Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

21. jul 2018.

U Srbiji godišnje 6.290 ljudi umre zbog komplikacija izazvanih respiratornim bolestima, koje imaju veze sa kvalitetom vazduha, a koncentracija čestica PM 10 koje potencijalno izazivaju i kancer, u Srbiji se negde meri, a negde ne

Zaštita životne sredine je oblast u kojoj će Srbija morati da uloži najviše napora za potpuno postizanje evropskih standarda. Loš kvalitet vode za piće u nekim delovima Srbije, nerazvijeni sistemi za prikupljanje otpada i reciklažu i ilegalne deponije samo su neki od problema. Koje su te visokorizične «crne tačke» u Srbiji, možda pre svega indiustrijske, iako – problema u Srbiji ima na sve strane, pitamo Biljanu Filipović Đušić, koja je pomoćnik ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i evropske integracije. Zapanjujuć je podatak da se kod nas prečiščava svega osam odsto otpadnih voda, da odgovarajuću kanalizaciju ima manje od 10 odsto srpskih sela, da tri velika srpska grada uopšte nemaju postrojenja za preradu otpadnih voda?

Pogledajte razgovor na ovu temu

Naša sagovornica priznaje da situacija u Srbiji zaista nije na zadovoljavajućem nivou, kada je u pitanju zaštita životne sredine.

- Naš ministar to neprestano ističe i zato pokušavamo da se konsolidujemo po timovima, kako bismo rešavali goruće probleme – kaže naša sagovornica.

 Na nedavnom ministarskom sastanku u Bugarskoj učestvovali su ministri zaštite životne sredine evrospkih zemalja, a predstavnici Srbije, Makedonije, Crne Gore i Bugarske pozvani su da prisustvuju, zato što je u pitanju bilo obeležavanje početka predsedavanja Bugarske Evropskom Unijom.

- Ministar GoranTrivan jedini je ministar zaštite životne sredine iz zemalja koje ne pripadaju EU, koji je imao izlaganje. Tema je bila zagađenje vazduha, jer je taj problem prepoznat kao globalni na nivou Evrope. Ministar je sasvim otvoreno izneo podatke o problemu aerozagađenja, koje je u Srbiji ogromno. Koncentracija čestica PM 10, koje su tihi ubica,  stvaraju velike respiratorne probleme i izazivač su kancera, u Srbiji se negde mere, a negde ne – ističe Biljana Filipović Đušić.

Sam sistem monitoringa kvaliteta vazduha dobro je zamišljen, dodaje ona. Postavljene su, navodi, stanice u velikim gradovima, na određenim raskrsnicama.. Zavodi za javno zdravlje po gradovima i Institut za javno zdravlje kontrolišu sve te rezultate, međutim – često se događa da zbog nedostatka novca nije vršena kalibracija tih uređaja, na mnogim mernim mestima uređaji i ne rade.

- Nedavno smo, na promociji procesa životne sredine i zdravlja u Nišu saznali da tri godine ove čestice nisu merene, iako su u Srbiji kada je životma sredina u pitanju, najveći problemi zagađenje vazduha i zagađenje voda – ističe Filipović Đušić.

Srbija ima na pretek akcionih planova i zakonske regulative, ali je malo konkretnih mera, a sprovođenje zakona ide teško, sporo ili gotovo nikako.

- Planiramo da zatvaramo kotlarnice koje koriste neadekvatne izvore energije, planiramo da vršimo redukciju uvoza starih automobila iz EU, jer ne želimo više da budemo zemlja koja će da bude „groblje automobila“ odbačenih sa evropskog tržišta zbog nekvaliteta goriva ili zagađenja okoline. U budžetu smo ove godine predvideli visoke iznose za zatvaranje pojedinih kotlarnica. Prethodnih godina je i Ministarstvo zdravlja preduzimalo aktivnosti na zatvaranju kottlarnice Kliničkog centra u Beogradu, koja je bila veliki zagađivač. Imamo strateške planove na koje sve načine postupno da utičemo na smanjenje aerozagađenja. Prošle godine dobili smo dramatične rezultate istraživanja Svetske zdravstvene organizacije, jer pokazuju da godišnje u Srbiji više od 5.400 ljudi umre usled komplikacija koje su izazvane respiratornim bolestima koje imaju veze sa kvalitetom vazduha – rekla je u razgovoru za portal Krug Biljana Filipović Đušić (u međuvremeno, prema najnovijem izveštaju SZO, taj broj je povećan na 6.290 ljudi koji u Srbiji umru od respiratornih oboljenja izazvanih aerogađenjem!)

Obaveza je svake države da sve informacije koje se odnose na životnu sredinu, posebno na zdravlje stanovništva, učini dodtupnom javnosti.

- To je i do sada bio slučaj, ali su se pojedine informacije prećutkivale. Mi sada imamo potpuno drugačiji koncept: iznosimo probleme onakvi kakvi zaista jesu i pokušavamo da nađemo rešenje za svaki od njih. Zajedno sa Kancelarijom Svetske zdravstvene organizacije i Ministarstvom zdravlja pokušavamo da završimo akcioni plan - Nacionalni portfolio akcije za dve godine, gde ćemo konkretnim merama i konkretnim finansijskim procenama uspeti da ovaj nivo aerozagađenja smanjimo bar za 30 procenata – ističe Biljana, najavljujući uskoro i finalizaciju okvirnog plana sa konkretnim merama: zatvaranje kotlarnica, redukcija saobraćaja na rakrsnicama i na mestima gde se saobraćaj pokazao kao najveći zagađivač, uvođenje zdrave i održive mobilnosti, promocija održivog saobraćaja, uvođenje javnog saobraćaja i promovisanje modela poboljšane fizičke aktivnosti za dobrobit i životne sredine, i zdravlja ljudi.

Postoje okvirne procene da je Srbiji potrebno 15 milijardi evra za usklađivanje sa evropskim direktivama i prilagođavanje infrastrukture u oblasti upravljanja otpadom i otpadnim vodama do nivoa da može da ispuni uslove evropskog zakonodavstva.

- Do pe godinu dana procene su bile da će nam za to biti potrebno 10 milijardi evra, a nisam sigurna da u narednom periodu procena iznosa sredstava koje će nam biti potrebna, neće biti još veći – navodi Biljana, posebno ističući da, pored aerozagađenja, postoje ogromni problemi i u oblasti otpada i otpadnih voda.

Kada je u pitanju industrijsko zagađenje, veliki je broj kompanija kojima treba pomoći da na adekvatan način daju podatke o zagađenju koje emituju, jer će od toga zavisiti kvvalitet dokumenta, a od kvaliteta dokumenta će zavisiti da li je Srbija na pravi način predvidela periode prilagođavanja i pravljenje finansijske konsktrukcije, odnosno, procene koliko će svaka od direktiva koštati.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments