Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

19. april 2020.

„Često govorimo za nekoga da je veliki vernik, a vera je neizvesna stvar; pred različitim iskušenjima ljudi su pokazivali pravo lice i koliko veruju u Boga, ali duboko u sebi svi osećamo koliko je ovaj praznik značajan za nas“, kaže protonamesnik Aleksandar Jevtić

Vaskrs je, kao najradosniji hrišćanski praznik, povezan sa još nekoliko praznika – odnosno događaja koji su obeležili kraj Hristovog zemnog života, podseća protonamesnik eparhije žičke Aleksandar Jevtić.

- Cveti su uspomena na njegov ulazak u Jerusalim i paradoks ljudskog postojanja na zemlji i raspoloženja, jer ljudi dočekuju Gospoda, radujući se što je vaskrsao Lazara (na praznik Lazareva subota koji prethodi Cvetima), a onda, nisu prošla ni tri dana, a ljudi su pljuvali i osuđivali Hrista. On je optužen, a potom, na Veliki petak i razapet. To pokazuje promenljivost raspoloženja i pokazuje kako je vera dinamična stvar i kako „jedni te isti ljudi, pod različitim pritiscima, raspoloženjima, kako individualnim, tako i društvenim, svoju veru, to jest, svoje poimanje i svoje doživljavanje Isusa Hrista imaju od dana do dana različito – pojašnjava protonamesnik Jevtić.

On navodi kako se „upravo u danima uoči Vaskrsa, kada se čitaju tekstovi Svetog pisma“ vidi kolika je to dinamika, prvenstveno u životu apostola.

- Apostol Petar kaže Hristu da ga se „neće odreći ni ako ga se svi odreknu“,  a prvi se odrekao Hrista. To je uradio veliki apostol Petar, koji je obeležio našu crkvu i do dana današnjeg imamo veliki broj hramova posvećen njemu. On je, ustvari, bio taj koji se prvi odrekao Hrista. Često govorimo za nekoga da je veliki vernik, ali je vera jedna tako neizvesna stvar! Ljudi su u životu pred različitim iskušenjima i izazovima pokazivali pravo lice i koliko veruju u Boga – smatra Jevtić.

Prema njegovim rečima, kroz Veliku sredu, Veliki četvrtak i Veliki petak ljudi preživljavaju sve ono što je Hristos proživeo:

- Kroz bogosluženja crkve, koja su bila osnov za nastanak tekstova u Svetom pismu (jer Sveto pismo je zapisano tek nakon događaja koji su se dogodili), Hristos kroz te tekstove kao da ponovo dolazi  pred nas i govori nam, ustvari, da je ta dinamika deo i našeg bića, naše istorije.

Protonamesnik Jevtić navodi kako mnogi ljudi misle da je „sloboda u izboru između dobra i zla“, ali da nije tako:

- Hristos kaže: „Čak i ako se negde po ljudskoj prirodi vidi da je smrt neprirodna i na neki način svako želi da je izbegne, čovek je prihvata, jer vidi da je to način ispunjenja Božje volje na ovom svetu. Mi bi trebalo upravo kroz taj njegov primer da i sami često u životu različite nevolje i izazove podnosimo, a ne da idemo linijom manjeg otpora kako bismo pokazali tu neku savremenu slobodu. Hristos strada, strada prvenstveno iz ljubavi, jer - svaka je žrtva izraz ljubavi – navodi protonamesnik Jevtić.

Kad čovek nešto podnese, on pokazuje da nekog voli, dodaje on, pojašnjavajući da je i Hristos tako pokazao da sve ljude voli:

- Mi bi trebalo upravo kroz ove dane, tu žrtvenu ljubav koju je Hristos pokazao prema nama da svedočimo prema drugim ljudima. U jednoj pesmi se kaže: „Život spava, a smrt drhti“. Tu je opisano: kada je Hristos stradao, ta dva i treći nepun dan u grobu, kako je smrt osećala da je ugrabila nekoga koga ne može da zadrži. Sprema se Vaskrsenje i otvaranje groba Hristovog i mi ustvari kroz život neprestano projavljujemo tu veliku tajnu. U nekim trenucima, kako stoji u Svetom pismu. „Sila se Božja u nemoći projavljuje!“ Jer, kada nam se učini da je, možda nešto jače od nas, mi ipak Božjom blagodaću bivamo jači od toga. A evo, pogledajte: ko je taj Bog koji nam daje snagu ako ne onaj koji je pobedio čak i smrt? U toj svetlosti mi vidimo Vaskrs i Vaskrs vidi nas!

Prea besedi protonamesnika Jevtića, vaskrsenje Hristovo je uvod u Vaskrs svih nas, jer je to jedino i najveće dostojanstvo ljudi, verovanje da oni neće propasti, da neće sa smrću biološkom čovek prestati da postoji kao duhovno i duševno biće i da će jednog dana i telo vaskrsnuti.

- Zato Vaskrs, nekako, u našu dušu unese radost, iako često ne racionalnu, ali mi osećamo negde duboko u sebi koliko je taj praznik značajan za nas. Ove godine on predstavlja i veliko iskušenje koje je zadesilo svet, ali upravo Gospod, koji je jači od smrti, biće jači i od svake bolesti i njemu se molimo da ovaj svet svojom svetlošću obasja i izleči, prvenstveno od greha, a onda i od smrti je svake druge bolesti kao posledice greha – poručuje protonamesnik Alekdandar Jevtić.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments