Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

4. mart 2020.

U Galeriji kraljevačkog Narodnog muzeja predstavljena je monografija „Legat Olivere Čolović Radojković", koju su autorke Suzana Novčić, Violeta Cvetanoska i Mirjana Savić posvetile legatu darodavke kakvu Muzej nije imao od osnivanja

Bilo je to veče posvećeno ženi koja je uvek išla ispred svog vremena i čija porodična kuća je pretvorena u legat u kojem od 2016. postoji stalna postavka. U Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu sinoć je predstavljena monografija „Legat Olivere Čolović Radojković“ autoki Suzane Novčić, Violete Cvetanoske i Mirjane Savić.

Pored njih tri, publikaciju su predstavili i dr Nikola Krstović, docent na Seminaru za muzelogiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Biljana Crvenković, viši kustos Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu. U muzičkom delu programa nastupila je učenica Muzičke škole „Stevan Mokranjac“ - solistkinja Vera Stolić, iz kumovske porodice porodici Čolović.

Pogledajte deo atmosfere sa promocije monografije:

- Saradnja Narodnog muzeja Kraljevo sa doktorkom Oliverom Radojković Čolović započela je 1985. njenom prvom donacijom Zbirke srpskih ikona iz XIX veka, a krunisana donacijom kuće, kompletne umetničke kolekcije i zbirke pokućanstva 2007. godine. Legat obuhvata: porodičnu kuću Čolović (Karađorđeva ulica, broj 98), u kojoj je 2016. godine formirana stalna izložbena postavka, i 530 predmeta. U Umetničku zbirku ušlo je ukupno 138 umetničkih dela, od koji su 114 slike, grafike i crteži, a 24 ikone na staklu i platnu.  Etnološka zbirka je obogaćena sa 324 predmeta pokućstva i 35 delova nameštaja, dok su  u Istorijsku zbirku stigla 33 predmeta, koje čine porodične fotografije, dokumenta, lični predmeti, odlikovanja i nagrade – podsetila je Suzana Novčić, koja je u monografiji obradila zbirku umetničkih dela.

Pogledajte celu izjavu Suzane Novćić:

Galerija kraljevačkog Narodnog muzeja bila je prepuna, a Mirjana Savić, jedna od autorki monografije, podsetila je kako je, poklanjajući svoju porodičnu kuću kao deo legata, Olivera Radojković Čolović rekla:

Zamislila sam, na neki način da to bude spomenik mom ocu koji je bio solunac, stari ratnik; da bude spomenik mojoj majci, mome mužu i meni, da to bude zajednički spomenik“.

U monografiji je istražena porodica Olivere Radojković Čolović:

- To je zaista porodica koja predstavlja najsvetliji primer u našem gradu u mnogo čemu: u rodoljublju, u posvećenosti, nesebičnosti, u čuvanju tradicije, u sticanju znanja, napredovanju i propagiranju pravih vrednosti – kazala je Savić, podsetivši da je Olivera, čiji profesionalni značaj daleko prevazilazi lokalne granice, bila jedna od prve dve žene anesteziologa u posleratnoj Jugoslaviji, dosegla u svojoj branši naučni vrh, osnovala nekoliko odeljenja anesteziologije u Beogradu, obučavala kadrove u Tunisu, radila u Holandiji, osnovala Društvo anesteziloga u Jugoslaviji, a nije zaboravila odakle je potekla.

Olivera Radojković Čolović rođena je 1930. godine u Kraljevu. Otac Žarko Čolović bio je nosilac Albanske spomenice, prvi predsednik Udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova 1912-1918 u Kraljevu i ugledni predratni kraljevački ugostitelj. Majka Milosija bila je nepismena, ali je Olivera vaspitavana da ceni vrednost i značaj obrazovanja.

Oliverinog oca Žarka Nemci su 1941. odveli na streljanje, ali se zahvaljujući nemačkom vojniku Fricu Oršovskom, koji se sažalio nad uplakanom jedanaestogodišnjom Oliverom (jer je imao kćerku istog uzrasta) izbavio i vratio kući – potpuno sed!  

Po završetku gimnazije (sa 15 godina) Olivera se udala za elektroinženjera Milana Radojkovića, poreklom iz Selevca kod Smedereva, odakle je proteran. Nastavlila je da uči, završila Medicinski faklutet u Beogradu, postala specijalista anesteziologije, magistrirala 1973. u Kopenhagenu i Beogradu,  a 1980. godine je odbranila i doktorsku disertaciju. Govorila je francuski i engleski, služila se nemačkim jezikom. Objavila je 78 stručnih i naučnih radova, a 2007. godine nagrađena je diplomom Zaslužnog građanina grada Kraljeva.

Sve najvrednije što je imala Olivera Radojković Čolović poklonila je kraljevačkom muzeju, a predmeti koje je ostavilarazvrstani su u tri zbirke: zbirku istorije umetnosti, etnološku i istorijsku.

Violeta Cvetanoska bavila se zbirkom pokućstva i nameštaja u pomenutom legatu.

- Olivera je, još od svojih studentskih dana sredinom prošlog veka, ispoljavala svoju ljubav prema umetnosti. Predmete je donosila sa putovanja na koja je često odlazila sa svojim suprugom Milanom. Ostala je msiterija da li je koristila te predmete, ali – na osnovu autentičnih fotografja, vidi se da je ove predmete čuvala na svojim policama, na osnovu čega zaključujemo da su za nju predstavljali „hranu za oči“ – istakla je Cvetanoska.

Recenzent dr Nikola Krstović, docent na Seminaru za muzelogiju i heritologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu ocenio je da „nas na ovakve vrste sudbina ne može ništa pripremiti“, jer:

- Kada otvorite prvi tekst i fotografiju predivne žene, ne možete a da se ne poistovetite, ne možete da ne budete očarani ili zavedeni svetom koji je ona uspela da stvori ili proizvede“ – zaključio je recenzent Krstović, pominjući i roditelje dobrotvorke, jer je u pitanju porodica koja je u periodu koji nije bio lak, uspela da kroz Oliveru ostvari roditeljski san, istovremeno promovišući sve savremeno i napredno.

O delu Etnološke zbirke legata govorila je Biljana Crvenković, viši kustos Muzeja primenjene umetnosti u Beogradu.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments