Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

31. decembar 2016.

Kako je Kristina Karaičić, po rođenju Kraljevčanka, od životnog izazova napravila posao koji danas donosi radost svima što znaju da je jedan jastučić dovoljan za povratak u detinsjtvo ili za uživanje u njemu

Kada duvaju vetrovi promena, neki ljudi traže skloništa, a drugi, jednostavno – sami naprave vetrenjaču. Vetrenjača koju je napravila Kristina Karaičić (35), po rođenju Kraljevčanka, zove se „Nana Decoration & Photograpfy“, porodična manufaktura za najmlađe i najslađe, koja osmišlja, proizvodi i tržištu nudi dečje jastuke sa motivima pristiglim ravno iz dečje mašte, a u onom „photography“ delu – slika sve događaje vezane za decu, najčešće njihove dečje rođendane tražeći objektivom i ono što drugi ne umeju da vide.

Do najbolnjih ideja, istorija sveta to pokazuje, ljudi obično stignu sasvim slučajno, a ideja za „Nanu“ „rodila“ se pre, otprilike godinu dana, dok je Kristina, koja je završila slikarstvo na Likovnoj akademiji u Beogradu, još bila u radnom odnosu. Radila je kao dekoraterka u jednoj firmi, a onda je život tako udesio da tamo postane tehnološki višak. Kad se jedna vrata zatvore, druga se uvek otvore, govore kada nas hrabre da izdržimo izazove, a – u Kristininom slučaju, taj otkaz je samo ubrzao put da ideja o „Nani“ oživi.

- Uvek sam imala sklonost ka lepom, bavila se dekorisanjem, a otkad je u moj život ušao sin Todor, koji sada ima godinu i po dana, shvatila sam i šta mi, kao majci na tržištu nedostaje. Životne okolnosti u aprilu ove godine „rodile“ su „Nanu“ i danas smo svi u porodici jako srećni zbog toga – pojašnjava mi Kristina,

„Nanina“ proizvodnja sada se nalazi u Beogradu, gde Kristina sada živi. U početku je proizvodnja bila u Kraljevu, ali je obim posla brzo povećan, pa su u Beogradu angažovali profesionalnu šnajderku koja maštovite kreacije šije.  

„Za inspiraciju, ideju i realizaciju zaduženi su jedan Todor, Todorova mama i naravno Nana“, reči su kojima Kristina objašnjava „Nanu“, svoj san koji je pretvorila u stvarnost. Jer, „Nana“ je na početku bila čista porodična priča: Mami Mili, koju svi znaju kao Cica, šivenje je blo hobi, pa je znala kako da Kristinine ideje o jastučićima sa kojima će deca obožavati da se igraju - oživi. Podrška oca Vukašina se podrazumevala. Put do proizvodnje jastučića, koji su i više od toga, zato što unose toplinu, lepotu i vedrinu u dečje sobe, bio je pređen u dva koraka. Kristinina sestra Marijana asistent je marketinga i finansijska savetnica, a u timu „Nane“ su još i Kristinin muž Velibor, zadužen za logistiku i isporuku jastučića, kao i prijateljice iz „customer supporta“.

- Skoncentrisani smo na Beograd, ali porudžbine imamo iz čitavog regiona, iz Crne Gore i Hrvtaske. „Nanina“ priča se širi, polako, ali sigurno, baš pnako kako smo i želeli – zadovoljna je Kristina, objašnjavajući da je presrećna zbog slobode koju joj daje posao kojim se bavi i zbog činjenice da je sebi omogućila da radi ono što voli. Mnogo joj je, kaže, značila podrška porodice, a na kraju se ispostavilo da su napravili i biznis od kojeg zaista može da se živi.

- Skromno, za početak, ali divno je što „Nana“ ima perspektivu. Eto, slikarstvom se ne bavim već par godina, ali sam to svoje znanje primenila na oblast fotografije i dekoracije. Upravo radimo na tome da konkurišemo za sredstva Nacionalne službe za zapošljavanje kako bismo unapredili naš posao i doveli ga na nivo na kojem želimo da on bude – otkriva nam Kristina svoje planove.

Na pitanje da li u Srbiji za preduzetništvo treba hrabrost, odgovara sa osmehom kako hrabrost treba i da bi se živelo u Srbiji, čime god da se neko bavi.

- Kod nas se preuzetništvo rađa iz nužde, jer treba brzo da reagujemo na izazove. Ponekad, jednostavno, nemamo izbora, pogotovo kad zasnujemo porodicu, jer tada sve dobija neku novu dimenziju moramo da menjamo svoje standarde i kriterijume. Meni je i to bio vetar u leđa – ističe naša sagovornica.

Motivi „Naninih“ jastučića trenutno su u prednovogodišnjem fazonu. Ima brkatih Deda mrazeva, snežnih zvezdica, jelkica, a u ponudi su i Sneško Belić, irvasi i oblačići na kojima se najlepše spava.

- I naši kupci nas podstiču svojim idejama, dopunjujemo se. Svega ima u ponudi, tu su i likovi životinjica, motivi slatkiša, voćkica (čak smo radili i jedno jaje na oko) jednostavno sve ono što su dečji afiniteti. Ukusi kupaca su šarenoliki u smislu godina i uzrasta, a naše jastučiće kupuju i stariji od 35 godina koji bi da, makar na svom jastučiću sačuvaju miris svog detinjstva – kaže Kristina, dodajući kako svako od nas ima svoju „nanu“ iz detinjstva i da su to su najtoplija sećanja, zato što je, kad izgovorite reč „nana“, poverenje već ostvareno. A uz ljubav, u svetu u kojem su vrednosti obezvređene, baš je poverenje ono što nam treba.

Za rad u „Naninoj“ porodičnoj manufakturi koriste tekstil, makaze, konce i konopce. Osim mašine za šivenje rekviziti su im i boje za tekstil, računar, dobar foto-aparat i, neizbežno, muzika. Jastučići punjeni antialergijskim silikonskim kuglicama šiju se od kvalitetnih pamučnih tkanina i laki su za održavanje.

- Najveća podrška nam je kad nam se kupci vrate. Trudimo se da kvalitet bude na najvišem nivou i da ljudi dobiju ono što vide. Ovo je, ipak, virtuelna kupovina, a a najlepše je što kupci, kada dobiju naručeni proizvod često kažu: „Ovo je još lepše nego što izgleda na fotografijama!“ A trudimo se da footografije budu lepe, jer je i to „Nanin“ posao: fotografisanje svih događaja vezanih za decu, beleženje raznih momenata u njihovom odrastanju. Uglavnom se to, za sada, svodi na fotografisanje dečjih rođendana, ali mi to sa dušom radimo – ponosna je naša sagovornica, srećna što je onu vetrenjaču sa početka ove priče gradila dok su joj svi koji je vole i na čiju je podršku mogla da računa – bili vetar u leđa.

Kad ne možemo da promenimo okolnosti, možemo da promenimo sebe, a Kristina je baš to uradila. Možda nam, zaista, nijedna želja nije data bez snage da je ostvarimo, ali mnogo treba da se poraste kako biste na kraju shvatili da najbolji ljudi zauvek ostaju deca. I odraslima, i mališanima, „Nana“ pomaže da pronađu blaženstvo,  jer – jedan jastuk koji ume da vrati detinjstvo postaje čitav svet kada na njemu sanjate samo lepe snove.

                            M. M Dabić

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments