Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  5 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivna
 

27. novembar 2019.

„Najviše bih se radovala „kućerčetu“, jednoj sobici koja ne prokišnjava“, kaže baka Malina iz sela Vraneši između Kraljeva i Vrnjačke Banje; ona godinama živi od nadnice, a portal Krug pokreće akciju da joj želju da ima novi dom - ispunimo

Na lepom je mestu trošna kuća - blatara baka Maline Mutavdžić (75) iz zaseoka Jelošnica u selu Vraneši. Tople su i vesele oči ove sedamdeset petogodišnjakinje dok dočekuje goste kojima se, kako sama kaže, uvek raduje.

- Hvala Bogu, ipak mi je dao nešto da preživim – zahvalna je što uopšte ima nekakav krov nad glavom, iako njena kuća od blata (građena, kako pretpostavlja, pre oko 150 godina, jer se ni njen deda nije sečao kada je kuća pravljena) odavno nije bezbedan dom. Odavno nije pitanje da li će se, već - kada će se srušiti ta vremešna građevina koja prokišnjava, a kada prokišnjava – život baka Maline ugrožavaju i struja i vodom natopljeni kablovi.

Pogledajte video reportažu koja otkriva svu surovost uslova u kojima ona živi.

Pod je od blata, kroz zidove od blata fijuče vetar, plafon se urušio po sredini sobe u kojoj je nekada spavala, pa u nju više nije bezbedan ni ulazak na kratko. Zato baka Malina u „dnevnoj sobi“ provodi svoje dane i noći, a društvo joj prave vremešni „smederevac“, televizor koji ne radi, radio (kojim, uz kudelju i pleteće igle prekraćuje jesenje noći) i fotografije sestara, braće kojih više nema i njihove dece.

Kako se desilo da je baš ona od ukupno devetoro dece njenih roditelja – jedina ostala bez svoje porodice?

- Bili smo siromašni, a ja privržena rodteljima. Imala sam mnogo  prosaca, ali – kad bih bila na korak do udaje, majka i otac bi zakukali: „Šta ćemo mi da radimo, kako ćemo ako odeš, ko će radi?“ I eto, prošle su godine i ja ostadoh sama – priseća se naša sagovornica.

Dva njena brata umrla su kao bebejoš za vreme Drugog svetskog rata, nisu više živa ni preostala trojica, umrla je i najmlađa sestra, a dve sestre su još žive, ali – baka Malini, tvrdi ona, niko ne pomaže:  

-  Ko sada vidi mene, iako sam ja njima u životu mnogo pomogla – možda je jedina rečenica vajkanja koju je izgovorila tokom našeg razgovora.

Da bi se prehranila Malina plete, prede, leti ide „u nadnicu“ i, kako kaže, nema kuće u okolini u kojoj nije nadničila. A počela je još kao devojčica: imala je samo šest godina kada su je siromašni roditelji dali da u kući jednog domaćina u selu Gračac radi da bi se prehranila. Uspela je da se vrati kući strahujući od očevih batina, ali batina nije bilo. Otac joj se obradovao tužno konstatujući kako će i za hranu biti teško.

Posle smrti roditelja imovina je podeljena među naslednicima, a baka Malina dobila je 64 ara. Osamnaest ari obrađuje, ima malu baštu, a ostalo je livada. Zbog te zemlje u vlasništvu, kaže, nema pravo na socijalnu pomoć. Nekada je, tvrdi, dobijala po 2.500 dinara godišnje, poslednje dve godine – ni to. Priznaje da su joj iz Centra za socijalni rad u Vrnjačkoj Banji nudili smeštaj u domu, ali ona na to – ne pristaje.

- Neću da idem nigde odavde. Na ovom parčetu zemlje ja sam se namučila i tu želim da ostanem. Kad umrem, sahraniće me, valjda, neko. Ako mogu, neka mi nekako drugačije pomognu, nedavno su ponovo dolazili iz Vrnjačke Banje, videćemo – kaže baka Malina.

Baka ima i kravu Milku, psa kojeg zove „Lepi“ (iako je ženka)  i, kako kaže, „lepe kokoške“, po tradiciji koju je nasledila od svoje majke. Žali se da svoj kukuruz još nije obrala.

- Ona drva za ogrev gura ručno u kolicima, obrađuje svoju bašticu, gaji kravu, a za sve što od radova ne može sama – mora da plati. Njoj nema niko to da uradi, da joj pomogne. Mi smo joj u komišluku, često svrati, ali nikada u životu nije rekla da nešto nema. Stalno kaže: „Hvala Bogu da smo živi i zdravi!“ – priča nam Mirjana Radonjić, komšinica baka Maline, otkrivajući kako zna za dane kada baka Malina bukvalno nije imala ni koricu hleba tokom dana da pojede.

Od onog što zaradi pletenjem čarapa koje prodaje ili uslužnom pređom vune, baka Malina kupuje osnovne namirnice: ulje, brašno, šećer, kafu, deterdžent... Dok plete i prede sluša radio i često se, kaže, nasmeje:

- Dao mi je Bog neki elan. Imam volju da živim, jer kad čivek izgubi volju za životom, od njega više nema ništa – poručuje Malina, srećna što je zdravlje relativno dobro služi. Pre dve godine jedva je preživela ujed stršljena, a ovog leta povredila ju je, nehotice je nagazivši, njena ljubimica Milka – krava koja joj je prijateljica u usamljeničkim danima.  

O uslovima u kojima baka Malina živi, portal Krug već je pisao. O uslovima u kojima baka Malina živi, portal Krug već je pisao. O tome čitajte u tekstu Možemo li da pomognemo baka Malini

 

Ona tada nije imala otvoren humanitarni račun na koji bi novac mogli da uplate ljudi koji su to želeli i javili se našoj redakciji, ali smo našli način da joj dostavimo deo pomoći. Sada je taj problem rešen. Baka Malini otvoren je račun u Poštanskoj štedionici. Zbog činjenice da baka Malina živi u kući koju nije moguće popraviti, portal Krug pokreće akciju prikupljanja novca da joj se kupi stambeni – montažni kontejner. Imamo najave da bi majstori, ako kontejner uspemo da nabavimo i obezbedimo postavljanje betonske podloge za njega, možda i besplatno odradili uvođenje vode i električne energije u takav objekat.

Na pitanje šta bi da poruči onima koji već jesu ili žele da joj pomognu, baka Malina im šalje sve blagoslove ovog sveta.

- Dolaze mi mnogi, gde god se okrenem – imam prijatelja, mada ima i neprijatelja, šta da se radi. Nek nam Bog svima da zdravlja, neka su živa i zdrava najpre deca, pa mi ostali, koliko Bog kaže – setno se pozdravlja sa nama baka Malina.

Dok odlazimo, a ona nam sa osmehom maše, setih se izreke koja objašnjava zašto je uobičajeno da se za nešto kaže „u mladim godinama, a za nešto drugo „u starim danima“ i da je tako zato što mladost pred sobom ima godine, a starost još samo dane. Jesmo li dovoljno solidarni da omogućimo da preostali dani baka Maline budu dostojanstveni?

Ako ste u prilici i želite da pomognete ostvarenju baka Malininog sna, pišite, molimo Vas, našoj redakciji na Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. ili podržite, ako ste u mogućnosti, ovu akciju uplatom na namenski račun baka Maline u Poštanskoj šedionici:

Malina Mutavdžić, Vraneši 144, 36 215

200 120041541 24 Banka Poštanska štedionica

Ukoliko sami niste u prilici da pomognete, podelite, molimo Vas ovu priču, kako bi došla do onih koji će baka Malini moći da pomognu.

                             M. M. D.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments