Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

9. februar 2020.

Boris Malagurski, autor filma „Težina lanaca 3“, nedavno prikazanog u Kraljevu, ističe da je ideja da delo pomogne „običnom" čoveku da se pokrene i preduzme nešto konkretno, kako bi dobio priliku da živi u boljoj, zdravijoj i pravednijoj državi

Nakon projekcija u više od 15 gradova Severne Amerike, Kanade i Zapadne Evrope, novo ostvarenje Borisa Malagurskog  „Težinaca lanaca 3", premijerno je prikazano 2. februara srpskoj publici u „Kombank dvorani" u Beogradu, nakon čega je započela turneja u bioskopima širom  Srbije.

Tri dana nakon beogradske premijere, novi film ovog filmskog producenta, režisera, političkog komentatora, televizijskog voditelja i aktiviste, našao se na repertoaru kraljevačkog bioskopa „Kvart", koji je 5. februara, umesto jedne planirane projekcije, organizovao i dodatnu projekciju, s obzirom da su za prvu, karte rasprodate u rekordnom roku.

Posle prethodna dva dela, koji donose priče o raspadu Jugoslavije i o surovosti neoliberalizma, treći deo „Težine lanaca" objašnjava kako je Balkan postao eksperimentalna laboratorija velikih sila, kroz analizu NATO bombardovanja Srbije osiromašenim uranijom i gađanja postrojenja na mapama hazarda, usled čega je, kako se navodi, došlo do drastičnog porasta obolelih od kancera i ekoloških katastrofa netipičnih za naše područje. U nastavku, film se bavi i temama genetički modifikovane hrane, specijalno proizvedene za „zemlje trećeg sveta", zagađenjem životne sredine, kao i uništavanjem prirodnih resursa, kroz razne malverzacije i izgradnju mini- hidrocentrala.

Film  je naišao na burne reakcije, kako domaće publike, tako i Albanaca u Sjedinjenim Američkim Dražavama, koji su organizovali demonstracije na  premijeri  filma u Njujorku. „Težina lanaca 3" nije prvi film Borisa Malagurskog, koji je uzdrmao albansku  javnost. Dokumentarac „Kosovo - momenat u civilizaciji", kosovska vlada je  okarakterisala kao pretnju za unutrašnju bezbednost i međunarodne odnose, a Ramuš Haradinaj je Malagurskom javno zabranio ulazak na teritoriju  Kosova i Metohije, uz apel tamošnjih medija policiji da ga uhapsi, ukoliko se usudi da krene na zakazanu premijeru  filma u Kosovoj Mitrovici.

S druge strane, naš sagovornik Boris Malagurski, veruje da će, osim Albancima, „Težina lanaca 3", prilično zasmetati i zapadnim centrima moći koji, kako Malagurski kaže,  imaju za cilj, još od devedestih godina - da kolonizuju balkanske države.

- Naravno da zapadnim silama ne odgovara emitovanje filma, jer njima ne ide u prilog da ovaj region bude razvijen. Više im odgovara da on predstavlja jeftin izvor radne snage i prljave industrije, koju izvoze sa svojih teritorija i „daruju"  nama - pojašnjava Malagurski.

On, takođe, smatra i da je ogromna hrabrost, kako organizatora projekcije filma, u Kraljevu,  tako i u drugim srpskim gradovima, da prihvate da prikažu film koji ukazuje na decenijski truli sistem, u kojem najčešče uspevaju  samo „politički podobni igrači".

- Ne dopušta nam se da civilizovano kažemo: „Smatramo da ovo ne valja, hajde da menjamo nabolje". Svaka konstruktivna kritika nailazi na oštro negodovanje čuvara sistema, koji to odmah koncipiraju kao nekakav napad na državu, napad na predsednika, a narod snosi posledice zbog toga. Takvo ponašanje je nedopustivo u zdravom društvu, što mi, svakako, u ovom trenutku nismo, a da li ćemo postati zavisi od nas samih i istrajnosti naše borbe da promenimo nešto nabolje – smatra naš sagovornik.

„Trulom sistemu" je, prema njegovim rečima, ponajviše doprinela činjenica da smo kroz istoriju postali previše tolerantni, pa kada neko dođe na vlast, a svoj posao ne obavlja kako treba, „pustimo" ga da predugo vlada, zato što se bojimo alternative. To je, tvrdi Malagurski, velika greška srpskog mentaliteta.

