Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

28. jul 2018.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, kada su u radnjama plastične kese počeli da naplaćuju po dva dinara, upotreba kesa je prepolovljena, a na deponijama bi količina otpada godišnje mogla da se smanji za 130.000 tona!

Tek kada su bili suočeni da u sve većem broju prodavnica plastičnu kesu treba da plate dva dinara, većina potrošala odlučila je da ponovo  počne da koristi stare, dobre  cegere koji kao da su odavno bili proterani sa naših prostora.

Kraljevčanka Nada Pavlović napravila je računicu po kojoj joj ceger mesečno uštedi – 300 dinara.

- Dnevno bih sigurno morala da platim bar desetak dinara za kese koje donosim iz prodavnica. Mesečno – to je 300 dinara. Štedim i manje zagađujem okolinu – kaže Nada, pomirivši tako razloge onih kojima je za smanjenje upotrebe plastičnih kesa važan, pre svega, doprinos zaštiti životne sredine, ali i onih koje je na promenu ponašanja motivisao udar po džepu. Jer – 300 dinara mesečno je 3.600 dinara na godišnjem nivou.

- Još malo dodam i mogu da kupim metar drva, eto zašto neću da plačam kese, nego nosim platneni ceger – pola u šali, pola u zbilji, prodavačicama u omiljenoj radnji poručuje vremešni Ranko Novaković iz Kraljeva.

Prema podacima Ministarstva zaštite životne sredine, to što su u radnjama plastične kese počeli da naplaćuju po dva dinara, smanjilo je upotrebu nerazgradivih kesa za 50 odsto, što ukazuje da se svest kod građana menja. Računica kazuje da se u našoj zemlji tokom jedne godine upotrebi i odbaci oko dve milijarde plastičnih, nerazgradivih kesa. Srbija za sada ima preporuku, a zemlje članice EU zakonsku obavezu da smanje upotrebu tankih plastičnih kesa za 80 odsto do 2025. godine.

Tek sada su se pojedini, zapravo, zainteresovali tražeči odgovor koliko otpada svakog dana “izađe” iz našeg stana ili kuće i gde on završi? Kao da su nam odgovori na pitanja gde kese koje svakog dana bacamo u  kontejnere bili manje važni, sve dok nismo bili prinuđeni da za obićnu kesu izdvojimo naizgled „tričavih“ dva dinara. A već decenijama, . svaka od tih kesa čitavu planetu pretvara u sve veće smetlište.

Prema istraživanjima, prosečan stanovnik Srbije dnevno “napravi” oko 760 grama, četvoročlana porodica oko tri kilograma. Na godišnjem nivou – na lokalnoj deponiji iz njihove kuće ili stana završiće više od tone otpada!

Stručnnjaci u oblasti upravljanja ambalažnim otpadom tvrde da je relativno lako da bar pokušamo da smanjimo količine otpada koje pravimo. Od saveta da treba da kupujemo samo proizvode koji su nam neophodni, važniji su oni da treba da izbegavamo proizvode za jednokratnu upotrebu (vlažne maramice, papirne ili plastične čase, kuhinjske ubruse od papira, papirne salvete…), da kad idemo u nabavku nosimo torbu, da sredstva za higijenu kupujemo u pakovanjima koja mogu da se dopune. Izračunali su, čak, da bi, kad bismo z kupovinu koristili isključivo torbe, a ne kese, količina otpada na stpskim deponijama na godišnjem nivou bila smanjena za 130.000 tona!

U razvijenim zemljama odavno se vodi računa o svakom bačenom predmetu, a odvoženje smeća građani plaćaju po kilogramu, a ne po kvadratnom metru stana u kojem žive. Osim toga, iz tamošnjih komunalnih preduzeća naučili su građane kako da postupaju sa različitim vrstama otpada. Jer, i ta preduzeća plaćaju za svaku tonu deponovanog otpada visoke naknade deponijama.  

Vredi podsetiti ovde da su upravo najbogatije zemlje one koje najviše brinu o svim aspektima ušteda resursa. Mi smo, još uvek, nastrojeni rasipnički, ali su za to delom bile odgovorne i one radnje u kojima smo kao kupci mogli da dobijemo kesa koliko smo sami procenjivali da nam za kupovinu treba.

Mnoga istraživanja su pokazala da milioni tona nerazgradive plastike završe u vodenim tokovima - morima, okeanima, rekama i da to ubija floru i faunu. To nije problem samo za životnu sredinu, već i za naše zdravlje, jer milijarde sitnih čestica ljudi unose u organizam. Plastici je potrebno od 500 do 1.000 godina da se razgradi, a mnogi sastojci koji se proizvode tokom uništavanja plastike štetni su i otrovni. Oni završavaju u zemljištu i vodi, čime ih u organizam unose živa bića, uključujući i ljude. O tome treba misliti svaki put kada kupimo tanku plastičnu kesu.

Ovih dana i jedan simpatični GIF u kojem jedan majmun čvrsto, i rukama, i nogama stiska narandže u pokušaju da ih prenese od tačke A do tačke B, dobio je zanimljiv opis: „Kada odem u radnju, a naplaćuju kese“. Zato, pamet u glavu, a ceger u ruke, kad krećemo do obližnje prodavnice. Planeta i potomci će nam biti i više nego zahvalni.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments