Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography

Ocena korisnika:  4 / 5

Zvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda aktivnaZvezda neaktivna
 

13. oktobar 2020.

Pred početak grejne sezone direktor „Toplane“ otkriva koriste li subvencije, za koliko im se smanjio broj korisnika, da li „Toplana“ zagađuje vazduh, ima li pritužbi na kvalitet grejanja, kad će naplata po utrošku i kako je direktor skoro 16 godina?

U četvrtak 15. oktobra zvanično počinje grejna sezona za kraljevačko Javno energetsko preduzeće "Toplana". To je povod da sa dugogodišnjim direktorom Draganom Arsenijevićem razgovaramo o pripremama za grejnu sezonu, ali i o poslovanju ovog preduzeća, dugovanjima korisnika, o tome zašto nije počelo plaćanje grejanja po potrošnji, o kreditnoj zaduženosti "Toplane", o tome zašto se dogodio "masovni beg preduzetnika", pa danas greju 30% manje poslovnog prostora nego pre deset godina.

Sa Draganom Arsenijevićem pričali smo i o onome što se malo ređe pita direktore: kako opstaje na direktorskom mestu već 16 godina, kako se bori sa pritiscima za zapošljavanje u "Toplani", zašto je prosečna plata u ovom preduzeću 27% veća nego u gradu Kraljevu...

Jeste li spremni za grejnu sezonu?

- Spremni, i tehnički i energetski. "Srbijagas" i NIS su naši standardni dobavljači i sa njima smo potpisali ugovore o isporuci, i to prvenstveno gasa, jer nam je na mazut ostala još samo jedna kotlarnica. Remonti su urađeni, u toku su funkcionalne i tople probe, tokom kojih ćemo sanirati eventualna curenja iz instalacija i slično.

Je li bilo značajnijih investicija tokom leta?

- U grejnu sezonu ulazimo sa novom kotlarnicom na gas na Higijenskom zavodu, u koju je ugrađena najmodernija oprema. Stara kotlarnica je radila na mazut i bila je u podrumu jedne od zgrada, a nova je između stambenih objekata. Stara ostaje konzervirana, za svaki slučaj.

 Na šta se najčešće žale vaši korisnici?

- Procentualno mali broj ljudi se žali na grejanje. Na svaku pritužbu odmah reagujemo i u 90% slučajeva otklonimo nedostatak ako ga ima. Postoji mali broj slučajeva kada je problem tehnički nerešiv, pa možda u nekoj od soba bude stepen-dva niža temperatura nego u drugim, ali u okviru propisanih standarda. Tokom grejene sezone ponegde bude potrebna dopuna instalacija, zamena pumpe... i to uradimo u najkraćem roku.

Ako se malo žale na kvalitet grejanja, da li se više žale na račune?

- Računi i plaćanje su svima bolna tačka. Ipak, mogu da kažem da je u 2019.g prosečna naplata bila 97%. Imamo najbolju naplatu među svim toplanama u Srbiji, pa nas u Udruženju toplana doživljavaju kao nekog na koga se treba ugledati.

Kako ste stigli do tako visokog procenta naplate?

- Građenjem poverenja sa građanima. Postoje određeni preduslovi. Prvo, usluga koju pružamo mora da bude dobra. Drugo, cena za tu uslugu ne sme biti visoka, a naša je među najnižima u Srbiji, po kvadratu nižu cenu imaju samo Leskovac, Obrenovac i Lazarevac. Treće, na svaki poziv i žalbu mora se reagovati odmah.  Kada ove preduslove ispunjavate godinama, onda možete da očekujete i dobru naplatu. Trudimo se da se dug ne nagomila. Dužnike opominjemo, pozivamo, nudimo reprogram i slično, ali i utužujemo pre nego što dug zastari.

Ako je naplata tako dobra, otkud su vaša potraživanja čak 135 miliona dinara? To je više od milion evra, ogromna su sredstva?

- Građani duguju 105 miliona dinara, a privrednici 30 miliona. Neka dugovanja se razvlače godinama, a druga se akumuliraju. Ako svakog meseca imamo po 3-4% nenaplaćenih, to se nagomila, na to ide kamata, pa izađe na 10-15 miliona mesečno. I pored svih mera koje preduzimamo, naplata od 100% je u Srbiji neostvareni cilj.

„TOPLANI“ KRALJEVO NISU POTREBNI POSREDNICI ZA NAPLATU DUGOVA

Da li biste kao direktor "Čistoće" ova potraživanja ustupili privatnoj firmi koja se bavi naplatom dugova?

- Nisam ni čuo za to... Ne, ne bih to uradio. Imamo druge načine, krajnji je preko javnih izvršitelja, nisu nam potrebni nikakvi posrednici. Mi smo imali nekoliko dužnika sa dugovima od po više od milion dinara.

Mogli smo da tražimo zaduživanje njihovih nekretnina, ali nismo. Išli smo na popis stvari, čija je vrednost bila zanemarljiva. Ali na kraju od tih deset stanova, osam su prodali sami vlasnici i izmirili dugove "Toplani". Naš pristup da ne idemo na najbrutalniji način naplate, na kraju je urodio plodom.

Godinama slušamo o naplati grejanja po potrošnji umesto po kvadratu. Zašto to nije zaživelo?

- Najbolje ću vam objasniti baš na primeru Higijenskog zavoda, gde se trenutno nalazimo. Napravili smo novu kotlarnicu, građani će to osetiti u kvalitetu grejanja, ali ne onoliko koliko bi mogli. Ove zgrade su primer onih u kojima se gubi najviše energije. Fasade nemaju izolaciju, nema čak ni cigle, samo betonski blokovi. Pogledajte dotrajalu stolariju... Zbog toga se u njima gubi i do 25% toplotne energije!

Kada bismo išli na naplatu po potrošnji, mi bismo morali ovim stanarima da naplatimo i tih 25% izgubljene energije, jer smo je isporučili. Oni to ne bi mogli da plate i čitav sistem daljinskog grejanja bi ušao u veliki problem.

A KO SADA PLAĆA TIH 25% GUBITAKA ENERGIJE?

- Naplatom po površini to se praktično preliva na račune onih koji žive u novim, energetski efikasnim zgradama. Iako je "Toplana" u potpunosti spremna, nema naplate po potrošnji, jer bi u starim zgradama iznos računa bio takav da građani to ne bi mogli da plate. Kao što je bilo u ono malo slučajeva u Srbiji gde se to pokušalo. Zato je prioritet toplotna izolacija fasada i zamena stolarije. Nakon toga možemo da počnemo sa naplatom po potrošnji. Grad finansijski pomaže stanarima koji se odluče za takvo ulaganje, mi iz "Toplane" smo spremni da pomognemo savetima i u projektovanju.

Koliko "Toplana" zagađuje vazduh koji udišu Kraljevčani?

- Gas kao ekološki najčistije gorivo u našoj proizvodnji učestvuje sa 90%, a samo 10% mazut. Dim koji izlazi iz naših kotlarnica nema nus-proizvode gorenja koji zagađuju vazduh. Ostala nam je samo još jedna kotlarnica na mazut, to je "Zelena Gora". Verujem da je ovo i za nju poslednja sezona.

Šta je sa rezervoarima za mazut i starim kotlarnicama?

- Rezervoari postoji i dalje i u jednom delu čuvamo mazut za oko 7-10 dana grejanja, zlu ne trebalo, znate da smo iskusili razne krize energenata. Nećemo paliti kotlove, nećemo to koristiti, ali čuvamo kao alternativu. Takođe, konzervirali smo i kotlarnice koje se više ne koriste.

U 2019. godini ostvarili ste dobit od 6,9 miliona dinara, koja nije podeljena sa osnivačem, već je odobreno da njome pokrijete stare gubitke. Kako ste postigli dobit, a kada su i zašto nastali ti gubici?

- Dobit imamo poslednjih šest-sedam godina. Gubitak je nastao 2011. i 2012. godine, kad su se desila dva, za "Toplanu" nepovoljna momenta: krajem 2010. je bio zemljotres, a naredne godine došlo je do naglog poskupljenja i gasa i mazuta za oko 30%. Sve toplane u Srbiji su podizale cenu grejanja, a u Kraljevu u godini sanacije od zemljotresa nikome, naravno, nije padalo na pamet da poskupljuje grejanje. Zaostatak za cenom goriva je prenet i u 2012, i u te dve godine imali smo gubitak od oko 80 miliona dinara. 

Kad je formirana nova vlast 2012. godine, „Toplana" je zatražila poskupljenje od 42% i to je odobreno, jer je naša cena toliko zaostajala za cenom goriva. Kada je cena grejanja postala adekvatna troškovima za energente, počeli smo da poslujemo pozitivno. Od 2013.g od dobiti saniramo gubitke i pri kraju smo tog procesa. Pre četiri godine smo simbolično i spustili cenu grejanja za pet odsto da pokažemo građanima da i na taj način razmišljamo i da gradimo međusobno poverenje.

ODLAZILI SU NAM KORISNICI, ALI SMO DOBILI NOVE”

Tog poverenja u nekim periodima nije bilo: u jednom trenutku vam je "otišlo" skoro 30% vlasnika poslovnog prostora, a smanjena je i površina stambenog prostora za desetak odsto?

- Do toga je došlo upravo posle poskupljenja za 42%. U  poređenju sa cenom grejanja u drugim gradovima, u poređenju sa cenom grejanja drugim energentima, grejanje preko „Toplane" je i dalje najpovoljnije, ali tako nagli skok cene je delovao psihološki i ljudi su raskinuli ugovore. To su uglavnom vlasnici malih lokala. Onda smo mi raskinuli preostale ugovore u tržnim centrima, jer ako ne grejemo 90 lokala, nije isplativo da isporučujemo energiju za pet lokala.

Da li vam ovi korisnici nedostaju u poslovanju?

- Svaki potrošač nedostaje, ali u međuvremenu smo dobili nove korisnike i u stambenom i u poslovnom prostoru.

Ako od od 2013.g godine ostvarujete dobit, zašto onda malo ne spustite cenu?

- Dobit je sedam miliona dinara na godišnjem nivou, a naš mesečni račun prema korisnicima je oko 35,5 miliona. Dobit se istopi u tolikoj masi, smanjenje ne bi iznosilo ni ceo dinar.

Koliko je "Toplana" opterećena kreditima?

- Uvek uzimamo kratkoročne kredite za nabavku energenata, jer energente moramo da platimo odmah, a grejanje naplaćujemo cele godine. Taj kredit otplatimo do naredne sezone. Naša je praksa da energente platimo avansno, zašta od dobavljača dobijemo popust, koji pokrije kamatu za kredit.

Od dugoročnih obaveza imamo kredit KFW - Nemačke razvojne banke, koji smo uzeli 2006. i mislim da naredne godine završavamo otplatu. Kada sam 2004.g imenovan za direktora, a pošto sam već radio 12 godina u „Toplani", znao sam da su nam postrojenja - toplovodi, kotlovi, podstanice - vrlo stari i na izdisaju. Najbolji pristup modernizaciji je da sve zamenite odjednom, a ne danas ovde, sutra onde... Za to su bile potrebne velike pare, jedini novac koji je neko nudio, bio je KFW i mi smo 2006. uzeli kredit od 4,5 miliona evra, od toga 950.000 donacija, sa kamatom od 2,5% na godišnjem nivou. Uslov KFW-a je bio da nemačka roba ima prioritet u nabavci, ali u našoj branši oni i imaju najbolju opremu.

Sa tim novcem smo zamenili sve toplovode i kotlarnice, tehničke gubitke sveli na minimum. Zahvaljujući modernizaciji, ostvarivali smo značajnu uštedu u potrošnji energenata i praktično time finansirali otplatu KFW kredita.

Da li koristite subvencije iz gradskog budžeta?

- Da, za investicije koje grad odobri. Sva osnovna sredstva su vlasništvo grada. Prošle godine nismo ništa koristili, kotlarnicu "Higijenski zavod" smo sami finansirali. Ove godine smo iskoristili 12 miliona dinara za jedan deo koji omogućava uštedu energenata.

Ja bih rekla da su javna preduzeća u baš povoljnom položaju: ponašaju se kao državna kada iz budžeta povlače sredstva za investicije, ili čak za saniranje gubitaka, a kao privatna kada se, na primer, formiraju plate. Jeste li saglasni sa ovom mojom ocenom?

- Ne bih rekao. Ako je adekvatna cena usluga, javna preduzeća ne bi trebalo da posluju sa velikom dobiti, ali ni da idu u gubitak. Osnivač treba da stručno formira cenu. U tu cenu ne ulaze kapitalne investicije, već tekuće, zatim energenti i plate, kod nas one učestvuju sa oko 11%. Dakle, u cenu usluge ne ulaze kapitalne investicije i javna preduzeća nemaju odakle da namaknu takva sredstva, osim uz pomoć osnivača.

„NE MOGU OD RADNIKA DA OČEKUJEM DA KVALITETNO RADE ZA MALE PLATE“

Ipak, plate u javnim preduzećima su veće nego prosečne plate ostalih građana. Tako je 2019. godine prosečna plata u „Toplani" bila 63.500 dinara, a u Kraljevu 49.725 dinara. Čime ste zaslužili veću platu od prosečne koju primaju građani Kraljeva?

- Zarade u „Toplani" su isti danas, kao i 2014. godine. Ne želim da nas uzdižem i izdvajam, ali radnici „Toplane" koji rade u proizvodnji i održavanju zimi dolaze na posao u četiri sata ujutru, što nije isto kao kad se dođe u sedam – osam sati. Mi ne prodajemo maglu, prodajemo toplotnu energiju, važnu za ovaj grad. Ovo je kompleksan sistem i nije napravljen preko noći. Gradili smo ga godinama i ja ne mogu da očekujem od ljudi da rade kvalitetno kao što rade, a za male plate.

Svaka vlast pokušava da u javna preduzeća „udomi“ što više svojih kadrova. U „Toplani" u poslednjih deset godina radi isti broj radnika. Kako ste odolevali pritiscima?

- Kada sam izabran za direktora 2004. godine, "Toplana" je imala 76 zaposlenih, a sada ima 70, iako su broj korisnika i grejna površina znatno veći. Do zapošljavanja je dolazilo uglavnom pošto neko ode u penziju.

Mislim da sam uvek uspevao da na pritiske odgovorim argumentima. Poslovanje "Toplane" je specifično, jer energenti utiču sa čak 65-70%, to je srce našeg poslovanja. Za energente ne sme da se duguje, na njima ne može da se štedi, zakida... U nekim drugim javnim preduzećima, pak, radna snaga čini tih 70% poslovanja. I tu neko možda smatra da ima lufta da zaposli još ponekog radnika. Ovde to ne može. Ako bi se napravio disbalans u odnosu na ulogu energenata, to bi se vratilo kao bumerang, moralo bi da se ide na povećanje cene grejanja, to bi izazvalo veliko nezadovoljstvo građana, možda probleme u isporuci energije... Nije se igrati sa ovakvim sistemom.

Ipak, u jednom periodu ste dobili partijske kadrove koji nemaju veze sa strukom...

- Zaboravljate da nekoliko meseci 2010. godine nisam bio direktor. Verovatno mislite na taj period.

Direktorska mesta u javnim preduzećima kao da su partijski plen. Kako to utiče na poslovanje?

- Bilo je grešaka i u Kraljevu, ali mnogo manje nego u drugim gradovima, verujte mi, jer dobro poznajem situaciju u Srbiji. Javna preduzeća u Kraljevu stabilno posluju.

Moje mišljenje je da na čelu javnog preduzeća treba da bude stručno lice sa "političkom težinom", što znači da neće slepo slušati politiku, već da će umeti da se odupre kad je potrebno. Političari će uvek pokušavati da neke probleme rešavaju preko javnih preduzeća. U redu, hajde i da rešimo poneki problem, ali nikako na štetu preduzeća. Ako se na čelo preduzeća dovede političko lice koje nije iz struke, a neće struku ni da sluša, od tog posla nema ništa.

Verujte da su javna preduzeća u 80% gradova u Srbiji u vrlo, vrlo lošem stanju. Ne moramo ići daleko, ima primera i u našem okruženju. Zato ću ponoviti da kraljevačka solidno posluju.

Vi ste 16 godina direktor, 2004. ste imenovani kao kandidat G17, od  tada se promenilo mnogo vlasti u Srbiji, u Kraljevu još i više... Kako ste uspeli da ostanete na čelu "Toplane"?

- Ja se nisam previše politički eksponirao. Jesam bio član G17, jer sam početkom dvehiljaditih procenio da ta stranka forsira stručnost i smatrao sam da mogu da doprinesem tamo gde se ceni struka, a ne banalna politika. Nisam se zaletao, ni za visokom, ni za dnevnom politikom i tako je trajalo do 2014. kada se stranka ugasila. Ali, nije sve tako idealno. Na nečijoj listi raspodele se mora biti, pa sam tako u prethodnom sazivu bio kandidat SPS-a.

Prevelika je obaveza biti direktor, svima si na meti, i političarima, i narodu, i zaposlenima, i zakonu... ako si direktor javnog preduzeća, na nišanu si sa svih strana. Dovoljno dugo sam direktor, voleo bih da dođe neko mlađi i još ako bi hteo da uči posao i da sluša stručne ljude, to bi bilo najbolje i za "Toplanu" i za građane Kraljeva.

Razgovarala: Radmila Vesković

 

 

*medijski sadržaj proizveden u okviru inicijative koje je podržla Evropska zadužbina za demokratiju (EED)

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

5 Comments

  • Gost - Deda mraz

    Gost - Deda mraz

    Kad bi se jednom kod nas radilo pošteno i govorile istine bili bi jači od Švajcarske kad se požalite na loše grejanje to jutro dolaze iz toplane i odvrnu ventil čim prođe komisija vrate na staro
    • Ime: Deda mraz
  • Gost - Gost

    Gost - Gost

    Bio im je veliki prirodni odliv, penzionisanje, a i ljudi su napuštali Toplanu upravo zbog G17. A  žao mi je, što si ti, kao vrstan novinar dozvolila da te sagovornik "gleda u oči" i laže po skoro svim pitanjima koja si postavila. Samo zbog toga sam loše ocenila tekst. Inače, čitam sve tvoje tekstove sa velikim uživanjem. 
    • Ime: Gost
  • Gost - Gost

    Gost - Gost

    Jao Radmila, pa cela stranka G17 iz Kraljeva je zaposlena u Toplani, i to u kancelarijama.Nemoguće da si to zaboravila i da direktora nisi pitala o tome. Mogu ih sve navesti po imenima.
    • Ime: Gost
    • Gost - Radmila Vesković

      Gost - Radmila Vesković

      Da, verovatno ste u pravu što nisam insistirala na tom pitanju... očito da su meni neki drugi kadrovi više boli oči :-)
      Bila sam iznenađena da u poslednjih 10 godina nisu povećali broj zaposlenih u "Toplani", nego čak i smanjili, pa mi je, priznajem, i pored svih partijskih zapošljavanja, to privuklo najviše pažnje.
      Hvala na kritici i sugestiji!
      • Ime: Radmila Vesković
      • Gost - Bojan

        Gost - Bojan

        Potomci i podobni ... od 1944 ...namestenici službi za odredjene usluge..
        • Ime: Bojan