- Nije toliko bitno šta je alternativa koja nam se nudi, jer - ako ne odgovara, promenićemo i nju, i treću, i petu opciju... Narod treba da zna ŠTA hoće, a ne KOGA hoće, jer političari - spasitelji ne postoje. Argentinci su recimo 2001. godine, u jeku ekonomske krize koju je izazavao Monetarni fond, promenili „na ulici" pet predsednika za dve nedelje. Došao je jedan koji je pravio dilove sa MMF-om, narod je to uvideo i odmah ga je svrgnuo sa vlasti. Sledećeg isto. Nestora Kišnera su zadržali, zato što je shvatio da će, ako bude radio kao četvorica pre njega, biti smenjen. E, to je suština cele priče. Mislim da je došlo krajnje vreme da se ugledamo na Argentince, da konačno prestanemo da trpimo i počnemo da se borimo za promene – smatra Malagurski.

On borbu za stvarni boljitak sistema vidi u neodustajanju od krajnjeg cilja, jer veruje da jedino masovnost i istrajnost daju sigurne rezultate.

- Ako izađemo na neki protest koji traje dva sata i vratimo se u udobne fotelje, šta smo uradili? Ništa. Koliko je ljudi spremno da kampuje 20 dana u borbi za svoje ideale? - pita, ne očekujući odgovor.

Spoznaja da predstavljamo eksperimentalnu laboratoriju velikih sila, prema rečima Malagurskog, ne treba da obeshrabi u borbi za zdraviji sistem, jer nije mali broj država, koje su jasno rekle „NE" nametnutom sistemu, a kao posledicu te odluke dobili razvijeniju ekonomiju i kvalitetnije uslove za život.

- Mnogi ne znaju da je Island, takođe, bio eksperimentalni poligon velikih sila, kroz propagandu neoliberalizma. Međutim, kada im je 2008. godine „pukla" ekonomija, Islanđani nisu prihvatili paket neoliberalne štednje koji im je nametnut, već su pohapsili  bankare, uz obrazloženje da su ih oni doveli u tu situaciju. Svetski ekonomski stručnjaci su ih upozoravali da će takav stav „vratiti Island u mračnu prošlost". Međutm, Islandjani nisu posustali, a islandska ekonomija je počela da raste brže od evropske i američke. Island ima svega 330.000 stanovnika, pa ako može ova ostrvska državica da se suprotstavi najvećim svetskim finansijskim institucijama, zašto to ne bi mogla Srbija? - pita naš sagovornik.

On dodaje kako je svestan da mnogi u Srbiji smatraju da to ne bi bio dobar potez, jer veruju da bi takav stav doveo do „ponovnog bombardovanja i uvođenja sankcija", ali je uveren da do toga neće doći, jer:

- Svet više nije isti kao što je bio devedesetih godina. Kao što tada nismo bili svesni da je pao Berlinski zid, tako i mnogi ljudi danas, nisu svesni da ne živimo više u monopolarnom, već u multipolarnom svetu.

Iako smatra da mediji u Srbiji, gotovo nikada nisu bili slobodni, situacija poslednjih godina, tvrdi Malagurski, posebno je zabrinjavajuća, jer se „destruktivni sistem oslikava na sve segmente društve, a pogotovo na slobodu govora i medija“.

- Onog trenutka kada novinar prestane da bude objektivan, već politički podoban, on prestaje da bude novinar. Smatram da treba da prestanemo određeni broj ljudi da nazivamo novinarima, već PR-ovima određenih političkih stranaka. Uzmimo kao primer: u „Kombank dvorani", na premijerii filma „Težina lanaca 3", dvorana je bila prepuna; ostavili smo dva slobodna reda samo za medije, koje smo zvanično pozvali. I - verovali ili ne - niko od novinara se nije pojavio, osim mojih bivših kolega iz „Sputnika". To o slobodi medija i kvazi - demokratskom društvu govori više nego hiljadu reči. Cenzura je svuda oko nas, a naš zadatak je, ponavljam, da se glasno borimo protiv nje - naveo je Malagurski.

Autor „Težine lanaca 3“ ističe da je ideja da ovaj film pomogne „običnom" čoveku da se pokrene i preduzme nešto konkretno, kako bi dobio priliku da živi u boljoj, zdravijoj i pravednijoj državi. Kao pozitivan primer borbe za bolje društvo, naveo je Srbe u Crnoj Gori, koji se „svim silama  bore da sačuvaju ono što im vekovima pripada".

- Već mesec dana, gotovo svakog dana, po snegu ili kiši, ovi ljudi hodaju kilometrima, bivaju tučeni i hapšeni, ali ne odustaju od svog  krajnjeg cilja. To su, za mene, najveći heroji. Na protest u Podgorici došlo je više od 200.000 ljudi, što znači da je svaki treći građanin Crne Gore bio na ulici tog dana. Uspeli su i da dobiju neočekivanu podršku i dela muslimana i katolika, što znači da je došlo do opštegrađanskog bunta protiv trulog sistema. Imaju masovnost i odlučnost, koja mora da da rezultate - zaključuje Malagurski.

                       Jovana Ristić

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments