dublja.

            Nasuprot ili paralelno sa ovim pesmama koje čine okosnicu ili srž knjige pesnik stavlja, uslovno rečeno, ciklus ljubavnih pesama, jer ljubav je, kao što znamo, preduslov novog života, opstanka i nacionalnog osveženja i oboženja, bar u idealističkom načinu mišljenja, mada u životu tako i ne mora biti. Već živimo u svetu gde se potomci dobijaju iz epruvete, veštačkom oplodnjom, gde se tuđa deca daju na usvajanje istopolnim ljubavnicima i u kojem takozvana veštačka inteligencija preuzima primat, a ona se, koliko znamo, zasniva na brojevima, algoritmima i hakerskim programima, vrlo daleko i nepojmljivo leptirićima u stomaku i nadražajima ispod njihovih krila.

            Kod Saše, kao i u životu, ljubav - makar bila i idealna, zanosna i velika u svojoj biti je tragična i što je veća tim je veća i tragedija kraha koji je obavezno prati. Tako, što je paradoks, velika ljubav ne može biti idealna ili bar saznanje o njoj, ako se ne sagleda iz perspektive gubitnika, odnosno ostavljenog. Ali i to je, ili baš to, dobra prilika da se čovek suoči sa sobom, svojom pojavnošću i onim što skriva, i bitisanjem „slamke u vihoru“ života u kojem su sve stvari povezane i proističu jedne iz drugih, a ljubav bi trebalo da bude ta koheziona sila koja ih spaja, makar i svojom tragikom.

            Saša ne bi bio ono što jeste da se emotivno i sa dužnim poštovanjem uvek pa i ovog puta ne podseti i podneblja u kojem je stasao i još uvek jeste. Zemlji, vodi, vazduhu pa i vatri u kojoj je propevao i formirao se kao čovek u punom i pravom značenju te reči.

            Kako bi se moglo i očekivati, knjiga se završava, ili tek počinje, pesmom posvećenom nedavno preminuloj majci Mileni, koja je sama po sebi dovoljno rečita i u kojoj je sadržano sve ono što naš pesnik jeste i što će tek biti. Živ čovek u nesrećnom vremenu i tvorac žive reči izgovorene ili zapisane da traje i svedoči o tom istom vremenu sa svim onim manama koje se možda ponavljaju ali uvek nove, teže i bolnije i koje se, izgleda, ne mogu promeniti ali se o njima može izreći svoj sud, makar i kroz ironični poklič i izazov ludosti u tom „Živi silo i nepravdo!“. No, nadajmo se da neće, a nada je sve što imamo jer smo, izgleda, sve druge mogućnosti odavno potrošili.

            Saša Košanin Bugo je rođen 4. februara, 1968. godine u Ušću. Osnovnu školu je završio u Ušću, a srednju Veterinarsku u Šapcu 1986. godine. Oženjen je i ima petnaestogodišnju kćerku Sanju. Objavio je do sad šest zbirki pesama: ,,Olovna noć“ 2010. godine, „Nema istina“ 2013. godine, „Jedanput u životu“ 2014. godine, „Te oči srne“ 2015. godine, ,,Balkanska tuga“ 2017. godine i ,,Ne mogu da čekam“ 2018. godine.

                        Ivan Rajović

(Živi silo i nepravdo, autorsko izdanje, Kraljevo, 2019. god)

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

2 Comments

  • Gost - Marko Paljoka

    Gost - Marko Paljoka

    Ovako nadahnuto - majstorski prikaz najnovije poezije Saše Košanina mogao je da napiše samo, i jedino, Ivan Rajović. To je mogao jer je vispren i rečit, obrazovan i objektivan, ali i zato što je sudbinu ove porodice, pa i pesnika u njoj, ovekovečio u knjizi ,,Četrdeset jedna priča". Tačka.
    • Ime: Marko Paljoka
    • Gost - Bojan

      Gost - Bojan

      Sad ste ,,navalili,, sa pričama , knjigama! Otkud Vam moralno pravo da pišete o ljudima koji su bili spremni dati a neki su i deli svoj život u pokušaju da se odbrani Kosovo i Metohija. Ako niste bili s njima bolje da i ne pišete!  P.S. Napišite bar kako je kompletna kruševačka brigada ,,zbrisala,, u toku borbe s Kosova i koje su posledice nastale nakon toga!
      • Ime: Bojan