Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

22. decembar 2019.

Istraživanje koje je o preduzetništvu naručila Svetska banka, demantuje uvreženo mišljenje da mladi u Srbiji vole samo „državni“ posao, jer pokazuje da svaka druga osoba, ne samo što razmišlja već nešto i preduzima da počne sopstveni posao

Tokom 2019. godine, kroz 33 vrste pomoći, onima koji razvijaju svoje biznise bilo je na raspolaganju više od 16 milijardi dinara. Istraživanje Svetske banke o preduzetništvu u Srbiji pokazalo je da polovina među nezaposlenima u našoj zemlji veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode. Vlada Srbije istakla je u zvaničnim dokumentima da je njen cilj da se do 2025. godine broj preduzeća i preduzetnika poveća sa sadašnjih oko 315.000 na 350.000, i da umesto 720.000 taj sektor zapošljava gotovo milion ljudi.

Uvreženo je mišljenje da Srbi gotovo po pravilu čekaju samo „državni posao”, jer ih je „komunizam onesposobio da stvore sopstveni”, demantuje nedavno istraživanje stavova javnog mnjenja o preduzetništvu koje je naručila Svetska banka. Ono je pokazalo da polovina među nezaposlenima veruje da poseduje neophodne osobine koje treba da ima preduzetnik. Još više iznenađuje saznanje da svaka druga osoba među njima ne samo što razmišlja, već nešto i preduzima da počne sopstveni posao. Građani Srbije, dakle, veruju u svoje preduzetničke sposobnosti, ali se ipak boje da zagaze u preduzetničke vode.

Prema istraživanjima, oko 600.000 ljudi veruje da ima znanja i veštine neophodne za preduzetništvo, ali se pokretanje vlastitog posla u Srbiji doživljava kao rizik. Tako misli 85 odsto onih koji već imaju privatni posao, a među onima koji razmišljaju o pokretanju sopstvenog posla takvih je 95 odsto.

Firma se lako registruje, ali porez i doprinosi odmah moraju da se plate, iako para još nije počela da curi. Zato privatnici kažu da su uslovi za poslovanje teški i neizvesni.

Procedura registracije preduzeća ili preduzetničke radnje, sa dobijanjem PIB-a – što je skraćenica za poreski identifikacioni broj – na jednom šalteru traje dva dana. Naravno, pod uslovom da je dostavljena sva neophodna i ispravna dokumentacija, a njena obimnost zavisi od izbora pravne forme u kojoj će se poslovati.

Pored detaljnih uputstava, sa sajta APR mogu se besplatno preuzeti obrasci registracionih prijava, kao i modeli osnivačkih akata koje građani mogu da iskoriste kako bi pripremili svu neophodnu dokumentaciju koja se prilaže uz registracionu prijavu.

Preduzetnik u APR podnosi samo uredno popunjenu registracionu prijavu osnivanja i upisa u jedinstveni registar poreskih obveznika, kopiju lične karte (ili pasoš za stranca) i dokaz o uplati naknade za registraciju od 1.500 dinara.

 

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

0 Comments