Responsive ThemeForest Wordpress Theme Avada bigtheme.net/wordpress/themeforest/323-avada BIGtheme.net

Typography
Zvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivnaZvezda neaktivna
 

17. oktobar 2020.

Površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 678.236 hektara, odnosno 7,66 odsto teritorije države, a o tome šta zaštita predela podrazumeva bilo je reči na obeležavanju Međunarodnog dana predela u NP Đerdap

Naša zemlja potpisala je i pre devet godina ratifikovala Evropsku konvenciju o predelu (EKP), pridružujući se tako velikom broju zemalja (39) članica Saveta Evrope, koje su pokazale brigu o održivom razvoju i prepoznale predeo kao suštinski faktor u uspostavljanju ravnoteže između očuvanja prirodnog i kulturnog nasleđa, kao izraza evropskog identiteta i raznolikosti.

Predstavnici Ministarstva zaštite životne sredine, u saradnji sa zaposlenima u JP ''Nacionalni park Đerdap'' i nadležnima u Zavodu za zaštitu prirode Srbije i Šumarskog fakulteta Umiverziteta u Beogradu, obeležili su Četvrti međunarodni dan predela u Srbiji, čija je tema ove godine posvećena primeni Evropske konvencije o predelu u sektorske politike.

Pogledajte video-reportažu sa ovog događaja

Svi zajedno, organizatori i učesnici panela, organizovanom u prostoru JP „Nacionalni park Đerdap“ u Donjem Milanovcu,  predstavili su dosadašnji napredak u  planiranju i uređenju predela, a posebno u njihovoj integraciji u prostorno plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i politike.

U svom obraćanju direktor JP „Nacionalni park Đerdap“ Lazar Mitrović zahvalio se Ministarstvu zaštite životne sredine zbog podrške i obezbeđivanja polovine sredstava za najveći projekat NP Đerdap – Trajanova tabla.

- Projekat je sada na početku, ugovor sa izvođačem radova potpisan je  prošle nedelje i nadamo se da će prvi deo projekta koji ide od magistralnog puta do vode – biti realizovan do kraja godine. To će značiti da će s proleća 2021. godine, posetioci moći Trajanovu tablu da posete i sa kopna, a ne kao do sada, samo sa vode – obećao je Mitrović.

Prema rečima Biljane Filipović Đušić, pomoćnice ministra zaštite životne sredine za međunarodnu saradnju i integracije, koja je i nacionalna kontakt osobe za sprovođenje Evropske konvencije o predelu, Srbija je mnogo uradila od ratifikovanja konvencije:

- Nije sve samo zakonska regulativa i uključivanje predala u sektorske politike, što je tema današnjeg skupa, već ono što smo konkretno uradili pokazuje u praksi da smo napravili konkretna dostignuća u ovoj oblasti – istakla je pomoćnica ministra.

Ona je dodala da, pre svega, misli na projekte koji su u poslednjih nekoliko godina nagrađivani Nagradom Saveta Evrope za predeo.

- To su projekti sektora civilnog društva kojima su oni aplicirali za Nagradu saveta Evrope u Strazburu. Pomenuću Zasavicu, Baćki Monoštor... kao dokaze da smo iz ugla Srbije predstavili Savetu Evrope i svim zemljama članicama koje su ratifikovale konvenciju, i naše Somborske salaše, Kapiju gornjeg Podunavlja. Kroz te projekte prikazali smo našu prirodu i nacionalni kulturni identitet, jer ova konvencija ne podrazumeva samo zaštitu predela izuzetnih odlika i zaštićenih područja već se odnosi na sve predele; i na urbane,  na ruralne, i na degradirane predele. Važno je da čovek treba da bude uvek u centru predela, jer predeo treba da bude po meri čoveka. Čovek iz svega onoga što jedan predeo pruža treba da izvuče i neku ekonomsku dobrobit, jer nije potrebno da konzervimo predele bukvalno i da u njima ne dozvoljavamo nikakve aktivnosti, već da ih prilagodimo meri čoveka, da on u njima može udobno da se oseća, da sve funkcioniše u skladu sa principima održivog razvoja i da taj predeo pruža određene koristi svakome od nas – istakla je Biljana Filipović Đušić.

Zbog nemogućnosti da lično prisustvuje skupu, učesnicima se pismom obratila Magelon Dežan-Pon iz Saveta Evrope i predsedavajuća Evropske konvencije o predelima pohvalivši napore obrazovnih i strukovnih institucija koje su se, u prethodnom periodu, angažovale na aktivnostima implementacije Evropske konvencije o predelima u Srbiji.

Svoje prezentacije kojima su prikazale napredak u planiranju i uređenju predela, s naglaskom na njihovu integraciju u prostorno-plansku dokumentaciju i različite sektorske strategije i politike imale su Mila Ristić iz Zavoda za zaštitu prirode Srbije, dr Nevena Vasiljević sa Šumarskog fakulteta i Sanja Đokić iz JP „Nacionalni park Đerdap“.

Pejzažni arhitekta Mila Ristić predstavila je rad Zavoda za zaštitu prirode Srbije na polju zaštite predela i primene standarda i kriterijuma koje propisuje Evropska konvencija o predelima

Na osnovu primenjenih mera institucionalne zaštite prirode tokom sedam decenija, površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 678.236 hektara, odnosno 7,66 odsto teritorije Srbije. Pod zaštitom se nalazi 471 zaštićeno područje, pet nacionalnih parkova, 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih odlika (67.998 hektara), 70 rezervata prirode, šest zaštićenih staništa, 315 spomenika prirode, 36 područja od kulturnog i istorijskog značaja, koja su zaštićena na osnovu ranijeg Zakona o zaštiti životne sredine i Zakona o zaštiti spomenika kulture kao i 1.783 strogo zaštićenih divljih vrsta i 860 zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.

- Predeo je oblast, onako kako je vidi stanovništvo čiji je karakter rezultat akcija, interakcija, prirodnih i/ili kulturnih faktora. Predeli su urbani, suburbani, ruralni, devastirani i izuzetni... Različiti predeli opstaju zahvaljujući jasnom i prepoznatljivom karakteru i danas se traže promene u metodama saznanje i interpretaciji predela – pojasnila je dr Nevena Vasiljević.

Predeo izuzetnih odlika je područje prepoznatljivog izgleda sa značajnim prirodnim, biološko ekološkim, estetskim i kulturno istorijskim vrednostima, koje se tokom vremena razvijalo kao rezultat interakcije prirode, prirodnih potencijala područja i tradicionalnog načina života lokalnog stanovništva. Zaštita predela označava postupke očuvanja i održavanja značajnih ili karakterističnih obeležja predela, opravdane vrednošću nasleđa proisteklom iz njegove prirodne strukture i/ili ljudske aktivnosti.

- Đerdap je oduvek bio prirodno strateško mesto ogromnog značaja, a od jula ove godine deo je  UNESKO mreže geoparkova i, za sada, jedini geopark u Srbiji - kazala je Sanja Đokić iz NP „Đerdap“.

Za učesnike skupa organizovan je i izlet na vidikovac Kovilovo sa kojeg se pruža vidik na Donjomilanovačku kotlinu od Grebena do Golubinja, dužine oko 25 kilometara i sve tri lokacije Donjeg Milanovca. Dunav je na ovom mestu širok dva kilometra, a na suprotnoj obali se vidi Svinjica, srpsko selo u Rumuniji.

Konvenciju o predelu, Savet Evrope usvojio je 20. oktobra 2000. godine, na zasedanju u Firenci. Predeo je identifikovan kao deo kulturne baštine, kulturno i prirodno dobro od direktnog značaja za kvalitet života. Srbija je 2007. godine potpisala, a 2011. i ratifikovala Evropsku konvenciju o predelu (EKP) i na taj način pridružila se velikom broju država (39) članica Saveta Evrope. Od 2017. godine, „Odlukom iz Brna”, uvedeno je obeležavanje Dana predela, a u Srbiji je to, prvi put, učinjeno na Šumarskom fakultetu.

 

Savet Evrope je temu predela odredio kao važno polje evropske politike. Predeo je identifikovan kao deo kulturne baštine, kao kulturno i prirodno dobro od direktnog značaja za kvalitet života. Svetski dan predela ustanovio je Savet Evrope ukazujući na značaj očuvanja predela, a Ministarstvo zaštite životne sredine, u saradnji sa partnerskim institucijama, svake godine polovinom oktobra organizuje različite događaje kojima na simboličan način obeležava ovaj dan.

    M. M. D.

naslovna fotografija: NP "Đerdap"

Ostavite komentar

Sva polja označena * su neophodna

1 Comments

  • Gost - Rade

    Gost - Rade

    Niste sačuvali Kopaonik a ni Zlatibor. Svake četiri godine nekakvo oglašavanje tek  da se zna ...
    • Ime: Rade