Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

Iz intervjua Bojane Lekić listu “Vreme”, 5. februar 2015.

foto:prva.rs

“Opasna je koncentracija moći u rukama jedne osobe, kako god da se ona zove. S druge strane, kada se u rukama jednog čoveka nađe tolika moć, a oni koji imaju obavezu da to kontrolišu, nemaju želju da svoju obavezu ispune – to je opasna stvar”

 

Ja svoj narod volim, nekad me čak zezaju i da sam umiveni nacionalista, rekla je u intervjuu Tamari Skrozza, novinarki “Vremena”, novinarka Bojana Lekić, dodajući:  

To što sam nacionalista, ne znači da ću reći da smo nebeski narod, ali svakako da smo narod koji je iznedrio Teslu, Milutina Milankovića, Andrića, Crnjanskog, Kiša, vrhunske reditelje i slikare. Zbog toga, nemoguće je da smo baš sad, u XXI veku, spali na Soraju. To samo znači da je ono što se tom narodu nudi kultura starleta. Mislim da pravimo jedan kulturni genocid, i da treba da se bojimo. Kao što pitamo da li je neko, i ko, i u kojoj meri, u naše ime počinio zločine tokom rata, trebalo bi da se na identičan način pitamo i o tom kulturnom genocidu. To su povezane stvari. Jedna odnosi živote, ali i jedna i druga odnose duše.

Za vreme ratova, bilo je jasno kome je i zašto u interesu da pravi takav genocid. Kome je danas i zašto u interesu da ga sprovodi?

Kad su ljudi u neznanju, njima se mnogo lakše manipuliše. Ako nešto ne znaš, o tome u najmanju ruku ne možeš da imaš stav. A ako ti se servira neka istina, onda ćeš imati tuđi stav. Ljudi inače uvek vole da smatraju i tvrde, a da jako malo znaju. Volimo da seciramo ljude, a malo znamo šta iza svega stoji. Meni i kao čoveku iz medija, i kao građaninu ove države, smeta što se ne određujemo u odnosu na temu, već u odnosu na ličnost. Mi ne govorimo o tome da li je neko nešto dobro uradio, nego ko je taj neko. Ne pričamo da li je u vreme Borisa Tadića bilo deset dobrih stvari, nego o tome da li volimo Borisa Tadića. Otkad je Vučić igrač broj 1 u Srbiji, nije tema da li je on nešto dobro uradio, ili nije nešto dobro uradio, nego da li mi volimo ili ne volimo Vučića. Pritom, baš su političari krivci za to, jer su oni modeli ponašanja. I kada oni prestanu tako da se ponašaju, prestaćemo i mi. Oni moraju da shvate da se deca vaspitavaju tako što ukazuješ na negativno, ali tako što ističeš pozitivno. A ovako, svi tvrde da pre njih nije valjalo ništa, a samo njihovo je savršeno. Pritom, nije tačna ni jedna, ni druga teza. Ako pričaju o reformi i potrebi da promene svest, onda pre svega od toga treba da počnemo.

Hajdemo onda tim putem. Šta je to Vučić dobro uradio do sada?

Mislim da on ima mnogo bolje namere nego što i sam pokazuje, jer ne može da pobedi sebe. Verujem da će oni koji ga ne vole meni da zamere na ovakvim rečima, što govori da nismo spremni da prihvatamo različitosti. Kad kažem da on ima bolju nameru nego dela, to i mislim. Ali, mislim i da je odgovoran za to što nema dovoljno dobra dela, kao što verujem da ima nameru. Svima njima se posle izvesnog vremena sviđa da im ljudi oko njih govore kako su visoki, crni, sa zelenim očima. Vučić je prilično visok, ima smeđu kosu, ali nema zelene oči. I ne treba zbog toga da pati. Mislim da je dobro uradio to što je mnogo hrabrije ušao u nepopularne poteze, za razliku od prethodne vlasti od koje se to realno očekivalo i to, da budem precizna, od drugog mandata prethodne vlasti. Isto tako, činjenicu da u skupštini ima većinu koja može da izglasa da je zemlja četvrtasta, on ne koristi na pravi način. A ta većina podrazumeva enormnu odgovornost, jer imaš mogućnost da doneseš stvarne promene. Umesto toga, plašim se da će jednog dana zaista i da odluče da je zemlja četvrtasta.

Da li je Vučić opasan čovek?

Opasna je koncentracija moći u rukama jedne osobe, kako god da se ona zove. S druge strane, kada se u rukama jednog čoveka nađe tolika moć, a oni koji imaju obavezu da to kontrolišu, nemaju želju da svoju obavezu ispune – to je opasna stvar. Uprkos toj količini moći, on i dalje ima potrebu da se stalno pojavljuje u medijima, da stalno nastupa. Količina pojavljivanja će mu se obiti o glavu. O tome bi trebalo da vode računa ljudi kojima je posao da određuju meru njegovog pojavljivanja u medijima. Mislim da nije dobar lider onaj koji je kao Slobodan Milošević, koga u medijima nije bilo uopšte, a vedrio je i oblačio svakim sekundom našeg života. Ali, i preterano pojavljivanje imaće kontraefekat. Nije dobro kada je premijer jedne države u rangu sa starletama. To prosto nije dobro, čak i kada te hvale. Ne mogu da verujem da neko ko je inteligentan to ne shvata. Milošević je pao zbog toga što stvarna Srbija nije bila ona Srbija iz tadašnjeg drugog Dnevnika RTS-a, kao što ni danas to nije zemlja iz nekih medija koji smatraju da svojim programom zadovoljavaju prvog čoveka. Što se Vučić pre toga priseti, biće bolje i njemu, i nama. Njegov problem nastaće onog momenta kad počne da veruje u ono što vidi u nekim vestima, u nekim tabloidima.

Osim njega samog, čini se da su problem i novinari. Na konferencijama za medije, čini se da se skoro niko ne usuđuje da mu postavi bilo koje pitanje,izuzev dirigovanih. To tako nije bilo u vreme kada ste vi počinjali i gradili karijeru. Šta se dogodilo, pa smo došli do toga?

Nije to samo u medijima. Količina straha koji se širi društvom je zastrašujuća. Ljudi ponovo govore ono "Ne mogu da ti pričam telefonom". Iluzorno je da tajne službe imaju tehničku i svaku drugu mogućnost da prisluškuju obične građane, ali građani to misle. Taj sveprisutni strah nije zaobišao ni medije. To je nešto čime bi morala da se pozabavi aktuelna vlast. Između ostalog i zbog toga što sve izbore zapravo određuju strahovi. Kada je postojao strah od rata, pobeđivao je Milošević.

Iz intervjua koji je sa Bojanom Lekić napravila Tamara Skrozza, “VREME" br. 1257, 5. februar 2015.

 

foto: prva.rs

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments