Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

3. mart 2019.

„Šta se na brodu desi, na brodu i ostaje!“, pravilo je za članove posade luksuzne jahte, otkriva za portal Krug Dalmatinac, šef kuhinja na takvim jahtama i objašnjava ko su Google kuvari i zašto dobar kuvar ne sme da traži posao, već posao njega

 Još malo, pa 44 godine, a od 1995. godine samo kuham, u biti - u životu ne znam ništa drugo osim kuhati!“ Kad ovu rečenicu izgovori Duje Pisac, danas jedan od najpoznatijih kuvara na Jadranu i šef kuhinja na luksuznim jahtama, treba da mu verujete samo delimično, jer on ništa drugo, sve i kada bi hteo, ne bi smeo, niti bi trebalo da radi. Prosto, svi oni čijim ukusima ugađa i trudi se da zadovolji njihovu ljubav prema dobrom zalogaju – bili bi uskraćeni za sjajne gastronomske užitke.

- Kad sam počeo da učim posao kuhara, uvek sam bio željan znanja, radio sa raznim kuharima u raznim restoranma u inostranstvu, najviše u Nemačkoj, upoznavao internacionalnu kuhinju. Kada sam osetio da mogu puno više, to je bio početak mog rada na super luksuznim jahtama sa probranom klijentelom koja sebi može da priušti  nedelju ili dve krstarenja – otkriva nam Duje Pisac kojeg smo u Kraljevu imali prilike da upoznamo na radionici organizovanoj sa ciljem da se konobari i kuvari iz Kraljeva i okolnih gradova upoznaju sa mogućnostima zaposlenja na jahtama koje krstare Jadranom ili u Dalmaciji u kojoj, kako kaže naš sagovornik, poslednjih godina ima sve više lokala, ali – nema ko da radi.

Dobar kuvar ne bi smeo da traži posao, jer posao traži njega, a Duje odavno imao tu „privilegiju“ koja mu omogućava svega nekoliko dana odmora godišnje, toliko je tražen. Ipak, Duje se ne žali, jer svoj posao obožava i živi za one trenutke kada gost odlazeći poželi da se zahvali šefu kuhinje za divno jelo koje mu je servirano.

Pogledajte reportažu o Duji Piscu: 

- Žalosno je što danas postoji puno tzv Google kuhara. Misle da su kuhari ako znaju napravit’ dva jela koja su prethodno izguglali na internetu. Njihove karijere jako su kratke i na brodovima se svodi na to da posao imaju od jedne do sledeće luke: ukrcaju se u jednoj, a na sledećoj će već biti iskrcani ako ne znaju da se prilagode gostima. Profili gostiju danas traže da znate makrobiotiku, vegetarijansku kuhinju, zahteve vegana ili pravih gurmana koji vole dobar stek ili dobar bokun (komad) ribe. Problem kod Google kuhara je što svojim neznanjem ruše cenu pravih kuhara. Takvu kuhari pristaju da rade za 1.000 eura, zato što im je bitno da nešto zarade, a svesni su svog neznanja. Kad pravi kuhar kaže da je njegova cena 3.000 eura mesečno, vlasnik ugostiteljskog objekta će izabrati onog jeftinijeg, ali će morati i da ga otpusti za sedam dana i da traži dobrog kojeg će morati da plati više – kaže Duje, koji je i predsednik Udruge brodskih kuhara Dalmacije koja organizuje brojne edukacije.

Važno pravilo rada na jahtana podrazumeva da ono što se na jahti dogodilo, ostaje na njoj, o tome se ne priča.

- Da, pravilo za svakog člana posade je „Šta se na brodu desi, na brodu i ostaje!“ Kada dolazite na super luksuznu jahtu potpisujete ugovor o anonimnosti da pet godina posle isteka ugovora ne smete pokazati nikakvu sliku ili opis događaja sa tog broda. Tu bude svega, dolaze jako poznate ličnosti, koje misle da bi im nešto od onoga što rade na jahtama moglo ugroziti karijeru. I ne daj Bože da iznesem neke takve stvari, sve što imam ne bi mi bilo dovoljno za plate odvjetnika kada bi me oni tužili. To što ste videli – zaboravite, idete dalje, živite, guštate, imate u svom sećanju neke lepe uspomene i to je to – kaže Duje koji ističe da je gotovo pravilo – „što je gost bogatiji – to je jednostavniji“.

Najgori su, navodi, oni koji sebe smatraju veoma bogatima, a da to zapravo nisu. Oni, kaže, imaju običaj da „ispiraju mozak“ onima koji su tu zbog njih, pa se ovi drugi osećaju kao robovi 24 sata.

- Normalnim gostima koji imaju novca lako je ugoditi, jer znaju šta hoće. Posebno je to lako kad smo u Dalmaciji: daj im bokun dobre ribe, bokun domaće blitve, lepih stekova i ljudi – guštaju (uživaju) – prepričava naš sagovornik koji navodi da ni o svojoj kuhinji na luksuznoj jahti, svom carstvu od nekoliko kvadrata ne sme puno da priča: „Lepa jahta, lepa kužina, guštam radit’ na njoj i to je sve što vam mogu reći!“

Čini se da je Duje na najlepši način shvatio onu mudru izreku koja kaže da je „kuvanje kao ljubav: ili se predajte, ili ne ulazite u to“.

Na pitanje da li je istina da u svojoj kuhinji na jahti ima set noževa koji koštaju više od 2.000 evra, Duje šeretski potvrđuje:

- To je moj radni komplet. Kad bi me neko pitao hoći li pre dat’ nož ili ženu, rekao bih: „Evo ti žene, žena će mi se vratit’, a ako mi unitiš nož – nema ga više!“Imam ja i „šminkerski“ komplet nožežva koji koštaju puno, puno više, ali oni su samo izložbeni. Bog mi je dao da imam sina od 17 godina, mog Antu, koji takođe ide u školu za kuhara, pa se nadam da mu kad završi školu (a te noževe je već počeo da koristi) taj set neće dugo trajati. Zato ne žalim da ostanem bez tih skupih noževa! – kaže Duje Pisac kojem je najomiljenija njegova domaća, dalmatinska kuhinja sa što manje obrađenim svežim namirnicama, kako bi pravi ukusi ostali u hrani u kojoj će čovek uživati u svakom zalogaju.

- Kad jede, osoba treba da oseti vrt u kojem je povrće iubrano, da oseti more odakle je riba izvučena ili da, jedući stek, oseti miris pašnjaka na kojem je „pasao taj stek dok je bio živ“ – smatra Duje koji je u Kraljevu, tokom prezentacije, pripremio par jela: sveže dagnje (pedoće) sa taljatelama, rižoto od kozica, čeri paradajza i rikulice i dalmatinsku pašticadu od junećeg mesa. To je autohtono jelo koje, kako kaže, „prolazi na svim kontinentima“. Sprema se oko šest sati u dva dana, servira se sa domaćim njokama od testa od krompira.

- Mislim da je to delicija za svako nepceponosno je rekao naš kuvar, a verujte na reč, sve sa ovog ovala ubrzo je nestalo, jer je pašticada bilo – preukusna.

Duje kaže da Hrvatska ima veliku sreću što je turistička sezona u zemlji sa nekadašnjih četiri meseca produžena na sadašnjih šest-sedam.

- Zato je u Hrvatskoj, pre svega u Dalmaciji, puno proširena i gastronomska ponuda. U Dalmaciji je tokom poslednje dve godine nekoliko restorana dobilo preporuku „Mišelinove zvezdice“, što pokazuje koliko je gastronomija napredovala, a nadam se da će napredovati i ubuduće. U Hrvatskoj i danas ima, možda 30 odsto restorana gde je spiza (hrana) na granici jestivosti, ali i oni moraju da se menjaju nabolje, da edukuju osoblje, zato što će ako tako ne budu radili, biti zatvarani – ocenjuje naš sagovornik, dodajući da kuvari koji se svakog dana trude da udovolje ukusima svoje klijentele sa 45 godina osede kao da im je 70.

Duje, koji je sjajan kuvar, a preziva se Pisac, otkriva nam da se iskreno nada kako će svoja sećanja jednog dana opisati u nekoj knjizi koja će, prvenstveno, biti okrenuta receptima koje skuplja, čuvajući slike svojih gastronomskih malih čuda.

- Nadam se da će od toga biti jedna lepa zborka mojih kulinarskih recepata. Samo daj Bože zdravlja i biće. Živim za dan, kad moj sin završi školi, on i ja skupa stanemo za šporet i da dokažemo ko je bolji, ćaća ili sin. Nadam se da će to biti u nekoj našoj skormnoj konobici, u kojoj ćemo porodično radit’ i guštat’ u tome – poverio nam je Duje Pisac svoj san.

Sve što je do sada uradio – pokazuje da će Duje i taj svoj san uspeti da ostvari. Ima nečega u onoj da je „najbolja hrana ona koju ste sami zaradili“. Srećno, Duje, vidimo se jednom u konobi iz Vašeg sna.

                                   M.M. D.

 

 

 

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments